EU razmatra dodatni porez za energetske kompanije sa velikim profitom

Evropska unija možda uvede nov način oporezivanja energetskih giganta, kako bi na taj način mogla da prikupi 140 milijardi evra koji bu iskoristila za pomoć evropskoj privredi i domaćinstvima, tokom nastupajuće energetske krize. Evropska komisija je u svom predlogu navela da bi zemlje članice EU trebalo da nametnu dodatni porez na svaku dobit koja za više od 20 odsto premašuje prosečan profit u poslednje tri godine.

EK je na prethodnoj sednici predložila ograničavanje profita proizvođača obnovljive i nuklearne energije i oporezivanje neočekivanih prihoda naftnih i gasnih kompanija.

Razmatra se "solidarni doprinos" koji bi se odnosio na velike kompanije. Namet bi se naplaćivao na profit u 2022. godini koji je najmanje 20 odsto iznad prosečnog profita u prethodne tri godine. Komisija nije precizirala koja bi bila stopa poreza.

Vodeće evropske energetske kompanije uživale su u neverovatnoj zaradi u drugom kvartalu, više nego udvostručenom u odnosu na prethodnu godinu, nakon što su cene gasa skočile na rekordne vrednosti podstaknute strahom od ruskih snabdevanja.

Kombinovana neto zarada kompanije Šel, Britiš petroleum, "TotalEnergies", "Ekuinora" i Enija bila je preko 37 milijardi dolara.

Profiti proizvođača obnovljive energije

Profit kod proizvođača električne energije koji koriste energiju vetra, sunca i nuklearne energije je porastsao jer su njihove tarife povezane sa veleprodajnom cenom prirodnog gasa, koja je u martu skočila na rekordno visok nivo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, i sada iznosi oko 550 odsto više nego godinu dana ranije, piše CNN.

Evropa je sankcionisala ruski izvoz nafte i uglja nakon invazije, što je navelo Moskvu da zauzvrat smanji isporuke gasa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da će blok sprovesti "duboku i sveobuhvatnu reformu" kako bi odvojio cenu gasa od cene struje.

"Ove kompanije ostvaruju prihode na koje nikada nisu računale, o kojima nisu ni sanjale. Pogrešno je dobijati rekordne profite od rata i preko leđa potrošača", rekla je ona poslanicima EU u govoru u Strazburu u Francuskoj.

Predloge Komisije tek treba da raspravljaju i usvoje zemlje članice EU. Blok bi mogao da uvede ograničenje od 180 evra po megavat satu za električnu energiju koju proizvode kompanije za obnovljivu energiju, navodi se u saopštenju Komisije. 

Cene prirodnog gasa i nafte počele su da rastu prošle godine kada su se zemlje ponovo otvorile nakon pandemije, što je izazvalo porast potražnje. Ali ruska invazija na Ukrajinu krajem februara – i rezultirajući energetski zastoj između Evrope i Moskve – ih je vinula u nebo. Nafta je od tada nazadovala jer je globalno ekonomsko usporavanje dovelo do smanjene tražnje, ali cene prirodnog gasa su i dalje veće od maksimuma u ​​martu.

"Pomoć od vlada neće biti dovoljna"

Predlog EU je deo paketa mera za pomoć regionu da prebrodi energetsku krizu ove zime, kada temperature padaju, a potražnja normalno raste.

Komisija je u svom saopštenju precizirala da zemlje članice EU treba da nametnu dodatni porez na svaku dobit koja premašuje prosečnu zaradu u poslednje tri godine za više od 20 odsto.

"Moraju da plate pravičan deo", rekla je fon der Lajen i dodala da milijarde evra koje su vlade namenila za podršku potrošačima neće biti dovoljne same po sebi.

Zajedno, evropske zemlje i Ujedinjeno Kraljevstvo — koje se suočava sa sopstvenom energetskom krizom — do sada su obećale oko 500 milijardi evra subvencija kako bi pomogli domaćinstvima i preduzećima da se izbore sa rastućim računima za energiju.

Ujedinjeno Kraljevstvo je ranije ove godine nametnulo porez od 25 odsto na neočekivanu dobit svojih naftnih i gasnih kompanija kako bi pomoglo u plaćanju početne runde olakšica za kupce ove godine.