Igre 
Uprkos poricanju Kremlja, ruska ekonomija oseća posledice zapadnih sankcija: Cene šećera i povrća "skočile u nebesa"
Komentari27/04/2022
-07:05
Skoro dva meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj je preduzeo vanredne korake kako bi osujetio ekonomsku kontraofanzivu Zapada. Iako Rusija zapravo može da ostvari neke simbolične pobede, puni uticaj zapadnih sankcija počeo je da se oseća, piše Euronews.
Sa pokušajem Zapada da odseče pristup Rusiji svojim deviznim rezervama, ograniči uvoz ključnih tehnologija i preduzme druge restriktivne mere, Kremlj je pokrenuo drastične mere da zaštiti svoju ekonomiju. To je uključivalo povećanje kamatnih stopa do čak 20 odsto, uvođenje kontrole kapitala i prisiljavanje ruskih preduzeća da konvertuju svoj profit u rublje.
Kao rezultat toga, vrednost rublje se oporavila nakon početnog pada, a prošle nedelje je centralna banka i poništila deo povećanja kamatne stope.
Ruski predsednik Vladimir Putin osetio je ohrabrenje i rekao je da je zemlja izdržala "blic" sankcija Zapada.
"Vlada želi da stvori sliku da stvari nisu tako loše kao što jesu", rekao je Majkl Aleksejev, profesor ekonomije na Univerzitetu Indijana, koji je proučavao rusku ekonomiju u njenoj tranziciji nakon Drugog svetskog rata.
Fabrike zatvorene zbog najgore inflacije u poslednjih nekoliko decenija
Međutim, pažljiviji pogled pokazuje da sankcije zapravo nagrizaju rusku ekonomiju. Zemlja se suočava sa najgorim napadom inflacije u poslednje dve decenije. Rostat, državna agencija za ekonomsku statistiku, saopštila je da je inflacija prošlog meseca dostigla 17,3 odsto, što je najviši nivo od 2002. godine.
Međunarodni monetarni fond očekuje da će potrošačke cene u zemljama u razvoju porasti za 8,7 odsto ove godine, u odnosu na 5,9 odsto prošle godine.
Povezane vesti
Neke ruske kompanije su prinuđene da se ugase. U nekoliko izveštaja se navodi da je proizvođač rezervoara morao da zaustavi proizvodnju zbog nedostatka delova. Lada, dobro poznata marka automobila u istočnoj Evropi koju proizvodi ruska kompanija Avtovaz i koja je u većinskom vlasništvu francuskog proizvođača automobila Reno, takođe je morala da zatvori svoje fabrike.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da se grad suočava sa gubitkom 200.000 radnih mesta zbog toga što strane kompanije zatvaraju poslovanje. Više od 300 kompanija se povuklo, a međunarodni lanci snabdevanja su se uglavnom zatvorili nakon što su kompanije Maersk, UPS, DHL i druge transportne kompanije napustile Rusiju.
Sankcijama potrebno vreme da udare jako
U međuvremenu, većina ekonomista apeluje na strpljenje, objašnjavajući da su sankcijama potrebni meseci da imaju pun efekat. Ako Rusija ne može da dobije odgovarajuću količinu kapitala, delova ili zaliha tokom vremena, to će dovesti do zatvaranja još većeg broja fabrika i preduzeća, što će onda dovesti do veće nezaposlenosti.
Bila je potrebna skoro čitava godina nakon što je Rusija sankcionisana nakon krimske krize 2014. godine da njeni ekonomski podaci pokažu znake nevolje, kao što su veća inflacija, pad industrijske proizvodnje i usporavanje privrednog rasta.
"Stvari koje bi trebalo da tražimo da bismo videli da li sankcije funkcionišu, iskreno, još uvek nije lako videti. Gledaćemo cenu robe, količinu robe koju proizvode i kvalitet robe. Poslednje je najteže videti, a verovato će se poslednje i pojaviti", rekao je Dejvid Fildman, profesor ekonomije u "Vilijam i Meri" u Virdžiniji.
