Potreba za strujom raste: Da li je rešenje u izgradnji nuklearne elektrane i koliko je Srbija daleko od toga

Komentari

Autor: Z. R. / Euronews Srbija

23/01/2022

18:40

Potreba za strujom raste: Da li je rešenje u izgradnji nuklearne elektrane i koliko je Srbija daleko od toga - Copyright Tanjug/EPS/Danilo Mijatović, profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Sve skuplji i sve teže dostupni energenti, koji su izazvali energetsku krizu u Evropi, doprineli su da se u javnosti sve češće priča o nuklearnoj energiji. I zagovornici i protivnici ove ideje, međutim, kažu da je Srbija bar deset godina daleko od njene realizacije. Da bi se to dogodilo neopohodna je izmena zakona, ukidanje moratorijuma, ostaju otvorena i pitanja nabavke sirovina i skladištenja otpada, a pre svega toga i nedostatak stručnog kadra koji bi održavao takav komplikovan sistem.

Zato mnogi misle da je bolje rešenje uspostavljanje saradnje, u obliku zajedničkog finansiranja, sa nekom od zemalja u okruženju na čijoj teritoriji su već planirani slični projekti. Ni u Evropi ne postoji saglasnost kada je u pitanju ova tema, pa su tako dve najbogatije članice EU potpuno na suprotnim stranama - dok Nemačka nuklearke smatra opasnim, Francuska želi da gradi nove.

Srbija pregovara sa ruskom državnom korporacijom "Rosatom" o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije u našoj zemlji, a početak radova je najavljen tokom ove godine. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je i pre nekoliko dana na Međunarodnom samitu o nuklearnim tehnologijama u Dubaiju razgovarao sa predstavnicima ruske kompanije gde je još jednom ideju o atomskom postrojenju predstavio kao rešenje za energetsku krizu. On je izjavio da je nuklearna energija najpouzdaniji, najjeftiniji i najčistiji izvor energije i da zato Srbija treba da je gradi kako bi obezbedila stabilno snabdevanje u budućnosti.

"Potrebe za strujom u sledećih 15 godina će porasti za 50 odsto. Stabilno snabdevanje električnom energijom je uslov za svaku državu da se ekonomski razvija, da bude nezavisna i slobodna. Vetar i sunce ne mogu da zamene nuklearnu energiju, jer nuklearne elektrane rade 365 dana u godini obezbeđujući stabilno i jeftino snabdevanje strujom za privredu i građane", poručio je Popović.

On je istakao i da bi izgradnja nuklearne elektrane značajno doprinela i povećanju zapošljavanja, jer kako navodi, na jedno radno mesto u nuklearnoj elektrani dolazi 10 do 15 radnih mesta u povezanim industrijama. Ministar je podsetio i na to da je bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija još 1989. godine proglasila moratorijum na gradnju energetskih nuklearnih postrojenja, kao i da je taj akt i danas na snazi. Popović je ukazao i da je to u značajnoj meri usporilo sve aktivnosti vezane za nuklearnu tematiku, uključujući istraživanje kako u nauci, tako i u primeni inovativnih nuklearnih tehnologija.

Da li je rešenje da se nuklearna i obnovljiva energija sretnu na pola puta?

Profesor Ilija Plećaš, predsednik NO JP "Nuklearni objekti Srbije" smatra da nikada nije ni bilo razloga za uvodjenje moratorijuma.

"Praktično jedino nuklearna energija će biti budućnost u narednih 300 godina. Oni koji ne budu razmišljali da svoju zemlju usmere ka nuklearnoj energiji vratiće se u kameno doba, jer neće moći ručak da skuvaju, a ni druge tehnologije neće moći da rade", rekao je Plećaš za Euronews.

Za pojedine stručnjake bi, ako već moramo da se odreknemo termoelektrana do 2050. prema međunarodnim ugovorima koje smo potpisali, na pola puta energetske bezbednosti morale da se sretnu nuklearna i obnovljiva energija. Ekspert za energetiku u Dilojtu Željko Marković smatra da su nuklearke dobro rešenje da se zamene termoelektrane na ugalj kako bismo ispunili cilj EU o dekarbonizaciji.

"Ako mi četiri gigavata struje proizvodimo iz uglja bilo bi lepo da polovinu zamenimo iz nuklearke, energije koja bi nam uvek bila na raspolaganju, a ostatak da zamenimo iz obnovoljivih izvora i da skladištimo kada imamo višak iz obnovljivih i da koristimo kad nam treba", rekao je Željko Marković za Euronews.