Energetska kriza menja odnos prema energiji - evropske zemlje daju preporuke za štednju, kakva je situacija u Srbiji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

08/05/2022

08:05

Energetska kriza menja odnos prema energiji - evropske zemlje daju preporuke za štednju, kakva je situacija u Srbiji

profimedia, Pixabay - Copyright profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Aktuelna politička situacija zbog rata u Ukrajini koja je usijala cene energenata, primorala je mnoge evropske zemlje da već sada razmišljaju o sledećoj zimskoj sezoni. Zbog sankcija Rusiji i težnje da se pronađe alternativa za gas koji stiže iz ove zemlje, mnoge države bi mogle biti u problemu, pa smišljaju načine da racionalizuju potrošnju, kako bi smanjile troškove.

Nemačka je tako pre nešto više od mesec dana pokrenula plan za hitne slučajeve za upravljanje snabdevanjem gasom, a iz vrha vlasti su stigli saveti građanima da počnu da štede energiju kako bi postali nezavisniji od ruskih fosilnih goriva. Spominjali su i preporuke da građani umesto automobila voze bicikle, kao i da dva puta razmisle o tuširanju toplom vodom.

Trenutna energetska kriza je izazvana visokim skokom cena prirodnog gasa koji utiče i na cene električne energije, a glavno pitanje je kako bi Srbija mogla da racionalizuje svoju potrošnju. U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) napominju da su u uslovima globalne energetske krize, cene energenata dostigle rekordne vrednosti i podsećaju da je cena megavat-časa električne energije prošle godine u martu bila 50 evra, a da je danas je 250 evra, dok je cena gasa koja je tada bila 190 evra po kubnom metru, a sada oko 1.100 evra.

I predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da je će narednih dana država da "podvuče crtu" oko hrane i energenata da vidi čime raspolaže, dok je ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila da će Vlada obezbediti dovoljne količine energije i energenata za narednu zimsku sezonu, ali da to neće biti ni jednostavno ni jeftino. Ona je istakla da više nema jeftine energije i da se cela Evropa sada bori sa tim da uopšte obezbedi dovoljne količine i da je zbog toga važno da svi racionalnije koristimo energiju i da štedimo.

Predsednik Vučić je rekao da Srbija zavisi 100 odsto od ruskog gasa i da uvozi 60 procenata ruske nafte, kao i da će našoj zemlji biti potrebne bar još dve godine da bi postigla diverzifikaciju snabdevanja. On je napomenuo da Srbija tek gradi interkonektor Niš-Dimitrovgrad i da Bugari tek treba da raspišu tender ovih dana, pa onda još najmanje 300 dana da ga izgrade sa svoje strane. Predsednik je najavio i da 10. maja počinju pregovori sa Rusima o ceni gasa za naredni period. Srbija po ugovoru koji je oročen do kraja maja plaća 270 dolara po kubnom metru što je više nego tri puta jeftinije od trenutne cene ovog energenta na berzama.

Kako do racionalnije potrošnje?

U MRE za Euronews Srbija kažu da je odnos prema energiji u kriznim uslovima i pitanje solidarnosti, kako bi energije bilo dovoljno i kako bi ona bila svima dostupna. Tvrde da neće biti nikakavih restrikcija za domaćinstva, jer spadaju u kategoriju zaštićenih kupaca, tako da "građani nemaju razloga da brigu".

"Kriza u celom svetu utiče da se menja odnos prema energiji i Srbija nije ostrvo da to ne utiče i na nas. Takođe, odnos prema energiji nije samo pitanje države, već i svakog od nas. To se odnosi i na gas, ali i na električnu energiju kao najplemenitiji vid energije. I u redovnim, a posebno u kriznim uslovima racionalno ponašanje je da povećavamo našu energetsku efikasnost i smanjujemo neracionalnu potrošnu i električne i toplotne energije, kako bismo je imali dovoljno da zadovoljimo sve potrebe na način koji je finansijski održiv, i za državu i za građane", istakli su u MRE.

