Kada bi Srbija mogla da računa na još jedan pravac snabdevanja gasom i smanji zavisnost od Rusije

Komentari

Autor: M. Subotić / Z. Radović

16/04/2022

17:37

Kada bi Srbija mogla da računa na još jedan pravac snabdevanja gasom i smanji zavisnost od Rusije - Copyright Tanjug/Vlada Republike Srbija/Slobodan Miljević

veličina teksta

Aa Aa

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je za Euronews Srbija da bi naša zemlja već od sledeće godine mogla da računa na još jednog snabdevača gasom, odnosno da nam konekcija Niš-Dimitrovgrad preko Bugarske daje mogućnost da pregovaramo i da vidimo da li ćemo od septembra 2023. godine moći da koristimo TNG iz Grčke ili da se vežemo za azerbejdžanski gas.

Srbija će preko gasne interkonekcije sa Bugarskom imati vezu sa Južnim gasnim koridorom i mogućnost snabdevanje prirodnim gasom iz Kaspijskog regiona, Srednjeg istoka, kao i snabdevanje sa LNG terminala u Grčkoj. Preduslov za snabdevanje iz ovog pravca je da se okonča izgradnja gasovoda na teritoriji Bugarske i Grčke koji bi preko ove dve države Srbiju trebalo da poveže sa grčkom lukom Aleksandropolis.

Ministarka je istakla da je Srbija trenutno zavisna od jednog dobavljača gasa iz Ruske Federacije, iako imamo dva pravca snabdevanja preko Mađarske i Bugarske. Ona je rekla da je velika šteta što Srbija nije počela pre deset godina da gradi Niš - Dimitrovgrad.

"Mi bismo sada bili potpuno mirni. Mogli bismo da kažemo barem 50 odsto gasa dolazi iz različitog izvora. Počeli smo da gradimo tu interkonekciju Srbija – Bugarska u januaru ove godine, a u septembru sledeće godine će biti gotova. U međuvremenu u junu ili julu biće završena interkonekcija Bugarska – Grčka. To znači da od sledeće godine, od septembra imamo mogućnost da koristimo TNG i da koristimo azerbejdžanski gas. Mi ćemo to sigurno uraditi, ali do tada mi moramo jako da povedemo računa kako ćemo ispregovarati sa Ruskom Federacijom", rekla je ministarka energetike za Euronews Srbija.

Izgradnja interkonekcije Niš-Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara počela je u januaru

Na pitanje da to znači da ćemo mi od septembra naredne godine biti energetski nezavisni od Rusije, ona je istakla da to nije rekla i dodala je da je naša zavisnost u gasu apsolutno visoka.

"Moramo da nađemo balans između onoga što možemo da dobijemo gasovodom od Ruske Federacije i onoga što možemo da kupimo na tržištu. Ekonomska priča je jednako važna kao i politička. Od sledeće godine potpuno sam sigurna da Srbija može veliki deo, dve trećine svog gasa, da dobije iz drugih izvora i da na taj način ima svoju sopstvenu sigurnost", napomenula je Mihajlović.

Ona je rekla da ćemo videti i da li će ta nova opcija za Srbiju biti skuplja kao što se često najavljuje.

"Prvo, cene ne mogu da ostanu nikako onakve kave su bile prošle godine i to je svima jasno. I sigurno da će da bude skuplje, i ako neko misli da će neka cena da se vrati kao što su bile marta - aprila prošle godine, to je pogrešno", istakla je ministarka energetike.

Zdravković: Zavisimo od Bugarske i Grčke

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Euronews Srbija kaže da svako ko kupuje, želi što veći broj dobavljača i da bi za Srbiju bilo dobro da ima više pravaca snabdevanja, ali da je geografski položaj Srbije i cele Evrope takav da zavisimo od gasa iz Rusije, jer on jedini može kopnenim putem da stigne do naše zemlje. Osim toga, tečni gas bi nas koštao 1,6 puta skuplje, jer je tehnologija njegovog vađenja i prevoza drugačija.

Zdravković objašnjava da Srbija gradi ovu interkonekciju sa Bugarskom, koja bi trebalo da predstavlja alternativni pravac za snabdevanje gasom u odnosu na postojeće, ali da to trenutno možemo posmatrati samo kao neki potencijal za budućnost, a ne i kao realnu mogućnost "zamene za ruski gas".

Očekuje se da će radovi na teritoriji Srbije biti okončani do septembra 2023. godine

"Pitanje je kada ćemo moći da se snabdevamo gasom iz tog pravca, jer ni Bugarska, ni Grčka još nisu završile gasovode na svojoj teritoriji koji bi se povezali na ovaj naš. Dobra stvar je što mi ne finansiramo u celosti taj projekat, već su to bespovratna sredstva od EU od 50 miliona evra i kredit Evropske investicione banke od oko 25 miliona, dok iz budžeta dajemo oko 10 miliona evra. On je projektovan na 1, 8 milijardi kubika, a mi sada trošimo oko tri milijarde. To je ipak nedovoljan kapacitet za snabdevanje srpskih potrošača", kaže Zdravković.