"Bela knjiga 2021": Koje su glavne primedbe i preporuke stranih investitora u Srbiji

Komentari

Autor: Marko Subotić / Tanjug

15/11/2021

15:56

"Bela knjiga 2021": Koje su glavne primedbe i preporuke stranih investitora u Srbiji

Bela knjiga Saveta stranih investitora - Copyright Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

Među osnovnim preporukama koje su u "Beloj knjizi 2021." naveli strani investitori koji posluju u Srbiji, a koje treba ispuniti da bi se popravilo poslovanje privrede, nalaze se izmene Zakona o porezu na imovinu i vrednovanje imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit, kao i pojednostavljivanje korišćenja digitalnog potpisa da bi bio dostupan najširem krugu ljudi. U najnovijoj publikaciji Saveta stranih investitora (FIC) analizirano je devet oblasti koje su izabrane kao prioritetne i date su preporuke usmerene na njihov razvoj kako bi se podržao privredni rast i poboljšao životni standard građana Srbije.

Glavna preporuka Saveta je da se o svim novim propisima javne rasprave organizuju na vreme, a primedbe se odnose i na rešenja koja bi trebalo da obuhvate digitalizaciju radno-pravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada od kuće, kao i fleksibilnije uslove i procedure prestanka radnog odnosa i usklađivanje radno-pravnih odnosa sa Eu regulativama. Strani investitori predlažu i da bi trebalo da se obezbedi ujednačena i transparentna primena zakona radi dodatnog ubrzanja i predvidivosti katastarskih procedura i da se izmene Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu.

Iako se navodi da je ostvaren veći privredni rast u odnosu na druge evropske zemlje, privrednici ističu da nije ostvaren napredak kao 2019. godine.

Brnabić: Privreda pokazala izuzetnu žilavost

Premijerka Ana Brnabić navela je da će Vlada raditi na popravljanju poslovnog ambijenta, ali je naglasila da je srpska privreda pod teškim okolnostima pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine pokazala izuzetnu žilavost i otpornost i istakla da je to zajednički rezultat privrede, privrednika i države.

"Uprkos pandemiji uspeli smo da nađemo način da nam privreda ne pada, već da raste, ali i da nađemo balans između zdravlja nacije, zaštite zdravstvenog sistema i zaštite ekonomije. Uspeli smo da postignemo napredak koji je lošiji od onog postignutog 2019. godine, ali bolji od mnogo godina pre toga", rekla je Brnabić.

Premijerka je istakla da kada je nezaposlenost u nekim država drastično rasla i dostizala i postotak od više od 20 odsto, u Srbiji je rasla zaposlenost uprkos pandemiji. Prema njenim rečima, 2012. godine je u apsolutnom iznosu BDP Srbije iznosio 33,7 milijarde evra, što znači da je za nepunih 10 godina stvoreno skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti za građane.

"Priliv stranih direktnih investicija u prvih 10 meseci je bio veći od 3,14 milijarde evra. Javni dug se drži ispod 60 odsto, a rebalansom budžeta je predviđeno da ove godine bude 58,2 odsto. I dalje se držimo konzervativne fiskalne i monetarne politike bez obzira što postoje zemlje koje ne paze na deficit i javni dug. Mi želimo da budemo konzervativni", rekla je premijerka.

Žiofre: Nadamo se još povoljnijoj klimi za ulaganja

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da 68 odsto firmi u FIC dolazi iz EU i istakao da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije.

"Odlučni smo za podršku njenom evropskom putu, EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana, i on je prioritet za EU, što je u proteklom periodu bilo više puta podvučeno od strane predstavnika EU. Srbija ima veoma pozitivne makroekonomske rezultate uprkos teškoj situaciji zbog kovida. Nadamo se još povoljnjijoj klimi za ulaganja. EU kroz 200 miliona grantova i kreditna sredstva Evropske investricione banke za infrastrukltirne projekte ulaže u Srbiji", naglasio je Žiofre.

