Igre 
Pripremljen zakon koji treba da reguliše kako se formiraju cene: Koji je put da one budu stabilnije i pravednije?
Komentari08/03/2025
-21:04
Pojedini državni zvaničnici i ekonomisti, ali i potrošači već izvesno vreme ukazuju na problem visokih cena u Srbiji. I dok još nema konkretnih pomaka i rešenja za trajno smanjenje cena, dodatni pritisak prave potrošači koji su se priključili bojkotu trgovinskih lanaca na koji je zbog visokih cena pozvalo Udruženje "Efektiva". Javnost očekuje da i Poreska uprava izađe sa konkretnim podacima o padu prometa u vreme bojkota. Još se čeka i nalaz Komisije za zaštitu konkurencije koja je 10. oktobra prošle godine pokrenula postupak protiv četiri maloprodajna objekta zbog osnovane pretpostavke da su povredili konkurenciju zaključenjem restriktivnog sporazuma, odnosno zbog dogovaranja o cenama.
Da cene nisu čak ni tržišne nego "naduvane, prenaduvane" rekao je još u avgustu prošle godine premijer Miloš Vućević, navodeći da neko ekstra zaruđuje, da imamo monopoliste kojima su, na žalost, u nekom prethodnom periodu državni organi dozvoljavali da imaju monopol na tržištu.
On je pre nekoliko dana izjavio da je pripremljen ozbiljan zakon koji treba da reguliše kako se formiraju cene, odnosno kako tržište mora da funkcioniše, ali nije izneo više detalja.
Postavlja se pitanje može li novi zakon da spreči skok cena i šta bi on mogao da propiše.
Dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je cilj ovakvog zakona da obezbedi transparentnost i pravičnost u formiranju cena, što može doprineti smanjenju neopravdanih poskupljenja.
On, međutim, napominje da efikasnost zakona zavisi od njegove primene i nadzora nad tržištem.
Iako detalji detalji zakona nisu objavljeni, Mijušković navodi da je moguće da će sadržati obavezu trgovaca da istaknu prethodnu najnižu cenu proizvoda u periodu od najmanje 30 dana pre sniženja, kako bi se sprečila lažna sniženja, kao i mehanizme za sprečavanje kartelskih dogovora među velikim trgovcima koji utiču na formiranje cena.
Povezane vesti
Potrošači bi, kaže Mijušković, od tog zakona mogli da očekuju veću transparentnost cena, zaštitu od lažnih sniženja i fer tržišne uslove koji bi mogli dovesti do stabilnijih i pravednijih cena proizvoda i usluga.
"Fer konkurencija i zaštita potrošača standardna praksa"
"To što kažemo imamo tržišnu privredu, to ne znači da svako može da radi šta hoće sa cenama. Mora da bude i nekog odnosa prema potrošačima", rekao je nedavno Vučević.
Premijer je naveo da ne mogu samo nekoliko velikih da se dogovore koliko nešto košta i onda da svi moraju da kupuju po toj ceni.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Treba da zaradite, ali ne morate da derete kožu s leđa, ljudi treba da žive normalno", rekao je Vučević.
Na pitanje da li se taj zakon koji treba da reguliše kako se formiraju cene može smatrati mešanjem države u tržišnu privredu, Mijušković je rekao da takav propis ne predstavlja prekomerno mešanje u tržišnu privredu.
"Regulacija tržišta od strane države, kroz zakone koji obezbeđuju fer konkurenciju i štite potrošače, smatra se standardnom praksom i ne predstavlja prekomerno mešanje u tržišnu privredu" rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kakva je praksa u drugim zemljama?
Mnoge zemlje imaju zakone koji regulišu formiranje cena kako bi se sprečile nepoštene poslovne
prakse.
Na primer, kako navodi Mijušković, u nekim državama je uvedeno zamrzavanje cena osnovnih proizvoda kako bi se zaštitila kupovna moć građana.
