Igre 
Poljska i Bugarska mogu bez ruskog gasa do zime, ali šta nakon toga?
Komentari28/04/2022
-20:00
Nakon odluke Rusije da prekine isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj sada sledi trka za pronalaženje alternativa za industriju pre nego što se zima vrati. Dobra vest u lošoj situaciji je tajming dešavanja - proleće je najmanje "opasan" period i verovatno će malo potrošači osetiti efekte u svojim domovina.
Odluku Gasproma, koju su dve zemlje članice EU saopštile u utorak uveče, predsednica Evropskog parlamenta Ursula fon der Lajen opisala je kao "ucenu" i "oštar podsetnik" da su bloku potrebni "pouzdani partneri da bi izgradio svoju energetsku nezavisnost", piše Euronews.
Ona je takođe nastojala da umanji posledice, ističući da su susedne zemlje pojačale isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj.
Vlasti u obe zemlje takođe su uputile ohrabrujuću notu, zajedno sa bugarskim premijerom Kirilom Petkovim, hvaleći planirani predstojeći završetak gasnog interkonektora Grčka-Bugarska (IGB), koji će u zemlju dovoditi uglavnom azerbejdžanski gas.
Istovremeno, poljska ministarka klime i životne sredine Ana Moskva naglasila je da rezerve znače da će "u poljskim kućama biti gasa". Ipak, stručnjaci su za Euronews rekli da, iako je prosečan potrošač zaštićen od zamrzavanja isporuka ruskog gasa do zime, slika je znatno drugačija kada je reč o industriji.
Teška "poljska zima"
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), ugalj predstavlja nešto više od 40 odsto energetskog miksa Poljske 2020. godine, zatim slede nafta (oko 30 odsto) i prirodni gas (oko 18 odsto), dok ostatak dolazi od biogoriva i otpada kao i drugih obnovljivih izvora energije uključujući vetar i solarnu energiju.
Ipak, Poljska proizvodi manje od polovine - 46 odsto - svojih energetskih potreba, proizvodeći oko 80 odsto uglja koji troši, ali samo 20 odsto gasa i tri odsto nafte. Ostatak se podmiruje uvozom. Otprilike polovina gasa i skoro dve trećine nafte u Poljskoj dolazi iz Rusije, prema podacima Foruma Energii.
Povezane vesti
Ove brojke su visoke, ali i dalje mnogo niže nego pre nekoliko godina kada je oko 80 odsto poljskog uvoza gasa dolazilo iz Rusije.
Kada je doneta odluka Gasproma, poljska ministarka Ana Moskva je rekla da se zemlja pripremala za upravo takav scenario i da "zahvaljujući infrastrukturnim investicijama, kao što je Baltički tok ili veze sa drugim državama članicama, poljski gasni sistem, kao jedan od retkih u Evropskoj uniji, može u potpunosti da napusti snabdevanje iz Rusije".
Ona je dodala da su rezerve gasa na 76 odsto kapaciteta.
profimedia
Dr Joana Makoviak Pandera, predsednica Foruma Energii, objasnila je za Euronews da "odluka Gasproma neće uticati na proizvodnju struje“ u Poljskoj.
"Najveći problem će imati industrija, koja je najveći potrošač gasa u Poljskoj - 42 odsto. Zatim, domaćinstva i sektor grejanja. Svakako nas čeka teška zima kadaje u pitanju grejanje", naglasila je ona.
Baltički gasovod koji će isporučivati prirodni gas iz Norveške u Poljsku preko Danske, još nije završen jer je bilo kašnjenja. Očekuje se da će Poljskoj isporučivati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, oko polovine ukupne potrošnje zemlje.
Sada je planirano da počne sa radom 1. oktobra, ali u manjem obimu i da bude u potpunosti operativan od 1. januara 2023. godine, kada će već uveliko biti zima u Evropi.
Povezane vesti
Bugarskoj su potrebni "solidarni sporazumi"
Ugalj je takođe primarni izvor energije u Bugarskoj, a zatim slede nafta i nuklearna energija.
