Nezavidan položaj majki na tržištu rada, Institut za razvoj i inovacije predlaže uvođenje olakšica na njihove zarade

Položaj majke na tržištu rada veoma je nezavidan, pokazuju rezultati anlalize Instituta za razvoj i inovacije koji su predstavaljeni na konferenciji  "I mame imaju pravo!". Naime, od 63.975 žena koje su donele dete na svet, čak trećina njih je bila bez posla i bilo kakvih primanja u trenutku rođenja deteta, dok tek polovina ima stalno zaposlenje. Ostale ili rade na crno ili su povremeno angažovane u privremenim i povremenim poslovima. Više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima niža primanja od republičkog proseka, a skroro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra.

Tatjana Macura predsednica udruženja "Mame su zakon" komentarišući ove podatke rekla je u razgovoru za Euronews Srbija da su oni zapravo pokazatelj u koliko lošoj poziciji se nalaze majke u Srbiji.

"Jako im je teško. U većini slučajeva one su u poziciji da njihovi partneri rade najmanje dva posla kako bi ekonomski mogli da iznesu sve ono što je potrebno njihovoj porodici. Ta niska primanja su posledica loše osmišljene mere kroz Zakon o finasijskoj podršci sa decom u kojoj su izuzetno visoko pozicionirani određeni kriterijumi kao što je obaveza da 18 meseci radnog staža mora da uđe u obračun naknade. Većina majki koje su u najreproduktivnijem periodu svog života, jako teško dolaze do posla i pre nego što dobiju decu. Takođe, pokazalo se u kojoj poziciji se nalaze i žene koje se na posao vraćaju i nakon rođenja deteta", kaže Macura.

Predlog za uvođenje olakšica poslodavcima

Upravo na taj problem ukazuju i iz Instituta za razvoj i inovacije. Oni su na završnoj konferenicji "I mame imaju pravo", predstavili da su došli do zaključka da bi uvođenje olakšica poslodavcima dovelo do bolje pozicije majke na tržištu rada i dugoročno do povećanja nataliteta. Nenad Jevtović, direktor ovog insituta kaže za Euronews Srbija da su oni pripremili predlog koji podrazumeva na koji način majka, kada se vrati sa odsustva, može da zna da je posao i dalje čeka.

"Ono što mi predlažemo su finasijske olakšice na zarade budućih majki. To znači da kada se majka vrati sa porodiljskog odustva i odsustva sa nege deteta, ima pravo na subvencionisanje obaveznih doprinosa i to: u prvoj godini od 65 odsto, u drugoj 60 i u trećoj godini od 50 odsto. Kada kažemo subvencionisanje doprinosa, to znači da je trošak koji ta majka kao zaposlena predstavlja smanjen i to donosi do unapređenja njenog položaja u samoj toj firmi", objašnjava Jevtović.

Kaže da su oni želeli da kreiraju meru koja je svima prihvatiljva - od donosioca odluka, poslodaca, do samih majki.

"Ono što je jedini problem je novac odakle bi se to finasiralo. Taj novac se kreće od oko 300 miliona evra godišnje, u zavisnosti od scenarija koliko bi mama bilo obuhvaćeno ovom merom", dodao je.

Macura dodaje da je analiza Insituta za razvoj i inovacije pokazala da je oko 117.000 i 133.000 majki bi moglo da bude obuhvaćeno ovom merom.

"Ne mislim da je to veliki izazov. Radi se o dva procenta budžeta Republike Srbije, 0,5 odsto BDP-a. Ne smemo da zanemarimo i činjenicu da u poslednje vreme često slušamo da je podizanje nataliteta jedna od prvih deset tema. Zbog toga mislim da ovaj obuhvat u budžetu ne predstavlja problem. Mi smo apsolutno svesni krize koja je, nadamo se, za nama i koja se odnosi na koronavirus i rat u Ukrajini. Nakon svega toga nadamo se da će preraspodela budžeta u odnosu na one koje su ranije bile. U svakom slučaju smo optimisti zato što se nadamo da radimo u interesu naše države", kaže Macura.

Kakve su reakcije nadležnih?

Ona smatra da bi ovaj predlog mogao da utiče dugoročno na porast nataliteta u Srbiji i naglašava da je najveća nesiguranost sa kojom se porodice suočavaju ekonomska.

"Nije tačno da naše žene ne žele da rađaju, već ne žele da rađaju a da posle toga budu nesigurne kako će ih odgajati. To je nešto sa čim se suočavaju čitave porodice, ne samo žene. Naša država je jako svesna sa čim se suočavamo", rekla je ona.

Jevtović dodaje da se na ovu temu debatuje deset meseci, koliko je i trajao ovaj projekat, i da su sada pozitivne reakcije nadležnih insitucija.

"Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je jasno podržalo ovaj predlog, kao i Ministarstvo za rad. Ostaju razgovori sa ključnim donosiocima odluka u zemlji. Za sve ovo je zapravo ključno Ministarstvo finasija", objasnio je Jevtović.

Dodaje da je za implementaciju ove mere pre svega potrebna politička volja, i ukoliko je bude, ona bi mogla da se realizuje za dve godine.

"U najboljem slučaju ove mere bi trebalo da budu u ekspozeu novog premijera ili premijerke u novoj vladi u septembru. Mala je verovatnoća da ova mera uđe u budžet za 2023. ali je sasvim realno da ova mera od 2024. godine bude na snazi", rekao je.

Macura dodaje da su mame preduzetnice i dalje u nezavidnom položaju.

"Pitanje je kao će se preduzetnice ohrabriti da budu majke, jer je njihova pozicija zaista nezavidna. Pre svega ako su u poziciji da održavaju trudnoću one nemaju pravo na pune naknade kao žene koje rade kod poslodavca jer ako žele da im posao ostane aktivan one primaju naknade tek od 50 odsto. To inače važi za sve preduzetnike, i za žene i za muškarce, međutim mi sada govorimo o trudnicama. Kada se porode one nemaju pravo na plaćanje poreza i doprinosa kao što imaju žene koje su zaposlene kod poslodavca. Njihova naknada se računa po značajnoj formuli koja je degradirajuća. Ako rode troje dece ne mogu da odustvuju dve godine. Najveći problem je i taj što one brigu o detetu ne mogu da prenesu na svoje partnere, jer je onima koji se bave privatnim biznisom u Srbiji važno da posao ostane aktivan", rekla je Macura.