Da li će Evropa moći bez ruskog gasa: Šest ključnih pitanja o rastućoj energetskoj krizi

Evropa se suočila sa energetskom krizom još pre nego što je došlo do polemike oko ponovnog otvaranja gasovoda Severni tok 1 koji ide iz Rusije u Nemačku.

Iako je gas ponovo počeo da teče u četvrtak nakon što je glavni gasovod bio zatvoren 10 dana zbog održavanja, ovo nije kraj neizvesnosti kada je Evropa u pitanju. To je zato što je Rusija već smanjila količine prirodnog gasa Evropi, koji se koristi za napajanje fabrika, proizvodnju struje i grejanje domova zimi, a ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio da bi te količine mogle i da se smanje.

Štaviše, isporuke kroz Severni tok 1 su smanjene za 60 odsto pre nego što su započele godišnje popravke i očekivalo se da će ostati znatno ispod punog kapaciteta gasovoda.

Zvaničnici Unije su strahovali da se gasovod možda uopšte neće pokrenuti, sugerišući da Putin koristi energiju kao političku prednost u sukobu sa EU zbog rata u Ukrajini.

Ovo su ključne stvari koje treba znati o rastućoj energetskoj krizi u Evropi.

Da li je Rusija prekinula isporuke gasa?

Ne, ali je značajno smanjila zalihe. Čak i pre invaziije na Ukrajinu, Rusija nije prodavala gas na kratkoročnom spot tržištu. Nakon što je EU uvela sankcije ruskim bankama i kompanijama i počela da šalje oružje Ukrajini, Rusija je prekinula snabdevanje gasom u šest zemalja i smanjila količine za još šest.

Tokovi za Nemačku, najveću ekonomiju EU, preko Severnog toka 1 su smanjeni za dve trećine, a Rusija je za to okrivila turbinu koja je poslata u Kanadu na održavanje i koja nije vraćena zbog sankcija. Evropski lideri su odbacili tu tvrdnju, nazvavši je političkim potezom koji ima za cilj da stvori neizvesnost i skok cena energije.

Zbog toga se dvadesetsedmočlana EU muči da popuni skladišta gasa uoči zime dok potražnja raste, a komunalna preduzeća crpe svoje rezerve ne bi li zagrejale domove i održale rad elektrana.

Evropske rezerve gasa su trenutno popunjene samo 65 oddsto, a cilj je 80 odsto do 1. novembra.

Zašto je ruski gas toliko važan?

Rusija je sa 40 odsto prirodnog gasa snabdevala Evropu pree rata. To je palo na oko 15 odsto, što je dovelo do prekoračenja cena i opterećivalo energetski intenzivne industrije.

Gas se inače koristi u nizu procesa koje većina ljudi nikada ne vidi - za kovanje čelika u proizvodnji automobila, pravljenje staklenih boca i pasterizaciju mleka i sira.

Kompanije upozoravaju da ne mogu preko noći preći na druge izvore energije kao što su lož ulje ili električna energija za proizvodnju toplote.

S druge strane, visoke cene energenata već prete da izazovu recesiju u Evropi kroz rekordnu inflaciju, pri čemu će potrošači imati manje novca za trošak kako rastu i troškovi za hranu, gorivo i komunalije.

Potpuni prekid dotoka gasa mogao bi zadati još teži udarac ionako problematičnoj ekonomiji.

Šta je gasovod Severni tok 1?

U pitanju je glavni evropski gasovod za prirodni gas koji ide ispod Baltičkog mora, od Rusije do Nemačke i glavni je nemački izvor ruskog gasa.

Šef nemačke energetske mreže Klaus Miler napisao je na Tviteru da bi isporuke gasa mogle da dostignu nivo pre održavanja, tačnije oko 40 odsto.

Čak i kada bi Severni tok 1 nastavio da isporučuje gas smanjenim intenzitetom, Evropa bi morala da uštedi 12 milijardi kubnih metara gasa, što je ekvivalent 120 tankera prirodnog tečnog gasa, da bi napunila svoja skladišta do zime.

Tanjug AP/Michael Sohn

Još tri gasovoda dovode ruski gas u Evropu, ali jedan koji ide preko Poljske i Belorusije je zatvoren. Drugi, preko Ukrajine i Slovačke i dalje dovodi smanjene količine gasa uprkos borbama. Treći vodi preko Turske u Bugarsku.