On je ukazao je da je neophodno dodatno reformisati javnu upravu i kao problematične naveo vladavinu prava, korupcijuju i nedovoljnu delotvornost sistema. Kao pozitivno je istakao i brže izdavanje građevinskih dozvola, ali zamerio što je Zakon o deviznim transakcijama restriktivan.Zamerio je i što se dosta podzakonkish akata usvaja bez nedovoljno konsultacija sa privredom.

Labus: Srbiji je potrebna reindustrijalizacija

Glavni urednik "Bele knjige" Miroljub Labus izjavio je da je ova godina za Srbiju u oblasti privrede bolja nego što se očekivalo, kao i da će naša zemlja ostvariti veći privredni rast nego mnoge zemlje u Evropi i svetu, ali da će se već iduće godine te stope vratiti na one pre krize.

Labus je rekao da su na privredni rast uticali velika finansijska podrška države za privredu i građane i dobri prinosi u poljoprivredi čije su cene bile veće nego ranije zbog inflacije. Istakao je da je 2019. godine stopa privrednog rasta u Srbiji bila zasnovana na investicijama i građevinskom sektoru, dok su ove godine pokretači potrošnja i trgovina. Labus je ukazao da su Srbiji potrebne nove investicije one koje su baziraju na proizvodnji i da je potrebna reindustrijalizacija.

"Moramo da proizvodimo, zato su nam potrebne veće investicije. Potrebno je da kompanije više zarađenog novca ulažu nazad u proizvodnju. Porasle su javne investicije, ali one moraju biti limitirane kako ne bi ugrozile fiskalnu stabilnost", rekao je Labus.

Govoreći o rizicima u narednoj godini, Labus je naveo da bi to mogli biti inflacija, javni dug koji ne sme da pređe granicu od 60 odsto BDP-a i fiskalni deficit.

Labus je istakao da je stopa inflacije u Srbiji u oktobru bila 6,6 odsto, najviše zbog skoka cena u oblasti energetike, dodajući da SAD imaju stopu inflacije od 6,2 odsto, što je više nego što su imali prethodnih nekoliko godina, a u EU je stopa inflacije 4,5 odsto, te da toliko visoku stopu inflacije nije imala u poslednjih 20 godina. Istakao je da naša vlada mora da nađe načina kako da se izbori sa inflacijom.

Zbog toga je naveo da su preporuke Saveta stranih investitora da se zadrži fiskalna stabilnost, odnosno da se postavi gornja granica javnog duga u BDP-u, jer se očekuje povećanje kamatnih stopa, druga preporuka je da se kontroliše bolje fiskalni deficit, treća da se javna potrošnja u infrastrukturu kontorliše tako da ne ugrozi fisklanu stabilnost. Takođe, Labus navodi da članice Saveta žele da imaju iste uslove kao i na nekom drugom tržištu.

"Evidentno je da u ovim sektorima postignut napredak, ali naše kompanije smatraju da poslovno okruženje može biti još bolje", zaključio je Labus.

Devet oblasti za koje su analizirana poboljšanja od novembra prošle do oktobra ove godine i date glavne preporuke za budućnost su porezi, radno-pravni propisi, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcijski nadzor, hrana i poljoprivreda, stečaj, devizno poslovanje i farmaceutska industrija.

Bela knjiga je prvi put objavljena 2003. godine. Prošlogodišnja je imala 319 preporuka, od kojih je kod osam odsto ostvaren značajan napredak, kod 25 odsto određeni napredak, dok kod 67 odsto nije bilo napretka. Savet stranih investitora je poslovno udruženje koje je 2002. godine osnovalo 14 stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Savet ima oko 120 kompanija članica koje su, kako navode iz FIC-a, investirale više od 36 milijardi evra i zapošljavaju oko 100.000 ljudi u Srbiji.