Fiskalni savet: Najveća mana antikriznog paketa u Srbiji prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu

Fiskalni savet upozorava da je svet ponovo na pragu ekonomske neizvesnosti i da je potrebno odgovorno vođenje fiskalne politike, a naročito kada je reč o programima državne podrške privredi i stanovništvu.

Fiskalni savet navodi da iz prethodne dve godine treba izvući pouke kako bi Srbija u budžetskom i širem ekonomskom smislu u izazovnim vremenima koja slede što manje izgubila, pošto će nove neizvesnosti, po svemu sudeći, ponovo zahtevati snažne budžetske intervencije.

Srbija je za antikrizni paket mera dala relativno gledano 55 odsto više sredstava iz budžeta u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope, naveo je Fiskalni savet u dokumentu "Antikrizne budžetske mere tokom pandemije Covid-19: Troškovi, rezultati i pouke" analizirajući različite pakete antikrizne pomoći u Srbiji i zemljama CIE.

Ove analize pokazuju, navodi Fiskalni savet, da je Srbija tokom 2020. i 2021. za antikrizne mere dala iz budžeta 10,4 odsto njenog BDP-a i po tome je bila rekorder u odnosu na sve druge posmatrane zemlje, koje su za svoje pakete u proseku dale 6,7 odsto BDP-a.

Pritom, Srbija je više od drugih izdvojila za sve tri ključne komponente antikriznih paketa: za vanredne izdatke za zdravstvo u Srbiji je dato za 1,1 odsto BDP-a više u odnosu na prosek CIE, za podršku privredi 0,6 odsto BDP-a više i za podršku stanovništvu čak za 2,1 odsto BDP-a više.

Retki periodi kada jedna kriza nastaje neposredno nakon prethodne

Fiskalni savet navodi da su u ekonomskoj istoriji retki periodi kad jedna globalna kriza nastaje neposredno nakon prethodne, kao i da se u 2022. posledice zdravstvene krize nisu ni stišale, a da su pred vratima novi ekonomski problemi usled rata u Ukrajini, uz visoku i rastuću inflaciju i energetsku krizu.

Javne finansije Srbije podnele su ogroman teret tokom zdravstvene krize od oko 5,4 milijardi evra. Paket fiskalnih mera koji je sprovela Srbija tokom trajanja epidemije bio je veoma obiman i ukupno je koštao budžet čak 5,4 mlrd evra, uključujući očekivano trošenje u 2022.

Sredstva su obezbeđena zaduživanjem, pa je to bio glavni razlog zbog kog je javni dug Srbije od kraja 2019. do kraja 2021. povećan za oko šest milijardi evra.

Fiskalni savet je naveo da su zaključci te institucije da je sprovođenje snažnih mera fiskalne politike tokom trajanja zdravstvene krize bilo opravdano, ali da su mere koje je sprovela Srbija bile suviše neselektivne i zbog čega nisu bile potpuno ekonomski racionalne.

Kako je navedeno, relativno slični efekti mogli su se postići i sa dve milijarde evra manje potrošenih budžetskih sredstava i uz manje zaduženja zemlje da su antikrizne mere bile bolje usmerene ka ugroženim segmentima privrede i stanovništva.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Fiskalni savet navodi da su sve evropske zemlje sprovodile izdašne budžetske mere i da je to bio ispravan ekonomski odgovor na zdravstvenu krizu. Veća vanredna davanja Srbije za zdravstvo u odnosu na druge zemlje CIE bila su neizbežna.

Fiskalni je naveo da izdvojena budžetska sredstva za podršku privredi jesu bila prevelika, ali da je još veći problem njihova neracionalna raspodela.

U zemljama CIE u proseku je oko 75 odsto isplaćene državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom kojima je promet pao u rasponu od 20 do 50 odsto ili iz naročito pogođenih oblasti, kao što je turizam.

Za razliku od njih, u Srbiji je manje od 10 odsto sredstava išlo targetirano na naročito pogođene delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, autobuski prevoz, rentakar i drugo), a čak više od 90 odsto sredstava deljeno je nezavisno od ugroženosti preduzeća, kažu u Fkskalnom savetu.

Tako se, dodaju, budžetski novac neopravdano odlivao i na preduzeća koja uopšte nisu bila pogođena krizom (apoteke, dostava hrane, IT sektor i drugo).

Fiskalni savet ističe da je najveća mana antikriznog paketa u Srbiji bila prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu. "Nakon prvog budžetskog davanja (100 evra svim punoletnim građanima) iz juna 2020. godine usledio je čitav niz sličnih mera, pa je njihov trošak dostigao ogromnih 1,9 milijardi evra uključujući poznate isplate u 2022. godini".

Kako je navedeno, zemlje CIE pomoć stanovništvu su usmeravale prvenstveno na ugrožene kategorije, pa su sredstva davana nezaposlenima (gotovo sve zemlje CIE), primaocima najnižih penzija (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bugarska), korisnicima socijalne pomoći (Crna Gora, Poljska, Litvanija, Albanija), za pokrivanje troškova odsustva s posla radi nege člana porodice obolelog od kovida 19 ili zbog zatvaranja škole (Češka, Slovačka, Poljska, Litvanija), za obuku i prekvalifikaciju (Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija, Litvanija), za druge ranjive grupe (Slovenija, Severna Makedonija, Letonija).

Fiskalni savet navodi da je Srbija merama obuhvatala i stanovnike koji nisu bili socijalno ugroženi - zaposlene s redovnim primanjima, penzionere s iznadprosečnim penzijama itd.

Tanjug/Dragan Kujundžić

"Zbog toga je za pomoć stanovništvu tokom 2020. i 2021. u Srbiji potrošeno skoro četiri puta više u odnosu na uporedive zemlje", navodi se u dokumentu.

Ekonomske krize nemoguće je predvideti, kažu u Fiskalnom savetu i navode da se nekad vreme između njih meri decenijama, ali da se ponekad događaju i u veoma kratkom intervalu.

"Ovaj poslednji, redak scenario upravo bi mogao da se desi tokom 2022. godine. Rat u Ukrajini uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja bi se praktično nadovezala na zdravstvenu krizu. Premda se javne finansije Srbije i dalje mogu načelno oceniti kao stabilne, prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine bila je pogrešna. Ne samo što je zbog toga javni dug povećan za oko dve mlrd evra više nego što je bilo neophodno, već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi", naveo je Fiskalni savet.