Gas takođe dolazi gasovodima iz Norveške, Severne Afrike i Azerbejdžana.

Šta je Putinov cilj?

Iako ruski izvoznici nafte i gasa prodaju manje energenata, skok cena znači da je i Putinova zarada zapravo porasla, navodi Međunarodna agencija za energetiku.

Od početka invazije, ruski prhod od izvoza nafte i gasa u Evropu udvostručio se u odnosu na prosek u poslednjih nekoliko godina, odnosno na 95 milijardi dolara (92 milijarde evra), saopštila je Agencija.

Povećanje ruskih energetskih prihoda u samo poslednjih pet meseci je tri puta veće nego što se obično ostvaruje izvozom gasa u Evropu tokom cele zime.

Dakle, sa gotovinom u ruci Putin bi mogao da računa na bolnu energetsku receniju koja bi mogla da potkopa javnu podršku Ukrajini u Evropi i poveća raspoloženje za sporazumno rešenje u njegovu korist.

"Na osnovu onoga što smo videli tokom prošle godine, ne bi bilo mudro isključiti mogućnost da bi Rusija mogla da odluči da se odrekne prihoda koji dobija od izvoza gasa u Evropu, kako bi stekla političku prednost", rekao je izvršni direktor Agencije Fatih Birol.

Zaista, Putin je u utorak rekao da će protok gasa kroz Severni tok 1 još opasti ako turbina koja je poslata u Kanadu na popravku ne bude vraćena do kraja jula, kada bi se druga turbina isključila radi održavanja.

Kanada je saopštila da je dala dozvolu da vrati deo koji napaja kompresionu stanicu.

"Naši partneri pokušavaju da prebace krivicu za greške koje su napravili na Ruse i Gasprom, ali to je apsolutno neosnovano", rekao je Putin.

Šta Evropa može da uradi?

EU se okrenula skupljem tečnom prirodnom gasu (LNG) koji dolazi brodovima iz SAD-a i Katara.
Nemačka ubrzano gradi terminale za uvoz LNG-a na svojoj obali Severnog mora, ali to će trajati godinama. Prvi od četiri plutajuća prihvatna terminala biće na mreži tek kasnije ove godine.

Ali sam LNG ne može nadoknaditi jaz.

Svetska postrojenja za izvoz LNG-a rade punim kapacitetom usred skučenih energetskih tržišta, a gasa više nema. Eksplozija na američkom terminalu u Friportu u Teksasu, koja je slala većinu svog gasa u Evropu, preko noći je usključila 2,5 odsto evropskog snabdevanja.

Stoga su očuvanje i drugi izvori energije ključni. Evropska unija je u sredu predložila da zemlje članice dobrovoljno smanje upotrebu gasa za 15 odsto u narednim mesecima.

Evropska komisija, izvršni organ EU, traži ovlašćenja da nametne obavezu smanjenja u celom bloku ako postoji rizik od ozbiljne nestašice gasa ili izuzetno velike potražnje.

Tanjug/Yves Herman, Pool via AP

Zemlje članice EU razgovaraće o merama na hitnom sastanku ministara energetike u utorak.

Države se tako bore da obezbede alternativno snabdevanje energijom, a lideri Italije, Francuske i drugih zemalja EU ove nedelje su zaključili ugovore sa svojim kolegamaa u Alžiru, Azerbejdžanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Da li će u Evropi biti smrzavanja?

Malo je verovatno da će domovi, škole i bolnice ostati hladne jer se od vlada traži da prvo nametnu racionalizaciju za preduzeća. Nemačka vlada bi takođe mogla da dozvoli dobavljačilma gasa da odmah prenesu povećanja na kupce.

Međunarodna agencija za energetiku preporučuje evropskim zemljama da pojačaju kampanje za štednju kod kuće i planiraju da dele gas u hitnim slučajevima. A vremena je sve manje.

"Evropski lideri sada treba da se pripreme za ovu mogućnost kako bi izbegli potencijalnu štetu koja bi nastala usled nepovezanog i destabilizirajućeg odgovora", rekao je Birol.

"Ova zima bi mogla da postane istorijski test evropske solidarnosti - koja ne može sebi priuštiti da ne uspe, a implikacije bi bile daleko izvan energetskog sektora"