Igre 
Budžet za 2022. godinu - u planu povećanje plata u javnom sektoru i penzija, rekordna izdvajanja za kapitalne projekte
Komentari23/11/2021
-15:57
Narodni poslanici danas u Skupštini Srbije raspravljaju o budžetu za koji predstavnici vlasti kažu da je razvojni i da treba da ostvari rast privrede, obezbedi izgradnju infrastrukturnih projekata i poboljšanje standarda građana. Mišljenje o trošenju novca iz državne kase dao je i Fiskalni savet, koji kaže da je budžet oprezno planiran, ali oni traže odgovore na pitanja gde su analize benefita i koštanja projekata koji su planirani i ukazuju da bi one morale biti objavljene i transparentne.
Premijerka Ana Brnabić je govoreći o onome što je važno za građane, navela je da se minimalna zarada sledeće godine povećava za 9,4 odsto i prelazi 35.000 dinara, što je oko 300 evra. Dodala je da se rezonovalo tako da je bolje da ljudi zadrže posao, a da minimalac i ne bude mnogo povećan, nego da se on više poveća, a da ljudi ostanu bez radnih mesta. Najavila je da će plate u javnom sektoru rasti u proseku za 7,4 odsto, a penzije za 5,5 odsto.
"Penzionerima ćemo 7. decembra dati po 20 evra pomoći, a u februaru još jednokratno 20.000 dinara. Od početka pandemije do februara 2022. svakom penzioneru ćemo dati po oko 500 evra, svakom punoletnom građaninu po 200, našim građanima na Kosovu i Metohiji po 100 evra, a nezapslenima tamo po 200", istakla je ona.
Rekordan iznos kapitalnih investicija
Predsednica Vlade Srbije je rekla da je za kapitalne projekte predložen rekordan iznos od 485,8 milijardi, ili 7,3 odsto BDP.
"Sredstva za kapitalne investicije će biti upotrebljena za izgradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, opštih bolnica, bolnica, domova zdravlja, škola, instituta i naučno tehnološih parkova", rekla je premijerka.
Brnabić je navela da je novac izdvojen i za izgradnju beogradskog metroa koja je počela u ponedeljak, zatim brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, Moravski koridor, auto-put Beograd-Sarajevo, zatim Ruma-Šabac-Loznica, obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, završetak pruge Beograd-Novi Sad, zatim Subotica-Segedin i početak rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad.
Tanjug/Sava Radovanović
Premijerka je rekla da su planirani ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.517 milijardi dinara, a rashodi 1.717 milijardi dinara. Prema njenim rečima, prihodi od poreza uznose 86,9 odsto, odnosno 1.317,9 milijardi dinara, a neporeski 11,6 odsto, odnosno 175,7 milijardi dinara, dok donacije čine 1,5 odsto ukupnih prihoda, odnosno 23,4 milijardi dinara. Brnabić je kazala da projektovani deficit za narednu godinu iznosi tri odsto, a da će javni dug pasti na 53,8 odsto BDP-a.
Povezane vesti
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da bi za sve objekte koji koštaju više od pet miliona država morala da pravi analitiku isplativosti, a da trenutno takve analize ne postoje ili da nisu dostupne javnosti.
"Ne znamo na osnovu čega je bolje graditi nacionalni i lokalne stadione, a ne povećati još više investicije u komunalnu infrastrukturu, koje su i dalje male. Važno je bilo i da se predvide dodatni troškovi zbog poskupljenja cena energenata, jer se procenjuje da će to Srbijagas koštati oko 100 miliona evra", rekao je Petrović.
Fiskalni savet ima primedbe na povećanje plata od 7 i 8 odsto za zdravstvo, vojsku i socijalni sektor, i predlaže drugu računicu, po kojoj bi povećanje trebalo da bude do 6 odsto, a da se ostatak novca preusmeri na zapošljavanje dodatnih ljudi u zdravstvu i javnom sektoru, jer je evidentan nedostatak ljudi.
Uticaj inflacije na povećanje plata i penzija
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković, međutim, za Euronews Srbija kaže da postoji oko 400 miliona evra, koji su predviđeni, ali se na kraju verovatno neće potrošiti i napominje da su tu moguće uštede.
"Ako bi bilo potrebno oko 100 miliona evra da se pokrije eventualni gubitak Srbijagasa ima pozicija sa kojih bio taj novac mogao da se povuče. Ono što je država više planirala je za penzije i moglo bi 80 miliona evra tu da se uštedi, jer se pretpostavlja da se u 2022. neće povećati broj penzionera, već da će doći do smanjenja njihovog broja, tako d atu ima prostora za uštedu. Predviđena je i pozicija za preduzeća koja nisu u stanju da vrate kredite od banaka, ali deluje da ta preduzeća lepo izvršavaju obaveze prema bankama i taaj novac bi mogao d aostane neiskorišćen i da s eusmeri na drugu stranu", smatra Žarkovićeva.
Na opasku da u novom budžetu nije predviđena nijedna antikrizna mera, iako je sigurno da će se privreda i građani i tokom sledeće godine osetiti efekte krize zbog epidemije, profesorka Žarković je rekla da se sada čini da država nema namere da uvodi neke nove karantine i da zbog toga ni ne predviđa gubitke za privredu te vrste.
"Država je davala pomoć kada je tražila da zatvore lokale na neki period i tada je to imalo smisla, ali meni ne deluje da ćemo ulaziti u neke ozbiljnije karantine. Država je već zaista mnogo novca dala", smatra profesorka.
Povezane vesti
Ekonomisti predviđaju da bi inflacija sledeće godine mogla biti veća od projektovane, tako da bi se moglo desiti da građani ni ne osete povećanje plata i penzija, a na to ukazuje i Aleksandar Milošević, urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas". On napominje i da će to što nisu predviđena sredstva za energente znači da će novac morati da se nadomesti na drugi način.
"Fiskalni savet je rekao da bi Srbijagas mogao zapasti u probleme, ako rastu cene gasa, a ako ne dođe do povećanja za domaćinstva. To preduzeće ne može da pokrije taj manjak, pa će to morati da se pokrije iz budžeta, zaduživanjem, porezima ili manjim ulaganjima", rekao je Milošević.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)