Isključenje Rusije iz SWIFT - da li bi se mera kojom Evropa cilja ruske banke mogla vratiti kao bumerang
Komentari28/02/2022
-09:58
Mera koja je prethodnih dana spominjana kao ekstremna, uz očekivanje da bi najjače mogla da uzdrma ekonomiju Rusije, postala je sve realnija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da su SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Velika Britanija odlučile da isključe određen broj ruskih banaka iz globalnog međubankarskog platnog sistema SWIFT.
Lideri Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) danas su objavili da su zapadni saveznici odlučili da isključe "određene ruske banke" . Stručnjaci kažu da još nisu poznati detalji, pa se ne mogu tačno predvideti ni posledice najavljene odluke, ali ističu da bi one mogle izazvati veliki potres - ne samo za ekonomiju Rusije, već i Evrope na drugoj strani.
Transakcije bi morale da se obavljaju direktno između banaka ili da se usmeravaju kroz nove alternativne sisteme, povećavajući troškove i stvarajući kašnjenja u isplati, što bi zakomplikovalo plaćanje, ali i isporuku robe. Članice EU izbegavale su i ranije da izbace Rusiju iz SWIFT, iako se o tome pričalo još 2014. godine. Razlog za neodlučnost pojedinih zemalja je što bi isključenje iz SWIFT značilo i prekid svih plaćanja s kompanijama u ovoj zemlji ili u najboljem slučaju otežano plaćanje. Uvoz nafte i gasa bi bilo značajno komplikovanije i skuplje, a najveći problem bi bio potencijalni prestanak isporuke energenata.
Iz Centralne banke Rusije su, međutim, saopštili da su spremni za svaki scenario i da imaju sve neophodne resurse i instrumente da održe finansijsku stabilnost i obezbede neprekidan rad finansijskog sektora. Kako prenosi Tass, Banka Rusije je takođe navela da je njen alternativni sistem za razmenu finansijskih poruka o transakcijama spreman da obezbedi nesmetan prenos finansijskih poruka unutar Rusije.
"Isključenje svih banaka bi cene energenata vinulo u nebesa"
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za Euronews Srbija izjavio da ne veruje da će u okviru novog paketa sankcija crveni karton dobiti sve ruske banke, već da će Evropljani ostaviti otvorene kanale u pojedinim finansijskim institucijama kako bi mogli nesmetano da posluju bar u oblasti energetike. On navodi da bi isključenje svih banaka iz SWIFT sistema cene energenata vinulo u nebesa.
"SWIFT nije platni, već mesidžing sistem koji spaja račune banaka i daje informacije da bi nešto trebalo da se plati, a opslužuje više od 11.000 banaka i institucija. Isključenje iz ovog sistema bi otežalo globalni nastup Rusije i zbog toga Evropa želi da ih 'blokira'. Verovatno će, međutim, ostaviti bar jednu liniju za prodaju gasa i nafte, jer bi u surpotnom, to izazvalo poremećaje koji bi izuzetno loše uticali i na evropsku privredu", objašnjava Musabegović.
Profesor napominje da bi potpuno isključenje svih ruskih banaka izazvalo poremećaje koje niko ne želi i da su zbog toga pojedine države i oklevale da pristanu na ovu meru. On ističe da su sankcije uvek mač sa dve oštrice i da utiču na obe sukobljene strane.
"Ukoliko Evropljani ne bi izabrali bar jednu banku kojoj će biti dozvoljeno učešće u SWIFT sistemu, to bi diglo cenu gasa na 2.000 dolara za 1.000 kubika, dok bi nafta mogla dostići nivo i od 200 dolara za barel. Rat valuta je drugi deo sankcija i to znači uništavanje rublje, što je razornije od bombardovanja. Štetu bi mogli da pretrpe i kreditori Rusije, jer neće moći da naplate svoja potraživanja, kao i Rusi koji su izdali svoje obveznice, jer neće moći da ih servisiraju. Sigurno će biti zaustavljeni ili otežani i projekti koje imaju evropske kompanije u Rusiji, a problem je što time neće ispuniti svoje ugovorene obaveze zbog kojih bi mogle trpeti dodatne posledice", kaže profesor.
On kaže da je cilj svakih sankcija da rasture privredu zemlje ka kojoj su uperene, da uruše ekonomski sistem i da proizvedu efekat da se stanovništvo pobuni protiv postojećeg režima.
"Energenti su jedino oružje kojim Rusija može da se brani u ovom sporu, jer oni imaju jaku vojsku, ali nemaju toliko jaku ekonomiju da bi izdržali ovaj udar", smatra profesor.
Šta je alternativa i da li može da pomogne?
Profesor ekonomije Slaviša Tasić, smatra da će posledice isključenja zavisiti isključivo od toga na koga će ono konkretno biti usmereno, ali napominje da ruske banke imaju paralelni sistem koji bi mogao biti alternativa za SWIFT.
"To nije sistem za plaćanje, već za prenošenje poruka i to je važno jer postoji i druga opcija. SWIFT je kao neka velika viber grupa za banke, gde one komuniciraju, a ta njihova komunikacija je i važna i komplikovana, jer imate međunarodne banke i različite valute, podložne su različitim regulacijama i odobrenjima, tako da je taj sistem prenošenja poruka izuzetno bitan. Ako nekog isključite, vi mu otežavate komunikaciju, ali ne sprečavate plaćanja. Ruska banka dakle i dalje može da pošalje novac u inostranstvo, samo to mora da radi zaobilaznim putem", objašnjava Tasić.
Kao primer, Tasić navodi Iran, koji je bio u potpunosti isključen iz ovog sistema, a to je trajalo nekoliko godina i trgovina je u ovoj zemlji, kako navodi, pala za trećinu.
