Igre 
Ekonomisti o 2021. i prognozama za 2022. godinu: Iza nas rast cena i privrede, ispred strah od inflacije
Komentari04/01/2022
-22:08
U godini za nama zabeležen je ekonomski rast od 7,5 odsto u odnosu na 2020. godinu i inflacija od 7,8 procenata. Prošla godina je bila teška za turizam i ugostitelje, a lomovi na energetskom tržištu loše su uticali i na prerađivačku industriju. Najbolje se poslovalo u IT sektoru i telekomunikacijama, a poljoprivreda je bez obzira na lošu godinu, zbog porasta cena na kraju prošla bolje od očekivanog.
Kada bi ekonomska 2021. godina morala da stane u jednu reč, podvela bi se možda pod - "rast". Rasla je ekonomija, ali i cene. Zabeležen je najveći kumulativni rast privrede u Evropi, ali se zbog inflacije zabrinuto gleda u novčanik. Tako će biti, prognoziraju ekonomisti, i prvih nekoliko meseci naredne godine.
"Očekujem u 2022. konačno dostizanje tog maksimuma rasta cena i stabilizaciju sredinom godine, kao i da naredna poljoprivredna godina bude povoljnija po pitanju prinosa, pa samim tim da zabeležimo veću ponudu i samim tim stabilizaciju cena hrane", kaže Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.
profimedia
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je predvidjanje inflacije za sledeću godinu, kao i predvidjanje privredne aktivnosti neizvesnije nego što je to uobičajeno.
"Upravo zbog toga je moguće da inflacija u nekim mesecima, na početku naredne godine, možda bude i dvocifrena, ali kad je u pitanju prosečna inflacija za sada je najverovatnije da će ona biti manja, da će iznositi izmedju 5 i 6 odsto i za toliko će biti veće i cene", kaže Arsić.
Da li će inflacija "pojesti" povišicu?
Plate u javnom sektoru biće veće 7 do 8 odsto, penzije 5,5 procenata i minimalne cene rada za 9,4 odsto.
"Kada su u pitanju plate u najboljem slučaju možemo da očekujemo realno povećanje od oko dva odsto, a u slučaju penzija imaćemo realno povećanje tek kada uključimo ovih 20.000 koje dobijaju penzioneri i kada to rasporedimo na 12 meseci. Bez toga penzioneri ne bi imali nikakav realni rast penzija, čak bi imali realni pad", tvrdi profesor Arsić.
Povezane vesti
Procenjuje se da je 2021. prišla blizu 2019. godini, rekordnoj po stranim investicijama, računa se da je u poslednjih 12 meseci uloženo više od tri i po milijarde evra. Ekonomisti kažu da bi Srbija već sredinom sledeće godine mogla da dobije i investicioni rejting.
Tanjug/Dušan Aničić
"To je jako bitno što je imperativ dalje održavanje visoke investicione aktivnosti, ako želimo da u narednim godina izvor tog dinamičnog rasta budu pre svega investicije. U ovoj godini su to bili izdašni kapitalni projekti, to će se preneti i u narednu, onda je bitno da ovi međunarodni investitori ostanu zadovoljni", kaže Ivan Nikolić.
Na drugoj strani ocena je da su domaće investicije i dalje na niskom nivou, a profesor Arsić podseća da se domaći privrednici i dalje žale da uslovi za njih nisu dobri.
"Za dugoročno održiv privredni napredak ključno je da domaće privatne investicije budu visoke. Uslovi za domaće privrednike nisu dobri, oni se žale na loš ambijent, pravnu nesigurnost, visoku korupciju, diskriminaciju preduzeća, da preduzeća koja su bliska vlasti imaju privilegovan tretman u odnosu na druga preduzeća", kaže Arsić.
Planirani deficit u budžetu od 1,7 milijardi evra mogao bi da bude i manji, jer je državni račun oprezno planiran, kažu u Fiskalnom savetu. Već sa prvim rebalansom budžeta koji očekuju odmah posle aprilskih izbora preporučuju da se već planirani manjak dodatno smanji.
Preporuka za vas
Komentari (0)