Agencija Fič Rejtings potvrdio kreditni rejting Srbije

Rejting agencija Fič Rejtings, danas je u svom izveštaju, potvrdila kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

U izveštaju se navodi da je kreditni rejting podržan kredibilnim okvirom makroekonomske politike, odgovornom i oprezno vođenom fiskalnom politikom i rastom bruto domaćeg proizvoda, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Snažan rast ekonomske aktivnosti i rast poreskih prihoda uticali su na smanjenje deficita opšte države, koji je u 2021. godini iznosio 4,1 odsto BDP-a. U narednom periodu očekuje se nastavak smanjenja deficita, na 3,0 procenta do kraja godine i 2,5 odsto u 2023. godini.

Takođe, nova fiskalna pravila koja se do kraja godine dogovaraju sa MMF-om pomoći će da se deficit opšte države u 2024. godini smanji na 1,6 odsto BDP-a. Projektovano smanjenje deficita obezbediće vraćanje javnog duga na silaznu putanju.

Agencija predviđa da će učešće duga opšte države u bruto domaćem proizvodu pasti, za 3,4 procentna poena u 2022. godini, na 53,7 odsto, i na 48,6 odsto na kraju 2024., što je znatno ispod proseka za zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom.

Agencija pohvaljuje i činjenicu da je prosečno vreme do dospeća duga produženo na 8,3 godina, sa 6,8 godine, koliko je iznosilo na kraju 2021. godine.

Očekivanja Agencije su da će se u 2022. godini emitovati dug prevashodno u domaćoj valuti, što će dovesti do rasta učešća duga denominovanog u dinarima i smanjenja valutnog rizika. Fitć procenjuje da će, uprkos ograničenim direktnim trgovinskim i finansijskim vezama sa Rusijom i Ukrajinom, zbog niže spoljne tražnje vezane za niži rast spoljnotrgovinskih partnera kao i slabije domaće potražnje koja proističe iz neizvesnosti i rastuće inflacije koja opterećuje privatnu potrošnju, ali i zbog viših svetskih cena primarnih proizvoda, rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznositi oko 3,0 odsto.

Visoki troškovni pritisci, od čega je najveći deo doprinosa poticao od rasta cena energenata i hrane, uticali su na inflaciju koja je nastavila da se kreće uzlaznom putanjom.

Kako bi se ublažila inflatora kretanja i sprečili veći negativni efekti na životni standard građana i poslovnu aktivnost preduzeća Vlada je ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva, dok je Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu. Stabilna prognoza za naredni period dokaz je da Republika Srbija nastavlja da vodi odgovornu ekonomsku politiku, usmerenu na dalje reforme, kako bi se očuvala puna makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, poboljšalo poslovno okruženje i povećale investicije.