Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas rebalans budžeta za ovu godinu kojim ukupni prihodi i primanja državne kase iznose 1.709,5 milijardi dinara. Za rebalans budžeta je glasalo 144 poslanika, a protiv je glasalo 52 poslanika.

Predlogom izmena Zakona o budžetu za 2022. godinu, predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara. Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara. Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.

Govoreći o rebalansu budžeta ministar finansija Siniša Mali je rekao da će njime biti ispunjena dva važna obećanja, jedno mladima, a drugo penzionerima.

"Rebalansom će biti obezbeđena sredstva za isplatu po 5.000 dinara mladima, od 16 do 29 godina, za šta je neophodno šest milijardi dinara. Takođe će biti obezbeđena i sredstva za povišicu penzija a prvu od devet procenata će najstariji dobiti u decembru kada im sleduje isplata novembarskih penzija", rekao je Mali.

Tanjug/Sava Radovanović

Podsetio je da od 1. januara najstarijim sleduje još jedno povećanje od 12,1 odsto. Naveo je da će kroz rebalans ovogodišnjeg budžeta biti obezbeđeno i 5,4 milijarde dinara za nastavak radova na izgradnji Beogradskog metroa. Mali je istakao da se država bori da se obezbedi dovoljno energenata za zimu i naveo da u dva skladišta u Mađarskoj imamo 380 miliona kubnih metara gasa, a u skladištu u Banatskom Dvoru 280 miliona metara kubnih.

"To nam je dovoljno za dva meseca, čak i ako se zaustavi svaki dotok gasa ka Srbiji", istakao je ministar Mali.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju a najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost. U strukturi prihoda poreski prihodi čine 87,2 odsto, neporeski 11,7 odsto dok se ostatak od 1,1 odsto odnosi na donacije.

Na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Procenjuje se da će nivo javnog duga na kraju ove godine iznositi 55,5 odsto BDP. Kada je reč o rashodima i izdacima oni su planirani u iznosu od 1.988,5 milijardi dinara. Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.

Predlogom izmena Zakona o budžetu za 2022. godinu, predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara. Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara. Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.

Govoreći o rebalansu budžeta ministar finansija Siniša Mali je rekao da će njime biti ispunjena dva važna obećanja, jedno mladima, a drugo penzionerima.

"Rebalansom će biti obezbeđena sredstva za isplatu po 5.000 dinara mladima, od 16 do 29 godina, za šta je neophodno šest milijardi dinara. Takođe će biti obezbeđena i sredstva za povišicu penzija a prvu od devet procenata će najstariji dobiti u decembru kada im sleduje isplata novembarskih penzija", rekao je Mali.

Podsetio je da od 1. januara najstarijim sleduje još jedno povećanje od 12,1 odsto. Naveo je da će kroz rebalans ovogodišnjeg budžeta biti obezbeđeno i 5,4 milijarde dinara za nastavak radova na izgradnji Beogradskog metroa. Mali je istakao da se država bori da se obezbedi dovoljno energenata za zimu i naveo da u dva skladišta u Mađarskoj imamo 380 miliona kubnih metara gasa, a u skladištu u Banatskom Dvoru 280 miliona metara kubnih.

"To nam je dovoljno za dva meseca, čak i ako se zaustavi svaki dotok gasa ka Srbiji", istakao je ministar Mali.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju a najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost. U strukturi prihoda poreski prihodi čine 87,2 odsto, neporeski 11,7 odsto dok se ostatak od 1,1 odsto odnosi na donacije.

Na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Procenjuje se da će nivo javnog duga na kraju ove godine iznositi 55,5 odsto BDP. Kada je reč o rashodima i izdacima oni su planirani u iznosu od 1.988,5 milijardi dinara. Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.