Izglasan budžet za 2023. godinu – povećan za 7,8 odsto u odnosu na ovogodišnji

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su danas u celini budžet za 2023. godinu. Predlog je podržalo 156 poslanika, a 58 je bilo protiv. Zakonom o budžetu za 2023. godinu predviđeno je da ukupni prihodi republičke kase sledeće godine iznose 1.843,4 milijardi dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više nego ove godine.

Planirano je da poreski prihodi iznose 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski 200,1 milijardu. Što se rashoda tiče, predviđeno je da oni iznose 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto bruto društvenog proizvoda a očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

Budžeta za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora, naveo je Fiskalni savet u dokumentu "Ocena predloga budžeta za 2023. godinu". Predlog budžeta za 2023. godinu, kako je navedeno, predviđa relativno visok fiskalni deficit od 264 milijarde dinara (3,3 odsto BDP-a), a kada se to uporedi s deficitom od 3,9 odsto BDP-a koji je planiran nedavno usvojenim rebalansom budžeta za 2022, ipak se može oceniti da budžet za 2023. postepeno vodi javne finansije u dobrom smeru, naveo je Fiskalni savet.

Poslanici Skupštine Srbije završili su juče rad po amandmanima, a ministar finansija Siniša Mali zahvalio je na kraju rasprave poslanicima na konstruktivnoj i sadržajnoj debati o najvažnijem dokumentu za građane Srbije.

"Želim da vas obavestim da, ako glasate za ovaj budžet, da ste glasali za povećanje plata u javnom sektoru, izglasaćete povećanje penzija za 20,8 odsto, iznad rasta inflacije. Izglasaćete dalje rasterećenje zarada kada su poslodavci u pitanju, čime doprinosimo daljem zapošljavanju i novim radnim mestima, izglasaćete i povećanje minimalne zarade", rekao je Mali.

On je istakao da su sve te mere usmerene ka bolje životnom standardu. "U tom slučaju ćemo imati prosečnun platu na kraju sledeće godine 830 evra", kazao je Mali.

On je naveo da će, ukoliko poslanici budu dali podršku, glasati i za nastavak ogromnog investicionog ciklusa.

"Izglasaćete i veliku rezervu da se borimo sa energetskom krizom, tako da građani, ni privreda, nemaju problem sa dostupnošću gasa...Glasaćete i za rekordan iznos budžeta za poljoprivrednike, zdravstvo, prosvetu, kulturu, sport, koji doprinosi daljem rastu naše ekonomije u svim sferama", rekao je Mali na kraju rasprave o Predlogu budžeta za sledeću godinu.

Fiskalni savet ponovo kritikovao rashode EPS-a i Srbijagasa

Glavni deo budžetskih troškova za javna preduzeća iz energetskog sektora knjiži se na stavci Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika). Ova budžetska stavka u „normalnim“ vremenima iznosi po pravilu 5-10 milijardi dinara, a u budžetu za 2023. za nju je predviđeno čak 117 milijardi dinara, tj. oko milijardu evra.

Kako je naveo Fiskalni savet, jasno je to da je izvor ovolikog povećanja rashoda neuspešno poslovanje EPS-a i Srbijagasa, kojima odlazi ubedljivo najveći deo ovih budžetskih izdataka (verovatno oko 900 mln evra).

Potpuno precizni podaci, međutim, nisu poznati jer je Vlada ostala netransparentna u iskazivanju ovih troškova (isto kao u rebalansu budžeta za 2022. godinu). Osim ovoga, EPS-u je u budžetu dodatno dodeljeno još 85 miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, a pojavila se i nova stavka na subvencijama od oko 130 miliona evra za ublažavanje posledica energetske krize (koja nije objašnjena).

EPS, Tanjug/Miloš Milivojević, Dragan Kujundžić

U dokumentu se dalje navodi da su budžetski troškovi za EPS posledica prvenstveno katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize, a glavni razlog što EPS trenutno ne može da posluje bez finansijske pomoći države je to što je on gotovo neverovatnim greškama u upravljanju doveden u situaciju da više ni izbliza ne može svojom proizvodnjom električne energije da zadovolji domaće potrebe.