Prirodni gas čini samo 10-15 odsto njenog energetskog miksa, a ostatak dolazi iz biogoriva, hidroenergije, vetra i sunca. Ali, najmanje tri četvrtine uvoza gasa trenutno je iz Rusije, a gas je ključni "industrijski potrošački segment tržišta", rekao je Martin Vladimirov, direktor programa za energetiku i klimu u Centru za proučavanje demokratije za Euronews.
"Jedna trećina bugarske potražnje za gasom dolazi iz najveće rafinerije u jugoistočnoj Evropi (takođe u vlasništvu Rusije), fabrike đubriva, fabrike stakla i petrohemijskih proizvođača. Bez stabilnog i doslednog alternativnog snabdevanja gasom, Bugarskoj bi bilo teško, a ne mogu se isključiti ni potrebe za potrošnjom gasa u industriji i racionalizacija, kao i prekidi proizvodnje", rekao je on.
Povezane vesti
Prema Vladimirovljevim rečima, bugarske rezerve gasa su popunjene samo na 17 odsto, "što znači da sa trenutnom stopom povlačenja od oko četiri miliona kubnih metara dnevno, ne bi mogla u potpunosti da pokrije domaću potražnju za gasom za više od dve do tri nedelje".
Vlasti zemlje sada računaju na gasovod sa Grčkom, koji će omogućiti da se Bugarska poveže sa Južnim kaspijskim koridorom, rutom za snabdevanje prirodnim gasom koja ide preko Turske, Gruzije i Azerbejdžana do grčkih i italijanskih terminala.
Ali opet, poput Poljske i Baltičkog gasovoda, malo je verovatno da će IGB u potpunosti postati funkcionalan pre nego što temperature padnu.
"Verovatno će se građevinski radovi završiti u septembru i tada sledi tromesečni proces sertifikacije", rekao je Vladimirov.
Međutim, kada se "slavine" IGB potpuno otvore, to bi trebalo da ima "transformacioni efekat na sigurnost snabdevanja Bugarske gasom.
Ali, dodao je Vladimirov, verovatno je da će "Bugarska morati da traži dodatne opcije, uključujući potpisivanje dugoročnih ugovora o snabdevanju tečnim prirodnim gasom sa alternativnim igračima kao što su SAD, Katar ili Alžir".
"Kao trenutnu meru, bugarska vlada bi trebalo da potpiše sporazume solidarnosti sa Grčkom i Rumunijom za alternativne alokacije za snabdevanje gasom pošto se rusko snabdevanje jugoistočne Evrope smanjuje", kazao je on.
EU gleda u SAD, Katar, Južnu Koreju
Evropska unija je obećala da će smanjiti uvoz ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, dve nedelje nakon što je Moskva otpočela napad na Ukrajinu.
Potom je krajem prošlog meseca postignut dogovor s Vašingtonom da SAD povećaju svoje isporuke tečnog prirodnog gasa za 15 milijardi kubnih metara ove godine kako bi ublažile gubitak gasa iz Rusije. Očekuje se da će SAD isporučiti još 50 milijardi kubnih metara tečnog naftnog gasa do 2030. godine.
Brisel se takođe obavezao da će ubrzati investicije radi diversifikacije, uključujući u obnovljive izvore energije, ali i u terminale koji mogu da prihvate isporuke tečnog naftnog gasa iz zemalja uključujući Katar, Južnu Koreju i Izrael.
One se kasnije mogu prenameniti za vodonik, koji je EU učinila ključnom komponentom svoje tranzicije i ambicije da do 2050. postane prvi kontinent sa neutralnim sadržajem ugljenika.
U obraćanju novinarima u sredu, Fon der Lajen je ponovila da blok radi na "obezbeđivanju alternativnih snabdevanja gasom od drugih partnera", navodeći da je odluka Gasproma "oštar podsetnik da moramo da radimo sa pouzdanim partnerima”.
Prema Evropskoj komisiji, EU ima potencijal da uveze dodatnih 50 milijardi kubnih metara tečnog naftnog gasa na godišnjem nivou.
Preporuka za vas
Komentari (0)