"Videćemo kako će to izgledati, ali nije isključeno da se to odnosi isključivo na pojedine banke, ne ceo sistem, tako da će verovatno i poseldice biti manje od iranskih. Rusija se spremala za ovo i ima neke alternative, koje nisu sjajne i to ne bi išlo tako glatko, ali napravila je jedan svoj sistem koji koristi uglavnom interno, i u kojem nema banaka iz inostranstva, osim jedne kineske. Mogu i drugi da se uključe, to nije sjajno za Rusiju, ali je alternativa", navodi Tasić.
On objašnjava da trgovanje sa Rusijom ni izbacivanjem iz ovog sistema ne bi bilo potpuno zabranjeno, već da bi bilo otežano - bilo bi svakako komplikovanije i skuplje.
"Rusija bi, kada se svede bilans, imala manji prihod od gasa i nafte, jer bi morala da ih prodaje nešto jeftinije da bi uključila troškove tih zaobilaznih načina plaćanja. Svi osećaju posledice sukoba i ograničenja, pa i Evropa zbog toga okleva sa uvođenjem mera, jer će i nju pogoditi. Sankcije su uvek dvostrane. Vi ustvari zabranjujete svojim bankama da posluju sa ruskim. Dakle, i sami podnosite žrtvu", kaže Tasić.
Gardijan piše da bi zabrana Rusiji da koristi SWIFT mogla ubrzati upotrebu kineskog rivalskog Cips sistema. Takođe postoji bojazan da bi to moglo da naruši status američkog dolara kao globalne rezervne valute i da ubrza upotrebu alternativa kao što su kriptovalute.
"Bajdenova administracija je bila zabrinuta da bi zabrana mogla naštetiti njenim saveznicima isto koliko i ruskim firmama. Rusija je veliki kupac stranih proizvoda, posebno iz Holandije i Nemačke. Rusija je glavni snabdevač EU sirovom naftom, prirodnim gasom i čvrstim fosilnim gorivima, a evropske zemlje bi se mogle suočiti sa problemom da im pronađu zamenu. Međutim, iza zabrane je sada stala i EU", piše Gardijan.
Šta je SWIFT?
SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je globalna finansijska žila kucavica koja omogućava nesmetan i brz transfer novca preko granica. Funkcioniše kao sistem za brzu razmenu poruka kojima se korisnik obaveštava kada je novac poslat i kada je "legao" na račun.
Uspostavljen je 1973. u Belgiji i povezuje 11.000 banaka i institucija u više od 200 zemalja. Kroz njega dnevno prođe više od 40 miliona poruka o bilion transakcija kompanija i vlada.
Smatra se da ruska plaćanja čine više od jedan odsto tih poruka, prenosi Index.hr. Ruske kompanije izgubile bi pristup uobičajenim i trenutnim transakcijama koje SWIFT omogućuje i teško bi naplaćivale svoje vredne energente i poljoprivredne proizvode. Banke bi verovatno morale direktno da posluju jedna s drugom, što bi izazvalo kašnjenja transakcija i dodatne troškove i na kraju bi ruskoj vladi uskratilo prihode.
Kako kaže profesor Musabegović, ovo nije prvi put da Rusiji prete isključenjem iz SWIFT-a. Ova zemlja je zamalo ostala bez pristupa SWIFT-u nakon što je 2014. pripojila Krim. Moskva je tada, kako je preneo Index, poručila da bi taj potez bio jednak objavi rata.
Gardijan podseća da se u prošlosti, SWIFT opirao pozivima da uvede zabranu određenim zemljama, opisujući sebe kao neutralnu, ali da je 2012. godine, Evropska unija zabranila SWIFT da svoje usluge stavi na raspolaganje iranskim firmama i pojedincima koji su sankcionisani u vezi sa nuklearnim programom Teherana, postavljajući presedan za akciju protiv Rusije.
CNN je ranije preneo izjave dvoje američkih zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni, da SAD razmatraju isključivanje Rusije iz SWIFT sistema kao "nuklearnu", odnosno poslednju opciju i da je u pitanju mera jednako, ako ne i više ekstremna od ukidanja Severnog toka 2.
Kontrolu nad SWIFT sistemom drži deset velikih svetskih banaka iz G-10 grupe, koju čine Belgija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Švajcarska i Švedska. Takođe, i Evropska centralna banka ima udeo u kontroli. Upravo zato što su jedna od zemalja koje imaju glavnu reč, SAD imaju kredibilitet da zaprete Moskvi isključenjem iz SWIFT sistema.
Ukoliko se to desi, Rusija bi morala da se okrene sopstvenom sistemu komunikacije među bankama, poznatom pod akronimom SPFS. U pitanju je sistem koji je i dalje u razvoju, a njegovo formiranje je krenulo 2014. godine, baš usled tadašnjih pretnji SAD koje su bile slične kao i sada. Uprkos tome što SPFS koristi više od 20 stranih i 400 domaćih banaka, ima dosta mana u poređenju sa SWIFT sistemom - prvenstveno visoke cene transakcija.
Inače, SWIFT funkcioniše tako što svaka banka ima jedinstveni kod od osam ili 11 karaktera, i uneo je pravu revoluciju u sisteme za slanje novca među bankama. Uzmimo za primer da korisnik jedne banke želi da pošalje novac korisniku druge, u nekoj drugoj državi. Tada banka iz koje se šalje novac šalje SWIFT poruku drugoj, koja kada je dobije, prebacuje novac na račun klijenta, prenosi Investopedia.
Sve do 1973. godine jedini raspoloživi način za komunikaciju bio je prilično komplikovani Teleks - uz svaku transakciju su išle poruke i opisi od po nekoliko rečenica, što je vodilo do velikog broja ljudskih grešaka.
Komentari (0)