Auto-put od Niša do Prištine vodi ka Draču - ko će imati više koristi od novog puta?
Komentari22/12/2021
-19:04
Početkom decembra počela je izgradnja dugo najavljivanog auto-puta mira, od Niša do Merdara. U nekoliko opština duž trase buduće moderne saobraćajnice veruju da je to razvojna šansa za ovaj siromašni kraj.
Dužina auto-puta od Niša do administrativne granice kod Merdara, koji će graditi Srbija je 77 kilometara, a ukupna dužina buduće saobraćajnice Niš - Merdare - Priština - Tirana - Drač je 383 kilometra. Radovi su počeli na prvih pet i po kilometara, na deonici koja Niša-Pločnik, čija je projektovana dužina 36,3 kilometara. Da bi auto-put bio kompletan u izgradnju treba da se uključi i "kosovska strana" i izgradi nešto manje od 30 kilometra od Merdara do Prištine i tako poveže ovu deonicu sa Dračom.
Na gradilištu budućeg auto-puta, mašina i radnika trenutno nema, ali će, kažu nadležni, prva deonica od 5,5 kilometara do Merošine biti gotova u roku - za manje od dve godine. U opštini Merošina, gde je bez posla oko 1.500 ljudi, očekuju da bolji put dovede i više investitora.
"Nama je industrijska zona u neposrednoj blizini auto-puta, tako da su već potencijalni investitori u kontaktu sa nama. Jedan je već sklopio ugovor, firma Ming, domaći investitor koji treba da uposli 100 radnika. Tu smo nedavno prodali i hladnjaču koja je bila osam godina u stečaju, ona je nekih 500 metra od auto-puta, tako da očekujemo nekih 100 do 150 radnika da se uposli i da radovi budu završeni do juna kada bi trebalo da krene berba višnje, to je naš strateški proizvod", kaže Saša Jovanović, predsednik opštine Merošina.
Proizvođač višnje Hranislav Stojanović ističe da je Kosovo ogromno tržište za ovaj kraj i napominje da će novi put doprinti boljoj komunikaciji privrednika i protoku orbe. U Toplici je od 8.000 stanovnika 7. 500 je bez posla. Veruju da je auto-put razvojna šansa i za ovaj kraj, ali i rasterećenje za Prokuplje.
"Prvenstveno treba da ima ekonomsku dimenziju gde očekujemo da će dolaskom investitora da se smanji nezaposlenost u ovom kraju. Pored auto-puta u Prokuplju biće industrijska zona površine 16 hektara, koja će posle nove godine moći da primi prve investitore ", kaže Zlatan Miljković, načelnik Topličkog okruga.
Gradonačelnik Prokuplja Milan Aranđelović, navodi da državni put prvog reda sada prolazi kroz centar Prokuplja i da je cenatr grada loše uređen centar grada.
"Tu su šleperi, težak saobraćaj. Ovo će značiti mnogo, jer ćemo izmestiti teretni saobraćaj van grada, a u gradu ćemo moći da radimo infrastrukturu koja će poboljšati kvalit života gradjana i izgled grada", smatra Aranđelović.
Kada ovaj put bude završen, i putnici i roba stizaće brže i sigurnije do Kosova. Put od Niša do Merdara vozači će, kako je najavljeno, prelaziti za oko 45 minuta. Duplo brže stizaće se i do Kuršumlije, gde čak petina radno sposobnog stanovništva nema posao. Ovde se, pre svega, uzdaju u turistički potencijal Đavolje varoši i tri banje - Lukovske, Prolom i Kuršumlijske, koja će od naredne jeseni ponovi primati goste.
"Očekujemo da će se povećati broj gostiju. To povezivanje novog auto-puta i revitalizacija Kuršumlijske banje je jedan od dobrih razloga da se, možda , mladji vrate u ovaj kraj, da ožive Kuršumlija i Toplica", kaže Marina Cvetković iz AD "Planinka".
Meštani Prolom banje žale se da im čak i više od puta nedostaje voda. A imali bi, kažu, šta da ponude turistima. Osim smeštaja, i neke od domaćih proizvoda, koji bi novim putem mogli da stignu i do drugih kupaca.
Najveći značaj za privredu i građane
Drač i Tirana su sa Prištinom povezani auto-putem skoro čitavom dužinom, a od Prištine, prema Merdaru, auto-put je do sela Besinje završen pre nekoliko godina. Završetak puta do Merdara, kosovska Vlada je uključila u svoj četvorogodišnji program.
"Do sada, glavni fokus naše vlade jeste da se izgrade auto-putevi koji nas povezuju sa Republikom Severnom Makedonijom i koji je delimično završen, i onaj u pravcu Niša u Srbiji koji je takođe delimično završen. To je auto-put prema graničnom prelazu Merdare. Ostaje nam još 27 kilometara, pa da završimo projekat, a sa druge srpske strane, ostaje više od 75 kilometara", kaže Ljiburn Aljiu, ministar infrastrukture u Vladi Kosova.