Oni su naveli da plan racionalizacije podrazumeva supstituciju određenih energenata drugima, kao i uvođenje novih izvora, prevashodno obnovljive izvore energije. Osim ovoga, navode da je posebno važno da ubrzano smanjujemo neracionalnu potrošnju energije i dodaju da se na tome već radi, i kad su u pitanju javne zgrade, ali i domaćinstva, gde zajedno sa lokalnim samoupravama sufinansiraju građane da poboljšaju energetsku efikasnost u stanovima i kućama.

"U ovakvim uslovima, kada se pojavljuje i povećana potražnja energenata, jer svaka država želi da obezbedi nesmetano funkcionisanje svog tržišta, gde su sve države EU započele obezbeđivanje energenata za novu grejnu sezonu, racionalno razmišljanje je da se energenti moraju čuvati i optimalno koristiti. Štednja se najbolje ostvaruje racionalizacijom korišćenja kapaciteta, jer su nabavne cene energenata neuporedivo veće nego u prethodnim godinama", kažu u MRE.

U resornom ministarstvu napominju da je racionalna potrošnja je podjednako važna i kad je reč o električnoj energiji, kao najplemenitijem vidu energije i racionalno korišćenje je ključno kako bi se i u uslovima energetske krize u Evropi i svetu mogle zadovoljiti i potrebe stanovništva i privrede, na način koji je finansijski održiv.

Stručnjaci kažu da ima prostora za racionalizaciju potrošnje, ali da to podrazumeva i dodatna ulaganja i vreme. Neke od opcija kojima bi se mogli smanjiti tehnički gubici su inoviranje distributivne mreže i njeno redovno održavanje, kao i bolje planiranje da ne bude preopterećena. Na strani potrošnje su komercijalni gubici koji mogu da budu smanjeni, svođenjem krađe električne energije na minimum, zamenom starih brojila novim pametnim i daljinskim očitavanjem potrošnje struje. Štednja u domaćinstvima bi mogla da se postigne izolacijom, zamenom stolarije, kao i upotrebom kućnih aparata koji troše manje energije.

Kritika toplanama zbog trošenja gasa iz skladišta

Ministarka Mihajlović je prethodnih dana kritikovala toplane koje su, kako je rekla, potrošile milion kubnih metara gasa iz skladišta za produžetak grejne sezone do 3. maja.

"Toplane imaju svoje pravilnike i odluke prema kojima je utvrđeno pod kojim uslovima isporučuju toplotnu energiju. U svakom slučaju preporuka je svima da racionalno koriste resurs, te je u tom smislu teško razumeti odluku pojedinih toplana da u sred energetske krize koja pogađa čitavu Evropu produžavaju zimski režim rada, umesto da smo iskoristili priliku da već sada počnemo da obezbeđujemo rezerve za narednu grejnu sezonu koja će biti još izazovnija", kažu u resornom ministarstvu.

Ekonomista Bogdan Petrović za Euronews Srbija kaže da je racionalizacija potrošnje energenata u kratkom roku gotovo nemoguća.

"Potrebne su investicije u stanove, razna druga ulaganja i to ne može ništa da se uradi brzo. Druga varijanta je da se štedi tako što bismo se smrzavali i što bi temperatura u stanovima bila 18 stepeni. Ministarstvo energetike godinama nije ništa uradilo da se poveća kapacitet gasnog skladišta u Banatskom Dvoru na milijardu kubika. Ključna stvar je šta je država propustila da uradi sa svoje strane, a ne da li su toplane radile nekoliko dana duže i potrošile malo više gasa", smatra Petrović.

Mihajlovićeva je, međutim, ranije istakla da "moramo svi da shvatimo da energetska kriza nije nastala zato što mi nismo radili nešto dobro, već zato što se na globalnom nivou dešava kriza". Podsetila je da je sada kriza zbog rata u Ukrajini, a da smo pre toga imali postpandemijsku krizu, i da zbog toga moramo da vodimo računa o energiji, da ne budemo opušteni, već da se ponašamo racionalnije i da štedimo.

"Neće biti jednostavno pripremiti se za zimu, posebno što će biti potrebno vreme da i EPS stane na noge posle kolapsa koji se desio decembra prošle godine. Srbija će morati da donosi određene odluke i moraćemo svi da učestvujemo u procesu racionalizacije", rekla je Mihajlović.