Gde je nestalo domaće mleko? Posle podizanja cena rafovi puni pakovanja koja stižu iz Češke i Poljske

Komentari

Autor: Zlatica Radović

07/10/2022

20:33

Gde je nestalo domaće mleko? Posle podizanja cena rafovi puni pakovanja koja stižu iz Češke i Poljske - Copyright Tanjug/Dušan Aničić, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nedelju dana nakon što je Vlada Srbije odmrzla cenu mleka i dozvolila trgovcima da je samostalno formiraju ovog proizvoda na rafovima sada uglavnom ima u većini prodavnica, ali po višim cenama i iz uvoza. Oni koji ono sa domaćih farmi pronađu u trgovinskim lancima, za litar UHT sa 2,8 odsto mlečne masti moraju da izdvoje minimum 10 dinara više u odnosu na poslednju cenu pre "odmrzavanja", koja je iznosila 128,99 dinara. Uvozna mleka, kojih su police sada dubke pune, uglavnom nemaju standardu litražu, a ni masnoću od 2,8 odsto, pa kupci moraju dobro da se zamisle koliko zapravo košta litar.

Kada su 30. septembra formiranje prepustili tržištu iz Vlade Srbije su saopštili da korekcija cena neće značajno uticati na životni standard građana, jer je u tom trenutku veći problem bila nestašica tih proizvoda. Stiče se, međutim, utisak da za sada problem nije rešen, jer mleka sa domaćih farmi i dalje nema na policama, a uglavnom ga je zamenilo ono sa manje poznatom ambalažom - iz inostranstva. U naše prodavnice uglavnom stiže iz Poljske i Češke.

Sekretar Udruženja za trgovinu Žarko Malinović, je izjavio za Euronews Srbija da su trgovinski lanci sve raspoložive zalihe stavili na raspolaganje potrošačima i da rade sve što je u njihovoj moći da mleka na policama bude dovoljno. Malinović podvlači da se tržište se stabilizovalo i mleka sada ima dovoljno.

Ipak, ostaje pitanje - šta je sa mlekom iz domaćih mlekara? Što se tiče trgovca problema više nema jer rafovi više nisu prazni, a proizvođači sada strepe da bi zamah koji je uzeo uvoz mleka mogao dodatno da ih ugrozi i da smanji domaći proizvodnju za koju kažu da je na ivici opstanka. Da li su mlekare našle novo tržište ili jednostavno proizvode manje?

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je ranije da je do kratkoročne nestašice mleka došlo jer je u susednim zemljama ono bilo skuplje, pa je prerađivačima bilo isplativije da mleko njima prodaju. I Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, izjavio je nedavno da je u Srbiji smanjena proizvodnja mleka zbog pada stočnog fonda, manji je i otkup, hrana za krave je lošija zbog suše, dok je potrošnja u julu bila nekarakteristično velika.

Gulan: Dugo već nemamo dovoljno domaćeg mleka

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan za Euronews Srbija kaže da ne bi trebalo da nas čudi što na rafovima nema domaćeg mleka, jer je stočni fond značajno smanjen poslednjih meseci, a ukazuje da ni pre zamrzavanja cena nismo imali dovoljne količine za domaću potrošnju.

"Uvozilo se i ranije i na to su ukazivali poljoprivrednici, samo kroz mleko u prahu, pa se nije videlo na policama. Mleka neće biti i dalje, a neće biti ni domaćeg mesa. Došli smo u poziciju da sa milion i nešto krava, koliko smo ih imali pre desetak godina, sada nemamo više od 200.000. Te krave dale su milijardu i 400 miliona litara mleka prošle godine, dok je proizvodnja mleka opala za 100 miliona litara u odnosu na prethodne godine", kaže Gulan.

On podseća da su poljoprivrednici i stručnjaci godinama upozoravali da će se ovo dogoditi.

"Već 30 godina je stočarstvo u Srbiji zapostavljeno i opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Problemi se ne mogu rešiti uredbama, već sistemski. Ovo je dugoročni problem koji traje već 30, 40 godina i neće se brzo rešiti, jer stoke u Srbiji nema", kaže Gulan.