Da li će oko 250 miliona evra koliko košta izgradnja dela auto-puta kroz Kosovo, investirati Američka korporacije za finansiranje razvoja sa Kinesko izvozno-uvoznom bankom, kao što je govorila prethodna vlada, ili Evropska banka za razvoj ili će to biti kredit, ministar nije odgovorio, ali za preduzetnike, taj put je neophodan.
"Za Kosovo to mnogo znači, jer će najverovatnije brže da se stigne do kupovine robe zbog prevoza. Drugo za Kosovo će transport biti jeftiniji zbog manje vremena. Svim građanima Kosova koji putuju za inostranstvo, biće lakše", ističe Agim Šahini, predsednik Asocijacije biznismena Kosova.
Studija izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu, kao i idejni projekat auto-puta, još nisu predstavljeni javnosti, a građani smatraju da veću korist od puta ima Srbija i da je važnije završiti več započete lokalne puteve.
Od Prištine prema Podujevu već nekoliko godina traje izgradnja magistralnog puta sa četiri trake, a put dogovoren u Vašingtonu bi trebalo da ide kraćom, još nepoznatom rutom. Obe saobraćajnice bi se spajale na prelazu Merdare.
A najveća frekvencija saobraćaja, kako kamiona, tako i putničkih automobila je upravo na administrativnom prelazu Merdare. Veliki broj građana Kosova koji rade u zemljama Zapadne Evrope ovuda prolaze kada se vraćaju kući za godišnje odmore i praznike, a sve veći broj je i građana Srbije koji preko Kosova na letovanje idu na albansko primorje.
Ko će imati više koristi od novog puta?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović smatra da su ekonomski efekti svakog auto-puta više nego jasni i vidljivi. On napominje da je bilo polemika oko javnosti o potrebi izgradnje ove saobraćajnice, pa su se neki analitičari pežorativno izražavali o ovom projektu, ali ističe da ga definitivno vidi kao šansu za bolje povezivanje Koridora 10 sa Topličkim krajem.
"Očekujem dolazak novih investitora i razvoj fenomenalnih banjskih kompleksa. Tih 77 kilometara u užem delu Srbije vidim kao boljitak za taj deo naše zemlje. Važno je da se promet usluga, roba i kapitala odvija na bezbedan i brz način. Politička poruka "Otvorenog Balkana" je dodatni stimulans da se taj put brže završi. Plan je da izgradnja bude okončana do 2026. godine", kaže Aćimović.
On napominje da ostaje dilema da li će do Pločnika biti izgrađen auto-put u punom profilu sa šest traka, a da bi dalje mogla biti brza saobraćajnica.
"Benefit će imati naši građani koji žive u tom delu Srbije, ali i logističke kompanije. To će biti najbliža veza Srbije sa bilo kojom lukom. Drač nam je bliži i od Rijeke, Bara, Kopra i Soluna. Može se desiti da u logističkom smislu to bude najkorisnija "srpska luka" u budućnosti. Verujem da će ovaj put više značiti Beogradu, jer se mi otvaramo i pokazujemo dobru volju, povećaće privredne veze i ljude mnogo bolje. Koristiće i Albancima koji prolaze kroz Srbiju i idu za Austriju i Nemačku. Put uvek više koristi zemlji koja je tranzitna, a u ovom slučaju je to Srbija", smatra profesor Aćimović.
Postavlja se i pitanje opravdanosti izgradnje auto-puta i povezivanja sa Prištinom. Profesor Saobraćajnog fakulteta Draženko Glavić, kaže da sa stanovišta obima saobraćajnog prometa, u današnje doba u regionu Jugoistočne Evrope retko koja deonica ima dovoljno saobraćaja da opravda auto-put sa finansijskog aspekta, jer se izgradnja ne može isplatiti samo od naplate putarine. Ističe da ipak postoje i ekonomski, ekološki, saobraćajni, društveni i drugi apsekti izgradnje puta, a ne samo finansijski.
"Trenutni obim saobraćaja nije zadovoljavajuć, ali se može očekivati da će se u budućnosti povećati. Potrebno je da on bude na nivou više od 10.000 vozila dnevno da bi on moga da se otplati, a sada je značajno ispod tog broja. Međutim, tek kada se napravi auto-put, osim trenutnog obima saobraćaja pojavljuju se još dve katergorije, preusmereni sa drugih alternativnih putnih pravaca, ali i sa drugih vidova saobraćaja. Ovde će se pojaviti i novostvoreni saobraćaj, kao posledica izgradnje nove saobraćajnice. Ubrzaće se postojeće aktivnosti i razviće se nove i generisaće saobraćaj. Studija izodljivosti će dati odgovor da li je to dovoljno", kaže profesor Glavić.
Kada je u pitanju luka Drač, profesor smatra da već postoje veće i jače luke koje imaju infrastrukturnu vezu sa Beogradom.
"Kopar, Rijeka i Bar su sve konkurentne luke i u postojećem stanju privrede nema dovoljno robnih tokova da bi se opravdalo to povezivanje. Bar je nedovoljno sikorišćen. Ta roba iz luka se najčešće vozi železnicom, to su ogromne, masivne količine robe i njoj je prirodno da ide železnicom", kaže Glavić.
Komentari (0)