Transparentnost u pogledu načina na koji sankcije utiču na rusku ekonomiju je ograničena, uglavnom zbog izuzetnih napora koje je Kremlj preduzeo da je podrupre. Njen najznačajniji sektor, nafta i gas, prvenstveno je neopterećen zbog oslanjanja Evrope, Kine i Indije na rusku energiju.
profimedia
Bendžamin Hilgenstok i Elina Ribakova, ekonomisti Instituta za međunarodne finansije, procenili su u izvešaju objavljenom prošlog meseca da bi, ako bi EU, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD zabranile rusku naftu i gas, ruska ekonomija mora da padne za više od 20 odsto. Trenutne projekcije predviđaju smanjenje od 15 odsto.
Povezane vesti
I dok je EU pristala da zabrani ruski ugalj do avgusta i razgovara o sankcijama na naftu, do sada nije bilo konsenzusa među 27 zemalja o zaustavljanju uvoza nafte i prirodnog gasa.
Evropa se mnogo više oslanja na rusko snabdevanje nego ostali zapadni saveznici, koji su zabranili ili postepeno ukidaju naftu iz Kremlja. U međuvremenu, Moskva dobija oko 787 miliona evra dnevno iz Evrope za naftu i gas.
Skočile cene u ruskim supermarketima
Zapadni saveznici su tvrdili da su pokušali da prilagode sankcije kako bi uticali na sposobnost Rusije da vodi rat i finansijski pogodili one u najvišim ešalonima vlasti, ostavljajući obične Ruse uglavnom nepogođenima.
Ali, Rusi su primetili skok cena. U samoposlugama i prodavnicama u njihovom kraju cena jednog kilograma šećera je porasla za 77 odsto, a neko povrće košta 30 do 50 odsto više. Stanovnici jednog predgrađa Moskve rekli su da su bokali od 19 litara vode za piće koje redovno naručuju poskupeli za skoro 35 odsto.
Poslednjih nedelja lokalni mediji u različitim ruskim regionima izvestili su da je više prodavnica zatvoreno u tržnim centrima nakon što su zapadne kompanije i brendovi obustavili rad ili se povukli iz Rusije, uključujući Starbaks, Mekdonalds i Epl.
Ovo nije, inače, prvi put da je Rusija dala svu snagu u odbrani vrednosti rublje kao simbola otpora Zapadu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih, Sovjetski Savez je imao zvaničan kurs od jedne rublje koja je iznosila oko 1,35 dolara, dok je kurs na crnom tržiđtu bio bliži četiri rublje za jedan dolar.
Ruska dužnička kriza kasnih devedesetih takođe je delimično prouzorkovana aktivnom odbranom vrednosti valute od strane Kremlja.
profimedia
Zvaničnici američkog ministarstva finansija odbacili su značaj oporavka rublje.
"Ruska ekonomija je zaista potresena zbog sankcija koje smo uveli", rekla je ministarka Dženet Jelen, dodajući da je intervencija Centralne banke veštački naduvala vrednost rublje.
Ako i kako Rusija pobedi u ekonomskom ratu, svodiće se na to da li Kremlj može da izazove podele na Zapadu, uzorkujući da sankcije postanu neujednačene i manje efikasne.
Istovremeno, Rusija će imati vremena da razvije alternative za robu kojoj više nema pristup, koncept poznat kao supstitucija uvoza.
Osvrćući se na sankcije iz 2014. godine, Istraživačka služba Kongresa je u januaru rekla da je uticaj na Rusiju bio skroman samo zato što su SAD efektivno delovale same. Ovog puta ima više međunarodnih aktera.
Ali, Aleksejev, profesor iz Indijane, vidi jednu očiglednu prazninu.
"Sve dok Rusija može da nastavi da prodaje naftu i gas, oni će se petljati kroz ovo", zaključio je on.
Komentari (0)