Proizvođači: Problemi isplivali na površinu

Proizvođači mleka već godinama traže veće otkupne cene, navodeći da su na ivici opstanka, a da je cena litre u maloprodaji tri puta veća od one koju oni dobiju od mlekara. Oni im daju od 30 do 60 dinara, dok po novim cenama potrošačima mleko prodaju za 140 dinara. Poljoprivrednici tvrde da je cena mleka u radnjama godinama bila niska, a da to ide preko njihovih leđa. Sada je podignuta, a oni opet nemaju koristi što njihov proizvod kupci plaćaju više.

Ukazuju da mlekare uvozom mleka u prahu praktično ugrožavaju domaće mlekarstvo, jer nedostatak domaćeg mleka nadoknađuju na stranom tržištu, a tako izbegavaju i obavezu da povećaju otkupnu cenu, jer imaju dovoljno sirovina za proizvodnju. A da je uvoz u porastu, pokazuje podatak da je samo u prvih šest meseci ove godine uvezeno 5.200 tona mleka u prahu, što je za trećinu više nego cele prošle godine.

Farmeri kažu da otkupne cene mleka ne pokrivaju ni 50 odsto proizvodnje, pa da subvencije države koje su namenjene za razvoj i genetsko unapređenje stočarstva koriste za pokrivanje troškova hrane i energenata. Zbog ovog problema, farme u Srbiji se zatvaraju, a krave se šalju na klanje.

Proizvođač mleka iz Pančeva Dejan Trajković je rekao da ovaj problem nije od juče, ali da je sada kulminirao, jer smo došli do toga da se vidi trenutna situacija u Srbiji i problem koji je isplivao na površinu.

"Mi smo i pre četiri, pet godina, kada su bili masovni uvozi mleka, mlečnih proizvoda, uparenog mleka i mleka u prahu, upozoravali da se uništava domaća proizvodnja. Mlekare nisu htele da plaćaju mleko po ceni koja je nama bila potrebna da bismo preživeli i da bismo radili, već su uvozili, To im se isplatilo, jer zapadne države, da bi zadržale svoju primarnu proizvodnju i da ne bi zatvarale svoje farme, imaju sistem da višak mleka subvencionišu i na taj način rešavaju svoju primarnu proizvodnju. Država subvencioniše mlekare i one rade izvoz u druge države, čime se faktički uništavaju proizvodnje mleka u drugim zemljama. Tako je i nama u Srbiji uništena proizvodnja mleka", rekao je Trajković za K1.

On je dodao da niko nije vodio računa i da je zbog toga broj proizvođača smanjen, a farme su ugašene jer ljudi nisu više hteli time da se bave. Dodao je da predlog da se ograniči minimalna cena mleka, koji bi pomogao farmerima nije naišao na podršku.

"Naš je predlog bio da se ograniči minimalna cena mleka ispod koje mlekare ne smeju da plaćaju, ali da Ministarstvo trgovine odredi zakonsku maržu za mlečne proizvode. Predlog je dat tako da svako ima svoj deo zarade, pa i da potrošači mogu da iznesu ova poskupljenja. Računali smo da tako ne bi bilo velikog poskupljenja, držalo bi se to pod nekom kontrolom, ali nismo imali sagovornike", istakao je Trajković.

U proteklih godinu dana rastično su poskupeli svi mlečni proizvodi, jer se stočari snalaze i sve što proizvedu pokušavaju da preusmere na preradu. To pokazuje i statistika iz radnji, jer je cena jogurta sa 2,8 odsto mlečne masti prošlog oktobra bila 95 dinara, a sada košta od 130 do 150 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca. Mlekare su ono što su manje zarađivale na mleku nadoknađivale na onom čemu cena nije bila "zamrznuta" – jogurtu, pavlaci, kiselom mleku ili siru. Čaša kiselog mleka je prošle gdoine u ovo vreme koštala oko 25, a najviše 30 dinara, dok je sada od 35 do 40 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca.