Igre 
Lančana rekacija posle napada na Ukrajinu: Panika trese tržišta - cene gasa i nafte divljaju, akcije tonu
Komentari24/02/2022
-15:49
Vesti da je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini izazvala je snažan potres na finansijskim tržištima i na berzama energenata u Evropi. Drastično su skočile cene nafte i gasa, dok su akcije na svetskim berzama počele da tonu. Moskovska berza suspendovala je trgovinu na svim tržištima, zbog pada vrednosti rublje.
Rojters javlja da je Rusija do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru, ali da su njene luke u Crnom moru i dalje otvorene za plovidbu kao i da je ukrajinski ambasador u Ankari izjavio ranije danas da je Kijev zatražio od Turske da zatvori moreuz Bosfor i Dardanele za ruske brodove, ali da Ankatra za sada nije reagovala na taj zahtev. Previranje oko obustavljanja plovidbe, munjevitom brzinom je uticalo i na cenu pšenice, koja je na berzi u Čikagu porasla za 5,6 odsto, na najviši nivo od sredine 2012.
Na globalnim tržištima kapitala zavladala je panika, jer je ruska vojna akcija u Ukrajini, pokrenula opštu rasprodaju akcija, dok su cene dolara, zlata i nafte porasle. Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za više od 3,2 posto, pri čemu su australijske akcije u minusu većem od 3 procenta, a akcije kineski najikvidnijih kompanija su u gubitku od 1,3 odsto, izveštava Rojters. Tokijski indeks Nikei je potonuo za 2,4 procenta.
profimedia
Pad akcija iz Azije očekuje se danas i na berzama u Evropi i Sjedinjenim Državama, a prognozira se i dalji uspon cena sirovina, što dodatno povećava rizike u pogledu inflacije i ekonomskog rasta.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da će drugi paket sankcija koje će uvesti Evropska unija teško pogoditi rusku ekonomiju i poručila da je stabilnost Evrope u pitanju. Fon der Lajen je navela da će ovim paketom sankcija doći do porasta odliva kapitala i inflacije i da će se postepeno razoriti rusku industrijsku osnovu, prenosi Rojters.
"Ove sankcije će suzbiti ekonomski rast Rusije, povećati troškove zaduživanja, podići inflaciju, intenzivirati odliv kapitala i postupno razoriti njenu industrijsku osnovu. EU ima za cilj da ograniči pristup Rusije ključnoj tehnologiji. Naše mere će oslabiti rusku tehnološku poziciju u ključnim područjima od kojih elita zarađuje većinu svog novca - to se proteže od visokotehnoloških komponenti do najsavremenijeg softvera", rekla je fon der Lajen novinarima u Briselu.
Od ruskog priznanja gas poskupeo više od 45 odsto
Cena gasa u Evropi uzletela je jutros za 35 odsto premašivši nivo od 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonskoj berze ICE. Gas za isporuku u martu ugovaran je na holandskom TTF čvorištu po ceni od 1.414,5 dolara za hiljadu kubika, što je 120 evra po MWh, izveštava Tass. Od ruskog priznanja Donjecka i Luganjska, pre tri dana gas je ukupno poskupeo više od 45 odsto.
Povezane vesti
Iako je predsednik Vladimir Putin u utorak, nakon što je Nemačka obustavila sertifikaciju ključnog gasovoda Severni tok 2 zbog raspoređivanja ruskih trupa u dva separatistička regiona u istočnoj Ukrajini, izjavio da će Rusija nastaviti nesmetano da snabdeva svetska tržišta prirodnim gasom, čini se da neće biti baš sve tako "ružičasto".
Protok prirodnog gasa kroz gasovod Jamal-Evropa ka Poljskoj danas je prepolovljen, a Rojters javlja da se za sada ne zna da li je smanjenje protoka povezano sa razvojem situacije u Ukrajini.
"Situacija u Ukrajini može da utiče na snabdevanje Srbije gasom ako dođe do globalnih problema u Evropi sa snabdevanjem gasom i ako bude ugroženo snabdevanje preko Turske", izjavila je urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za Tanjug.
AP/Dmitry Lovetsky
Istakla je da se nada da do toga neće doći, jer je Turska već izjavila da neće da se opredeljuje ni za Ukrajinu ni za Rusiju, a Turski tok nema fizičke veze sa Ukrajinom, te ne bi trebalo da bude problema u dotoku gasa iz Rusije.
Kada je reč o globalnoj situaciji sa snabdevanjem Evrope gasom, Putnikovićeva je ocenila da bi ona mogla da se zaoštri ako Evropa odluči da više ne kupuje gas od Rusije, jer bi tada bila usmerena samo na postojeće pravce snabdevanja gasovodom iz Norveške i Alžira i naterana da se snabdeva samo gasom iz LNG, dakle tečnim prirodnim gasom.
"Njegovi kapaciteti u svetu međutim nisu dovoljni da podmire sve potrebe evropskih potrošača, tako da verujem da će se, ipak, naći rešenje ne samo za nastavak snabdevanja ruskim gasovodima, koji već funkcionišu već i da će proraditi gasovod Severni tok 2", rekla je Putniković.
U prilog ovakvom očekivanju, navela je da u Severni tok nije ulagao samo Gasprom već i evropske kompanije, koje su suvlasnici 50 odsto tog gasovoda i da njima ne ide u prilog da gasovod ostane mrtvi kapital koji se neće koristiti.
Povezane vesti
Kovačević: Postoji rizik snabdevanja i uopšte nije mali
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević za Euronews Srbija kaže da je Zapadna Evropa prilično dobro snabdevena kapacitetima i terminalima, ali da će moći da postigne enrgetsku sigurnost i u novonastaloj situaciji zavisiće od kretanja cena ne samo u Evropi nego i na Dalekom istoku.
"To znači da ako se poveća potražnja za gasom i na Dalekom istoku i u Evropi da cene mogu baš da se povećaju", kaže Kovačević.
Zemlje koje su najveći snabdevači gasom već su se oglasile i saopštile da ne mogu u kratkom roku da Evropi nadomeste ono što joj sada nedostaje.
Povezane vesti
"Od sredine prošle godine gledamo maksimalnu proizvodnju iz Norveške i Alžira. Evropa ovog trenutka ima nešto sopstvene proizvodnje, u Danskoj, Holandiji, Rumuniji i svim ostalim zemljama u manjem obimu. Postiji i proizvodnja u Severnom moru između Velike Britanije i Norveške, ali i uvozi cevovodima iz Alžira. Postoji i uvoz gasa brodovima, preko 30 terminala je na evropskim brodovima i taj gas stiže iz SAD, Trinidada, Katara, Alžira i Rusije", objašnjava Kovačević.
On napominje da su u januaru zabeležene rekordne isporuke gasa iz svih tih drugih zemalja, mimo Rusije, iz Australije, SAD, Malezije i Katara u Evropu, ali da je to bilo dovoljno samo unekoliko da smanji cene, ali da je to daleko od dovoljnih količina.
"Postoji rizik snabdevanja, nije uopšte mali i može se desiti da imamo problem za narednu zimu. Ima još problema koji potiču sa evropskog tržišta. Ukrajina je jutros započela odvajanje enegetskog sitem od sistema Ruske Federacije. To je ejdan ozbiljan eksperiment. Imamo situaciju da jedna zemlja koja ima problema u energeskoj stabilnosti, to je ejdan veliki energetski sistem sa 50.000 megavata, to je skoro deseti deo Evrope, sa četiri velike nuklearne elektrane sada funkciniše u jendom eksperimentalnom režimu rada. Imamo okolnost da se nukelarne elktrane nalaze na području eventualno zahvaćenom ratnim dejstvima. Sve rizike treba uzeti ozbiljno u obzir", smatra Kovačević.