"Takve mere često dovode do stabilizacije cena i povećanja poverenja potrošača, ali mogu imati i neželjene posledice, poput smanjenja ponude određenih proizvoda", rekao je on.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, Grčka je donela zakon kojim se ograničavaju trgovačke marže na osnovne proizvode, čime se sprečava neopravdano povećanje cena.
"Prodavnice su obavezne da dostave cenovnike svojih dobavljača radi kontrole marži, a za nepoštovanje propisa predviđene su kazne. Ove mere su dovele do smanjenja cena osnovnih proizvoda i povećale pristupačnost hrane za potrošače", rekao je Mijušković.
On kaže da je Severna Makedonija usvojila Zakon o nefer trgovinskim praksama u formiranju cena proizvoda i ostvarivanju profita, kojim se uređuju odnosi između proizvođača hrane, distributera i trgovaca.
Očekuje se, dodaje, da će ovaj zakon doprineti smanjenju cena hrane i obezbediti pravednije tržišne uslove.
Mijušković kaže da je Mađarska izmenama Zakona o lokalnim porezima zabranila naplatu poreza na poljoprivredno zemljište kako bi zaštitila poljoprivrednike i sprečila rast cena hrane.
"Ova odluka ima za cilj očuvanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora i zaštitu interesa poljoprivrednika", rekao je Mijušković.
Kako je naveo, Hrvatska je donela zakon o kontroli cena osnovnih proizvoda kako bi zaštitila standard građana.
Mijušković napominje da ograničavanje cena određenih proizvoda nije ugrozilo slobodnu trgovinu, već je omogućilo potrošačima pristup osnovnim namirnicama po pristupačnijim cenama.
profimedia
"Ovi primeri pokazuju da zakonska regulacija cena može imati pozitivne efekte na zaštitu potrošača i stabilizaciju tržišta, ali je važno da se takve mere pažljivo osmisle kako ne bi narušile slobodno tržište i konkurenciju", naglašava on.
Koliko je bojkot rešenje za spuštanje cena i kako suzbiti "čipflaciju"?
Na pitanje da li će bojkot trgovinskih lanaca dati rezultat i naterati trgovce da spuste cene, Mijušković navodi da bojkot trgovinskih lanaca može izvršiti pritisak na trgovce da preispitaju svoje cenovne politike.
"U prethodnim slučajevima, slične akcije su skretale pažnju javnosti i vlasti na problem visokih cena. Međutim, dugoročni efekti bojkota zavise od koordinacije potrošača i odgovora trgovaca", rekao je on.
On je naglasio da bi transparentnost podataka o prometu tokom bojkota bila korisna za procenu efekata takvih akcija.
"Ako Poreska uprava ne objavljuje te podatke, to može otežati analizu i donošenje informisanih odluka. Bilo bi poželjno da nadležne institucije obezbede dostupnost ovih informacija Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić
radi bolje informisanosti javnosti", smatra Mijušković.
Fenomen o kojem se sve više govori i u svetu, analizirala je i Narodna banka Srbije.
Reč je fenomenu da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao "cheapflation".
Ta analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove.
Potvrđena je i druga osobina ovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena
jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
Kako su nedavno naveli u Narodnoj banci Srbije, nekoliko faktora mogu biti uzrok te pojave.
Prvo, to je generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije
brendove.
Takođe, rast cena može dovesti do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci.
"Pored toga, nesavršena tržišna struktura olakšava da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je Narodna banka Srbije više puta upozoravala i kome smo i do sada posvećivali značajnu pažnju, apelujući na trgovce da budu svesni važnosti svoje uloge koju imaju u lancu snabdevanja", rekao je nedavno viceguverenr NBS Željko Jović
Mijušković objašnjava da fenomen "cheapflation" označava brži rast cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje, što disproporcionalno pogađa potrošače s nižim primanjima.
"U poslednje vreme, cene jeftinijih proizvoda porasle su brže nego skupljih, što stvara utisak veće inflacije od zvanične. Sprečavanje ovog fenomena može se postići jačanjem konkurencije, boljom regulacijom tržišta i edukacijom potrošača", rekao je Mijušković.
Komentari (0)