Srbija leži na besplatnoj energiji: Grejanje na toplu vodu je zaboravljeni potencijal dragocen u vreme energetske krize

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Bloomberg Adria

14/01/2023

07:56

Srbija leži na besplatnoj energiji: Grejanje na toplu vodu je zaboravljeni potencijal dragocen u vreme energetske krize - Copyright Euronews Srbija, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Geotermalni izori su samo još jedan resurs u Srbiji koji nije dovoljno iskorišćen i koji ukazuje na dugogodišnju boljku - nedostatak energetske strategije u našoj zemlji. Stručnjaci ukazuju da Srbija leži na besplatnoj energiji, dok skupo plaća energente koje uvozi. Smatraju da je energetska kriza koja potresa Evropu prelomni trenutak kada bi trebalo da se zapitamo kako ćemo iskoristiti toplu vodu koja je duboko zakopana u zemlji, kao večiti neiskorišćeni potencijal.

Profesor Dejan Milenić sa Rudarsko geološkog fakulteta smatra da je jedna od retkih dobrih stvari našeg geografskog položaja, s obzirom na sva ova geopolitička dešavanja, u stvari geotermalni potencijal. On objašnjava da se Srbija nalazi na kontaktu dve velike geotektonske ploče i da je predisponirana sa ogromnim geotermalnim potencijalom, zato što je dubina zemljine kore vrlo plitka, tako da zemlja obiluje geotermalnim pojavama.

"Radili smo studije koje su pokazale da cela Srbija danas ima instaliranih oko 20.000 megavata toplotnih kapaciteta, a samo iz podzemnih voda i geotermalnih resursa sasvim sigurno se može eksploatisati i do 5.000 megavata. Dakle, skoro jedna četvrtina toplotnih potreba u energiji bi se mogla dobiti na ovaj način", kaže Milenić za Euronews Srbija.

Ovaj način grejanja je u Beogradu poslednjih godina u ekspanziji. Prema rečima profesora Rudarsko-geološkog fakulteta, Dejana Milenića, od 5.000 objekata u Srbiji koji koriste geotermalnu energiju za zagrevanje, više od 1.000 se nalazi u Beogradu.

Sledeće godine bušotine u Beogradu

Jedan od načina zagrevanja objekata na ovaj način je direktno zagrevanje domova toplom vodom iz zemlje, ali to je moguće ako su temperature više od 30 stepeni, što zahteva dublje bušotine. Drugi način je korišćenje geotermalne energije upotrebom toplotnih pumpi kada je temperatura resursa ispod 30 stepeni. Upotreba toplotnih pumpi podrazumeva pored korišćenja hidrogeotermalne energije i mogućnost korišćenja petrogeotermalne energije suve stenske mase, odnosno geosonde.

Kako piše Bloomberg Adria, Beogradske elektrane su nedavno raspisale tender da se na 18 toplana u prestonici uradi detaljno istraživanje geotermalnih potencijala do 5.000 metara, odnosno temperature do 150 stepeni. Taj tender dobio je Rudarsko-geološki fakultet, koji će istražiti da li bi se neki geotermalni resurs mogao instalirati u sisteme daljinskog grejanja u glavnom gradu.

"Ta studija biće gotova do kraja februara, i ako budemo imali dobre rezultate, već sledeće godine možemo očekivati prva bušenja u Beogradu. I druge opštine i gradovi u Srbiji zainteresovani su za korišćenje geotermalne energije, među kojima su Pančevo, i generalno ceo Južni Banat, zatim Bečej, kao i toplana u Nišu.To je jedan poseban vid korišćenja geotermalne energije. Hoćemo ovaj resurs da ubacimo u daljinski sistem grejanja, to više nisu individualna domaćinstva, hoteli, objekti, već je reč o ozbiljnim projektima, poput već realizovane geotoplane u Bogatiću i najavljene na Zlatiboru u Čajetini", rekao je Milenić.

Prema istraživanjima Rudarsko-geološkog fakulteta, Novi Beograd je jedna od najperspektivnijih lokacija u Beogradu za razvoj geotermalne energije.

"Geotermalne vode su vrlo plitko, već na 30 do 40 metara i odlikuju se povišenom temperaturom. U zimskom periodu, usled efekta toplotnog ostrva, temperatura podzemnih voda je između 15 i 17 stepeni. Završen je projekat zagrevanja buduće autobuske stanice na Novom Beogradu na geotermalnu energiju. Cela autobuska stanica zagrevaće se ovim vidom resursa", rekao je Milenić.

Bogatić prvi u Srbiji greje javne objekte toplom vodom

Opština Bogatić uz pomoć termalne vode temperature 75 stepeni, već sada već četvrtu sezonu greje 15.000 kvadrata, odnosno osam javnih ustanova. Ovaj kraj je na korak da postane srpski Segedin, jer se trećina grada greje na geotermalnu energiju. Među javnim ustanovama koje koriste ovaj vid grejanja je i Mačvanska srednja škola. Dok su se grejali na ugalj, ponedeljkom su đaci morali da obuku najtoplije džempere, sada u školi nema zime.

U opštini su izračunali da se ovim načinom grejanja uštedi 100.000 do 150.000 evra na godišnjem nivou, u zavisnosti od broja hladnih dana, ali napominju i da ne može da se zanemari ekološki aspekat i ušteda u emisiji štetnih gasova. Ipak, u Bogatiću su svesni da su do sada izgubili milione evra, jer je više od 40 godina vrela voda oticala u okolne njive.

Bogatić je prva opština u kojoj se toplom vodom greju javne ustanove

Bogatić je tako postao prva opština u Srbiji koja javne objekte greje termalnom vodom. Računaju da će im se u periodu od sedam do deset godina ulaganje vratiti, a da će sa aktuelnim cenama energenata uštede biti velike.

"Lokalna samouprava je jednom čistom matematikom, a već je imala toplotni izvor, tih osam ustanova privela ka toplifikaciji. U planovima dalje je toplifikacija još četiri javna objekta", rekao je Darko Mašić iz Opštine Bogatić za Euronews Srbija.

Firma Euro Litijum Balkan saopštila je pre nekoliko dana da planira realizaciju projekta istraživanja geotermalnih resursa u Valjevsko-mioničkom regionu koji bi mogli biti korišćeni kao toplotna energija u daljinskom grejanju Valjeva. TKako su naveli, osnovna ideja zasnovana je na rezultatima Studije o hidrogeotermalnom potencijalu basena koju je uradio Departman za hidrogeologiju Rudarsko - geološkog fakulteta u Beogradu.

Studiju je inicirao Euro Lithium koji je zatim započeo izradu projekata za istraživanje mogućnosti iskorišćenja geotermalnog resursa za toplotnu energiju. Isti resurs mogao bi se, kako je navedeno, eventualno upotrebiti "u procesima vezanim za tehnološke procese mogućeg ležišta mineralnih sirovina".

Geotermalnu energiju za sada koristi više od 5.000 objekata u Srbiji. Imajući u vidu da je Srbija zemlja sa najviše termalnih izvora u odnosu na broj stanovnika u Evropi, ovaj potencijal bi mogao da bude bolje iskorišćen.