Nafta prešla psihološki nivo od 100 dolara
Cene nafte su nastavile rast nakon jutrošnjeg skoka iznad 100 dolara po barelu prvi put od 2014. godine. Nagli uspon cena "crnog zlata" izazvala je vest da je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, što je pojačalo strah na tržištu od mogućeg globalnog poremećaja u snabdevanju energijom.
Cena evropske nafte Brent je porasla za 7,07 dolara ili 7,3 posto, na 103,91 dolara po barelu na trgovanju u 9:44 časova po srednjoevropskom vremenu, javlja Rojters.
Američka sirova nafta WTI je ojačala za 6,43 dolara ili 7,0 procenata, na 98,53 dolara za barel. Ovo su najviše cene Brent i WTI nafte od avgusta, odnosno od jula 2014. godine.
profimedia
Spot cena zlata, koje se tradicionalno smatra sigurnim utočištem, popela se za 1,82 procenata o prema poslednjim rspoloživim podacima iznosi 1.942,26 dolara za uncu.
Rusija brani rublju - valuta na istorijskom minimumu
Ruska centralna banka najavila je danas da će početi da interveniše na deviznom tržištu, pošto je rublja pala na istorijski najniži nivo. Ruska valuta, državne obveznice i akcije su naglo potonule jutros, zbog čega je Moskovska berza suspendovala sve trgovinske aktivnosti, što je navelo centralnu banku da najavi prvu deviznu intervenciju od pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, kako bi poduprla finansijsku stabilnost u zemlji.
Da bi stabilizovala situaciju na finansijskom tržištu, Banka Rusije odlučila je da započne intervencije na tržištu valuta", navodi se u saopštenju centralne banke, prenosi Rojters.
profimedia
Rublja je zabeležila rekordan pad prema dolaru na 89,60 rubalja, dok se prema evru stropoštala blizu psihološke granice od 100 rubalja, javlja Rojters.
Pre nego što su geopolitičke tenzije izmedju Moskve i Kijeva počele da se zaoštravaju od oktobra prošle godine, kurs ruske valute je iznosio 70 rubalja za dolar, odnosno 81 rublja za evro. Banka Rusije je takodje odlučila da proširi listu hartija od vrednosti koje će prihvatati kao kolateral u zamenu za obezbedjenje likvidnih sredstava, i sprovodiće operacije na medjubankarskom tržištu koje će omogućiti dodatnu likvidnost bankarskom sektoru.
Skok cena žitarica zbog obustavljene plovidbe u Azovskom moru
Rusija je do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru, ali su njene luke u Crnom moru i dalje otvorene za plovidbu, saopštili su danas ruski zvaničnici. Pet neimenovanih izvora iz industrije žitarica, potvrdilo je Rojtersu da trgovački brodovi u Azovskom moru stoje.
Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, uglavnom isporučuje svoje žito iz luka u Crnom moru. Luke u Azovskom moru imaju plići gaz i manje kapacitete.
"Svi brodovi su stopirani u Azovskom moru", rekao je Rojtersu jedan izvor iz industrije žita koji nije želeo da bude imenovan.
profimedia
Cena pšenice na berzi u Čikagu porasla je za 5,6 odsto, na najviši nivo od sredine 2012, dodaje se u informaciji bez navođenja konkretne cene. Rusija i Ukrajina učestvuju zajedno sa 29 posto u svetskom izvozu pšenice, sa 19 procenata u svetski, isporukama kukuruza i sa 80 odsto u sglobalnom izvozu suncokretovog ulja. Rusija je prošle godine proizvela 76 miliona tona pšenice, a Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će u sezoni jul-jun izvesti 35 miliona tona, što čini 17 posto ukupnog globalnog izvoza.
Rojters takođe navodi da je ukrajinski ambasador u Ankari izjavio ranije danas da je Kijev zatražio od Turske da zatvori moreuz Bosfor i Dardanele za ruske brodove, i da Ankatra za sada nije reagovala na taj zahtev.
Preporuka za vas
Komentari (0)