Biznis vesti

Dileme o solarnim panelima: Kako se ugrađuju, koliko koštaju i da li se isplati njihovo postavljanje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/07/2022

-

07:34

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U toku jednog sata na planetu dospe dovoljno sunčane energije za pokrivanje globalnih električnih potreba za čitavu godinu. Iako za sada nemamo tehnologiju kojom bismo mogli svu tu energiju da iskoristimo, neosporno je da postoji dovoljno sunčeve svetlosti za sve naše potrebe, ističe za Euronews Srbija Tijana Jakovljević iz Centra za unapređenje životne sredine.

Solarni sistemi više nisu alternativni izvor energije. S obzirom na varijabilnu cenu neobnovljivih energenata, iskorišćenje sunčeve svetlosti postaje imperativ, a podsticanje većeg korišćenja obnovljivih izvora energije sve je aktuelnija tema i u Srbiji.

Porodica Živković među prvima je u užičkom kraju postavila solarne panele. Ispostavilo se, kako kažu, da na vreme i spremno dočekuju energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, jer sa 30 solarnih panela proizvodiće struju dovoljnu za sva tri domaćinstva, uz manje račune.

"Očekujem da se račun za električnu energiju na godišnjem nivou smanji od 60 do 70 odsto. U letnjem periodu bi trebalo kompletno da sa panelima pokrijemo svu potrošnju, a u zimskom periodu ćemo doplaćivati, jer je proizvodnja panela tada manja", kazao je Zdravko Živković, vlasnik solarne elektrane.

Početna ulaganja u korišćenje solarne energije u domaćinstvu, kaže Živković, nisu velika.

"Za jedno domaćinstvo to je investicija od četri do pet hiljada evra koja bi, po sadašnjim cenama struje, trebalo da se otplati za desetak godina, a možda i brže jer će cena struje sigurno biti veća u narednom periodu", dodao je sagovornik.

Kako individualno ugraditi solarne panele?

Euronews TV

Tijana Jakovljević naglašava da je Srbija ima oko 2.000 sunčanih sati godišnje, što je više u odnosu na Centralnu Evropu. "Nemačka daleko više koristi svoje potencijale, iako u odnosu na nas ima manje sunčanih sati".

Iako kod individualnih potrošača dolazi do malih komplikacija pri ugrađivanju, dodaje Jakovljević, svakako im solarni sistem pruža neku vrstu samostalnosti tokom energetske krize.

"Sada kupci, proizvođači, fizička lica mogu da instaliraju solarne sisteme i da namire svoje potrebe, pri čemu mogu da imaju ugovor sa EPS-om gde će oni višak energije puštati u sistem, a kada su u manjku iz sistema uzimati električnu energiju", objašnjava.

Dodaje da individualni potrošači mogu da odluče da li će koristiti panele potpuno nezavisno od elektrodistribucije ili će biti povezani na mrežu.

"Češće se ljudi priključe na elektrodistributivnu mrežu, ukoliko već imaju priključak. Na taj način mrežu koriste kao neku vrstu baterije, ali je moguće napraviti sistem koji će biti nezavistan. To se često radi na vikendicama u udaljenim područjima gde elektrodistirbutivna mreža nije stigla"

Ukoliko se priključe na mrežu, kaže sagovornica, potrošači mogu da imaju svoju bateriju koju pune.

Koliko novca treba uložiti u solarne sisteme?

"Za jedan kilovat snage potrebno je 1.000 - 1.200 evra. Svako može da uzme račun za struju, i da pogleda grafikon iznad koga piše koliko je u proteklih godinu dana to domaćinstvo struje upotrebilo. U mom slučaju dvočlano domaćinstvo troši 2.000 kilovat časova. Taj broj treba podeliti sa 1.200, stoga meni je potrebno dva kilovata snage solarnih panela da pokrijem sve svoje potrebe, odnosno 2.400 evra. Dva kilovata snage je najčešće oko sedam panela", objasnila je.

Pixabay

 

Gde je moguće dobiti subvencije?

Porodica Živković bi uskoro mogla da se nađe u većem društvu vlasnika solarnih panela, budući da od ove godine podsticaj za ugradnju solarnih panela daje grad Užice u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, u cilju proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe.

"Visina subvencije za maksimalnu snagu do 6 kilovata, je po jednom kilovatu 70.000 dinara ili ukupno 420.000 dinara", rekla je Nada Jovičić iz Gradskog veća Užica.

U praksi za građane to znači povraćaj od 30 do 50 odsto uloženih sredstava

Zbog rastuće cene fosilnih goriva, kao i jačanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više raste interes za korišćenje sunčeve energije, ističu u najvećoj solarnoj elektrani u zapadnoj Srbiji u okolini Čačka.

"Sa povećanim interesovanjem smanjićemo u narednim godinama proizvodnju iz termoelektrana, što je svetski trend. Određen broj zemalja u Evropi već je definisao do kada će sve termoelektrane da isključi iz proizvodnje. Što se Srbije tiče videćemo u kom pravcu će sve to ići i kojom dinamikom", navodi Saša Luković, elektroinženjer.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis