Igre 
Rast prodaje automobila u Srbiji: Koji modeli su najprodavaniji i kakva je potražnja za električnim vozilima
Komentari08/02/2025
-10:45
U prošloj godini prodaja novih automobila u Srbiji skočila je za 10 odsto, prvi put posle pet godina. Rast beleži i prodaja polovnih vozila i motocikala. Postavlja se pitanje koji modeli automobila se u Srbiji najviše kupuju, kakva je potražnja za električnim vozilima i koliko je tržište spremno da uhvati korak sa globalnim trendovima.
Boris Ćorović iz Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova kaže za Euronews Srbija da je u 2019. godini, pre koronavirusa, prodato oko 26.500 novih putničkih automobila, a da je onda nastupio period pada prodaje.
"I sada smo, dakle, prvi put premašili tu cifru od pre korona perioda. Tako da je ovo jedan snažan signal domaćem tržištu automobila", rekao je Ćorović.
Od ukupno 27.862 novih vozila u prošloj godini, 70 odsto automobila kupila su pravna lica, odnosno kompanije i javna preduzeća, a a 30 odsto fizička lica.
Najprodavaniji modeli u prošloj godini bili su brendovi Škoda, Toyota, Volkswagen, Renault i BMW.
profimedia
Ćorović navodi da je najprodavaniji model Škoda Octavia i da je prodato 1.790 takvih novih vozila, kao i da je jedan od najprodavanijih Toyota Yaris Cross.
Koliko se kupuju električni automobili?
Kupovina električnih automobila u Srbiji je simbolična, kaže Ćorović i dodaje da takva vozila čine oko jedan odsto prodaje novih automobila.
Povezane vesti
"Moramo ovde da pomenemo i laka komercijalna vozila. Takođe je taj procenat sličan. U 2024. godini su prodata 283 nova putnička automobila na potpuno električni pogon i nešto preko 150 lakih komercijalnih vozila. Sve to zajedno čini jedan odsto i tu se dosta razlikujemo od proseka koji je na nivou u EU. U EU je to 13,6 odsto uz sve izazove sa kojima se suočava evropska autoindustrija. Kod njih i dalje taj procenat, na primer, premašuje procenat dizela", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
profimedia
Među razlozima za mali procenat kupovine električnih vozila u Srbiji, Ćorović kao glavni navodi nedostatak adekvatne infrastrukture za električna vozila.
"Kada pogledamo broj javnih punjača za električna vozila, mi imamo tri javna punjača na 100.000 stanovnika. I tu dosta zaostajemo iza državama regiona koje su članice Evropske unije, na primer, Bugarskom, Hrvatskom i Slovenijom, a još više za Holandijom.
Prema njegovim rečima, zanimljiv podatak je da Amsterdam, koji ima do milion stanovnika što je manje od Beograda, ima 10.000 javnih punjača.
"U Srbiji ih imamo negde, kada sve saberete, i javno preduzeće Putevi Srbije, i operatere, i hotele, pričamo o ne više od 200 javnih punjača", rekao je on.
Kakav je vozni park električnih automobila?
U Srbiji je registrovano oko 4.000 vozila na potpuno električni pogon, svih kategorija te vrste vozila.
S obzirom na taj broj, Ćorović kaže da je postojeći broj punjača može da zadovolji potrebe, ali naglašava da se mora računati na to da je Srbija i tranzitna zemlja.
profimedia
Povezane vesti
"Kroz Srbiju prolaze putnici iz Zapadne Evrope koji idu ka Grčkoj, Turskoj i obrnuto. Moramo da znamo da je Evropska komisija ostala pri stavu da 2035. godine prestaje proizvodnja u Evropskoj uniji automobila sa klasičnim motorima, dakle benzinaca. Mi moramo da se spremamo na tu činjenicu da za 10 godina i uvoznici u Srbiji, praktično, koji prodaju nove automobile, manje-više neće imati šta drugo da prodaju osim električnih automobila", rekao je Ćorović.
Na pitanje da li postoji plan šta u tom smislu treba promeniti u narednih 10 godina, Ćorović ističe inicijativu Asocijacije uvoznika automobila kako bi se integralno bavilo tim pitanjem.
On smatra da su subvencije koje država daje za kupovinu električnih vozila definitivno dobra stvar, kao i da ta vrsta podsticaja postoji u većini evropskih država.
"Nedavno smo čuli izjavu kancelara Šolca da će EU na nivou cele Unije napraviti jedinstvene subvencije. Međutim, moramo da se time bavimo i na integralni način, da paralelno razvijamo mrežu punjača, infrastrukturu, da uvedemo i neke dodatne nefinansijske podsticaje. Na primer, u Budimpešti, vozila imaju zelene tablice, pa imaju olakšice za parking i tako dalje. Još jedno pitanje je zakonska regulativa. Kod nas je još uvek punjenje naplaćuje praktično kao parking, u skladu sa vremenom koje smo proveli na punjaču, a ne po utrošku kilovat časova. Dakle, nama je potrebna jedna integralna strategija", rekao je Ćorović.
U vezi sa uvozom polovnih automobila, Ćorović navodi da je tu pitanje da li i dalje u Srbiju treba nesmetano da se uvoze vozila Euro 3 i Euro 4 modela.
Komentari (0)