"Drvo budućnosti" raste i kod nas: Srbija ima veliki potencijal za gajenje energenta koje može zameniti fosilna goriva

Za dobijanje toplotne energije u Srbiji se najviše koristi gas, čak 65 odsto, dok se drvno gorivo koristi svega 0,5 odsto. Potencijal drveta, međutim, mnogo je veći, kažu stručnjaci, a biomasa dobijena iz brzorastućeg drveća smatra se gorivom budućnosti. 

Dugačaki drvoredi koje čine visoko drveće sa gustim krošnjama predstavljaju plantažu drveta paulovnije koje se nalazi u selu Markovac, i to šest godina nakon sadnje. Ovo najbrže rastuće drvo na svetu, Goran Mirčić posadio je iz radoznalosti, a o njemu je brinuo navodnjavanjem sistema kap po kap. U razgovoru za Euronews Srbija navodi da je prezadovoljan dosadašnjim rezultatom.

"Nisam verovao da jedno drvo može tako brzo da izraste i postane zrelo drvo za tako malo vremena", kaže Mirčić.

I ne samo što brzo raste, njegova prednost je i to što je njegova energetska vrednost velika, pa se sve više razmišlja o njegovoj upotrebi za ogrev.

Željko Spasojević iz rasadnika paulovnija "Planto" kaže da se ovo drvo ne koristi kao tipično drvo za ogrev, i objašnjava da je njegova obrada sasvim drugačija.

"Nije to drvo koje ćete seći i ložiti Smederevac, ne nije to za to. Međutim, drobljeno, pretvoreno u pelet i sabijeno ono ima izvanrednu vredost. Može da se koristi čak i kao komponenta koja će za stvaranje peleta sa bukvom, ali i sa drugim vrstama", kaže Spasojević.

Međutim, problem je taj što to u Srbiji niko ne radi. Pelet se najviše pravi od bukve i hrasta, a ostale brzorastuće vrste poput vrbe, topole i bagrema imaju drugačiju svrhu.

Branko Stajić sa Šumarskog fakulteta objašnjava da se drvo prerađuje i da se na taj način dobija takozvani "drvni čips".

"Osnovni proizvod iz takvih zasada jeste drvna sečka ili drvni čips. Ta drvna sečka nastaje tako što se, ogrevno drvo, ostaci od granja i drugi ostaci stine. Ona posle toga može da se prenese do odgovarajućih kotlova i može da se loži", kaže on.

Ovako dobijena biomasa bez problema može da zameni fosilna goriva, kaže dekan Šumarskog fakulteta. Računica je jasna. Prema podacima kojima raspolaže 2021. godine u Srbiji je potrošeno 115.000 tona mazuta i 45.000 tona lož ulja što je ukupno koštalo 88 miliona evra, a Stajić dodaje da to može jeftinije da se uradi.

"Kada bismo hteli da to uradimo - da koristimo biomasu iz ovih energetskih zasada brzorastućih vrsta drveća, trebalo bi nam oko 520.000 tona biomase ukupno. Kada se to preračuna, to bi koštalo 26 miliona evra. To znači da je ušteda na mazut 3-4 puta", kaže Stajić.

Iako brzorastuće biljke mogu da naprave veliku uštedu, energetskih zasada u Srbiji, nema previše. U okolini Lazarevca i Obrenovca, na jalovištima rudnika uglja postoje zasadi vrbe, dok je iz Željkovog rasadnika zasađeno oko 700 hektara paulovnije širom Srbije.

Spasojević kaže da posao nije nimalo lak i da zahteva dosta ulaganja i vremena, ali i zemlje.

"Nemamo velike količine, sve su to male parcele. Vi za jednu ozbiljnu plantažu za pelet gde je gusta sadnja u pitanju morate da imate rotaciju svake godine da imate šta da sečete, a to znači da imate 20 hektara u krug gde ćete svake godine eksploatisati po pet ili sedam hektara koja će vam omogućiti da svake godine imate prihod", kaže on.

Inače, prva seča paulovnije u Srbiji očekuje se sledeće godine. Preporučuje se da se drvo paulovnije seče između sedme i desete godine, kada stablo dostigne obim od 45 centimetara. Od tri isečena stabla može se dobiti oko dva kubna metra građe.

Primena ovog i drugih vrsta drveća još se istražuje. Uslovi za njihovo gajenje u Srbiji su povoljni, kažu stručnjaci i odbacuju tvrdnje da nakon ovakvih biljaka zemljište ostaje jalovo. Preporučuju, međutim, da bi posle izvesnog vremena na istom zemljištu trebalo posaditi drugu kulturu.