Biznis vesti

Da li je moguće plaćanje gasa po Putinovim pravilima, a da se ne krše sankcije: Evropske kompanije traže rešenje

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Guardian, Bloomberg

01/05/2022

-

12:00

Da li je moguće plaćanje gasa po Putinovim pravilima, a da se ne krše sankcije: Evropske kompanije traže rešenje
Da li je moguće plaćanje gasa po Putinovim pravilima, a da se ne krše sankcije: Evropske kompanije traže rešenje - Copyright EPA/FILIP SINGER, ROMAN PILIPEY, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukaz 172, dokument koji je prošlog meseca potpisao ruski predsednik Vladimir Putin, a koji nalaže plaćanje ruskog gasa u rubljama, uneo je nove tenzije u redovima Evropske unije. Nakon što je Moskva donela odluku da obustavi isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj, a neke kompanije iz EU obelodanile da nameravaju da ispune zahtev ruskog lidera, iz Evropske unije stigao je odgovor - poštovanje ove uredbe predstavljalo bi kršenje sankcija. 

Putin je, podsetimo, izdao dekret u kom od "neprijateljskih" zemalja traži da plaćaju gas u rubljama po novoj šemi. Taj sistem podrazumeva bi da kupci u Gasprombanci otvore dva računa, a novac bi se prvo uplaćivao na jedan račun u evrima i dolarima, pre nego što bi ga banka konvertovala u rublje i uplatila Gaspromu sa drugog računa. Tek tada bi se smatralo da je kupovina izvršena.

I iako Evropska unija zvanično nije pristala na ovakav sistem razmene, u javnosti su počela da se pojavljuju imena kompanija koje zapravo razmatraju ovakav tip kupovine. Kako je objavio Blumberg, deset evropskih kompanija već je otvorilo račune u Gaprombanci, a četiri kupca već i plaćaju nabavku u rubljama.

Energetske kompanije u Nemačkoj i Mađarskoj, na primer, potvrdile su da nameravaju da ispune ovaj zahtev, a među velikim kompanijama čija se imena pominju su nemački Uniper, italijanski Eni i austrijski OMV.

Međutim, iz Evropske komisije upozoravaju da bi plaćanje gasa u rubljama predstavljalo kršenje sankcija EU. Naime, preliminarna analiza EU, objavljena ranije ovog meseca, pokazala je da bi to bilo kršenje sankcija nametnih Kremlju. To je zato što proces konverzije valuta u "samom srcu" uključuje Rusku centralnu banku koja je pod sankcijama.

Koje kompanije se pominju

Rusija, podsetimo, snabdeva gasom 23 evropske zemlje preko različitih gasovoda. Nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, Moskva je zatražila da joj se pošiljke gasa plaćaju u rubljama, počev od 1. aprila.

Putinova strategija osmišljena je tako da podupre ekonomiju nakon uvođenja teških zapadnih sankcija jer je njihovo uvođenje izazvalo nagli pad vrednosti rublje i povećalo pretnju hiperinflacije. Kao odgovor, Rusija je uvela strogu kontrolu kapitala prema kojoj su izvozne kompanije bile prinuđene da svoju deviznu zaradu pretvaraju u rublje.

Tanjug/AP/Alexei Danichev, Sputnik, Kremlin

 

Deset evropskih kompanija, kako je objavio Blumberg, već je otvorilo račune u Gasprombanci kako bi ispunilo zahteve Rusije. Fajnenšel tajms objavio je, pozivajući se na neimenovane izvore, da OMV kod Gasprombanke u Švajcarskoj namerava da otvori žiro-račun u rubljima za plaćanje ruskog gasa.

U kom obliku će OMV ubuduće plaćati gas iz Rusije, međuzim, za sada još nije utvrđeno, naglasio je direktor austrijskog naftnog koncerna Alfred Štern.

"O usklađenosti od Gasproma predloženog novog modela plaćanja, pre svega što se tiče plaćanja u rubljima, postoji relativno velika nejasnoća", rekao je Štern agenciji APA.

Osim OMV, Unipera i Enija, plaćanje gasa u rubljama nisu odbacile ni neke mađarske i slovačke kompanije.

"Rupa u zakonu"

I dok energetske kompanije i dalje tragaju za rešenjem, nemački ministar ekonomije Robert Habek izneo je novi predlog.

"Plaćanje će se vršiti u evrima, a zatim će Gasprombanka prebaciti novac na takouzani K račun", rekao je on, insistirajući da je to kompatibilno sa sankcijama.

Ali, nekoliko sati kasnije, portparol Evropske komisije je rekao: "Poštovanje ove uredbe je kršenje sankcija. Ako kompanije plaćaju u evrima - ne krše sankcije. Ono što ne možemo da prihvatimo je da su kompanije u obavezi da otvore drugi račun u rubljama i da je uplata završena tek kada se uplata pretvori u rublje".

Šta to zapravo znači i da li zapravo postoji prostor u kom bi kompanije mogle da ispune Putinov zahtev, ali ujedno da ne prekrše zapadne mere koje su uvedene?

"Rupa u zakonu" zapravo verovatno postoji, piše Gardijan. Prema smernicama koje je EU izdala prošle nedelje, ukaz Kremlja ne sprečava uvoznike gasa da traže od Gasproma da se saglasi da je kupovina zakonski završena nakon što prva uplata, u evrima i dolarima, bude prebačena u Gasprombanku. Svaka konverzija u rublje bi se izvršila nakon toga, što znači da kupac tehnički ne bi prekršio sankcije. 

Druga opcija, navodi se u smernicama, je da kupci daju javnu izjavu da smatraju da je kupovina završena kada se izvrši njihova uplata u dolarima ili evrima. Jedina prepreka tome, kako se navodi, jeste potreba za "potvrdom sa ruske strane" da je sve to u skladu sa dekretom 172.

Drugim rečima, kako navodi Gardijan, Gasprom, mora da bude uključen, Gasprom i Gasprombanka ne podležu sankcijama EU, tako da je kupcima dozvoljeno da pregovaraju o takvim predlozima bez kršenja sankcija. Čini se da su ovakve taktike ono što ispituju OMV i Uniper. 

Opasne igre sa gasom

Rusija je, podsetimo, ove nedelje obustavila isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj, a ovaj potez predstavlja testiranje evropske reakcije na eventualno odbijanje da plate gas u rubljama, izjavio je ranije za Euronews Srbija direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković. On je rekao da su u igri mnogo veći igrači, poput Nemačke i Italije, koji mnogo više zavise od ruskog gasa, nego što je to Poljska.

"Bugarska je specifičan slučaj, ali je svakako kao mala zemlja, u principu dobar teren za testiranje ruske odluke i efektivnosti toga", kaže Novaković.

On smatra da ne možemo pouzdano reći da li su ove dve države samostalno donele odluku da ne ispoštuju nalog Rusije o plaćanju gasa u rubljama.

"Bile su najave pre nekoliko dana da se razmatra jedan alternativni mehanizam kojim bi evropske države ustvari plaćale u drugoj valuti, dok bi se promena tih sredstava u rublje obavljala u Rusiji. Taj mehanizam još nije utvrđen. Očigledno je da su i Bugarska i Poljska želele i da ga probaju ili možda nisu verovale da Rusija može da obustavi isporuku gasa. Poljska je verovatno država koja najviše prkosi ruskim jednostranim potezima i siguran sam da su se već pripremili na scenario koji predviđa funkcionisanje njihove ekonomije bez snabdevanja iz Rusije, dok za samu Bugarsku nisam siguran", kaže Novaković.

Komentari (0)

Biznis