Tabaković: Niko nema pravo da širi paniku zbog političkih poena, Srbija u vrhu Evrope po stopi rasta

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/03/2022

11:24

Tabaković: Niko nema pravo da širi paniku zbog političkih poena, Srbija u vrhu Evrope po stopi rasta - Copyright Tanjug/Rade Prelić

veličina teksta

Aa Aa

Guverneka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je danas, na otvaranju Kopaonik biznis foruma, da niko nema pravo da širi paniku i lažne vesti zbog sticanja političkih poena.

"Niko nema pravo da političke poene prikuplja širenjem lažnih vesti, a pogotovo ne na uštrb stabilnosti kojoj nije doprineo. Nemojte da dozvolimo da kad počnu izborne aktivnosti, opet prva žrtva bude istina. Jer, ne postoje bezazlene laži, ali postoje preskupe laži. U njih spada i neosnovano širenje panike i straha. Mislim da ne treba da dozvolimo da cena toga nastavi i da prođe nekažnjeno. Odgovorni moraju da budu prozvani, jer stid nije dovoljan", izjavila je Tabaković.

Ona je istakla da "niko nema prava da političke poene prikuplja širenjem lažnih vesti, posebno ne na uštrb sigurnosti kojoj nije lično doprineo.

"Zadatak Narodne banke Srbije je da pomogne državi da napuni budžet, pa da iz njega finansira i zdravlje i znanje i obrazovanje, jer niko to ne ume bolje od onih kojima narod da mandat da to urade. Jedino rezultati potvrđuju ili osporavaju ispravnost odluka koje donosimo. Rezultati su jedina osnova za sud o tome kako je neko radio, ali i pokazatelj kako će raditi u budućnosti", poručila je Tabakovićeva.

Ona je navela da prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8 odsto, a da je prosečna bazna inflacija 1,9 odsto i da je s "kumulativnim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije Srbija u vrhu Evrope".

"Uz to, na pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda vratili smo se nakon svega tri tromesečja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine", izjavila je guvernerka.

Zaposlenih 100.000 više nego pre krize

Tabaković je rekla da je prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu. Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji.

"O kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno preko 600.00 radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada. Zbog toga ću ponoviti – uprkos pandemiji, prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu", rekla je Tabaković.

Na najvišem nivou su i prosečne neto zarade, koje su u privatnom sektoru povećane za 19,2 odsto tokom 2020. i 2021. godine. I izvoz robe i usluga od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan, i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 2 odsto, viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini.

"Pre 10 godina izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas izvozimo za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11 odsto tokom devet godina. Takođe, uprkos pandemiji, imali smo i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021. To pokazuje da u periodu pandemije virusa korona ne samo da nijedan investitor nije odustao od planiranog ulaganja već je započeta i realizacija novih značajnih projekata", rekla je Tabaković.

Ona je istakla da su to samo neki od rezultata dobrih politika koje su donosili i sprovodili i da su omogućeni paketima mera vrednosti od oko 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, a podrška se nastavlja i ove godine.

Rezerve zlata na rekordnom nivou

"I sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali, značajno je doprinela ukupnom rezultatu. Istovremeno, sačuvane i za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period. Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, s preko 2 milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost", rekla je Tabaković.

Ona je istakla da je Srbija u ovu kriza ušli s bankarskim sektorom čiji su pokazatelji drastično bolji u odnosu na krizu iz 2008. i 2009. godine i period do 2012. godine.

"Uspešno rešavanje nasleđa problematičnih kredita omogućilo je da banke u Srbiji ovu krizu dočekaju s bilansima koji su gotovo očišćeni od problematičnih kredita i uz unapređenu praksu sprečavanja nastajanja novih problematičnih kredita. Tokom ove krize kvalitet aktive bankarskog sektora je očuvan, uz učešće problematičnih kredita koje je ispod 3,5 odsto, što je niže od njihovog nivoa pre pandemije", rekla je guvernerka.

Dešavanja sa Sberbankom

Tabakovićeva se osvrnula i na dešavanja u vezi sa Sberbankom u Srbiji i Sbrebank grupom.

"Dok su drugi oklevali i dozvoljavali da neizvesnost oko sudbine te bankarske grupacije podgreva strah za sigurnost štednih uloga i depozita, NBS je prva u regionu reagovala spremno i odgovorno sa jednim ciljem – da sačuvamo poverenje u bankarski sistem, da sačuvamo finansijsku stabilnost i da zaštitimo interese građana, privrede i vlasnika. U najkraćem roku sproveli smo sve potrebne i zakonom propisane aktivnosti, nakon čega je Sberbanka Srbija postala deo jake domaće bankarske grupe", rekla je Tabaković.

Ona je napomenula da je od prvog marta domaća AIK banka vlasnik Sberbanke u Srbiji i da je time jedna stabilna i kvalitetna banka, sa 1,5 milijardi evra bilansne aktive, 180 hilljada klijenata i 4 odsto tržišnog učešća, nastavila uspešno da posluje.

Inflacija se vraća u granice cilja

Tabaković je izjavila i da je u periodu od 2008. do 2012. prosečna inflacija u Srbiji iznosila 9 odsto, a u zoni evra 2,1 odsto. Pored visoke inflacije, privreda, građani i država su se tada, kako je rekla, zaduživali po visokim kamatnim stopama, a dinarske rate devizno indeksiranih kredita uvećavane su i po osnovu deprecijacije dinara.

Narodna banka Srbije je u oktobru prošle godine započela s postepenim smanjenjem stepena ekspanzivnosti monetarne politike, koristeći na pravi način fleksibilnost domaćeg monetarnog okvira, koju smo kreirali još krajem 2012. godine. To nam omogućava da bez promena osnovnih kamatnih stopa prilagodimo monetarne uslove.

"Očekujemo da će se međugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Ocenjujemo da su rizici iz međunarodnog okruženja u kratkom roku pojačani, ali i u uslovima pojačane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena. To u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji, da ponovim, donet i već se sprovodi", rekla je Tabaković.