Nemačka preduzeća traže alternativu Aziji na Zapadnom Balkanu

Za razliku od francuskih preduzeća koja gledaju na Severnu Afriku, nemačke kompanije prilikom razmatranja relokacije i diverzifikacije proizvodnje fokusirane su na Istočnu Evropu, to jest Zapadni Balkan i često biraju Srbiju, izjavio je danas direktor Nemačko-srpske privredne komore Frank Aleter. Ukazao je da se nemačke kompanije koje traže blizinu domaćem tržištu kako bi osigurale logistiku opredeljuju za Srbiju, jer su sa njom decenijama ekonomski povezane, poznaju se, imaju sličan mentalitet, kao i da mnogi građani govore nemački i gotovo svi znaju engleski.

"To su sve faktori zbog kojih je normalno da nemačka preduzeća traže alternativu Aziji na Zapadnom Balkanu", rekao je Aleter Tanjugu.

On je, povodom dve decenije od prve nemačke investicije u Srbiji, ukazao da se nemačka ulaganja mogu meriti kako po finansijskom obimu, tako i po znanju i tehnologijama koje su prenete u Srbiju i doprinele, kako razvoju nemačkih kompanija, tako i srpskih partnera.

profimedia

Najvažnije privredne grane u koje su Nemci investirali su automobilska industrija, to jest auto-delovi. Dodaje da se radi delimično o radno-intenzivnoj proizvodnji, ali i tehnološko inovativnim poslovima. Što se potencijala za investicije tiče, Aleter smatra da je, na osnovu tradicije Srbije, interesantna elektrotehnika, kao i tekstilna industrija.Takođe, potencijal za investicije pruža i poljoprivreda. Aleter je uveren i da će, kada se Srbija bude dalje otvarala međunarodnim partnerima, zanimljiva privredna grana biti nekretnine.

Upitan koji veći investitor, nakon Bizerbe, dolazi u Valjevo, Aleter je kazao da postoji stalna potraga nemačkih kompanija za investicionim destinacijama u Srbiji. 

"Pre nekoliko nedelja od strane srpskih vlasti je saopšteno da će pored Bizerbe doći još jedan investitor u Valjevo. Ko će to biti i dokle je stigao proces samo smo delimično upoznati, a na preduzeću je da saopšti", ukazao je Aleter.

Kada je reč o daljim nemačkim investicijama u Čačku, kaže da Nemci trenutno analiziraju taj grad kao investicionu destinaciju. Aleter je ocenio ekonomski razvoj Srbije pozitivnim.

"Pre korone Srbija je imala privredni rast iznad četiri odsto. Takav rast se prognozira i za naredne godine. Nije došlo do značajnog pada rasta, već je taj pad bio marginalan tokom krize", rekao je on i dodao da je Srbija dobro prošla kroz korona krizu.

Zadovoljni radnom snagom

Upitan da li su nemački privrednici zadovoljni radnom snagom u Srbiji, Aleter je kazao da su članice komore zadovoljne.

"Sprovodimo već više od 10 godina ispitivanje naših preduzeća, u kojem imamo i pitanje - da li bi opet investirali u Srbiju? Zadovoljstvo kompanija sa Srbijom kao destinacijom za ulaganje je između 90 i 95 odsto", objasnio je on.

Aleter kaže da u pojedinim slučajevima kompanije moraju da doškoluju radnu snagu i da bi sada trebalo da bude fokus na tome kako osigurati ostanak radne snage.

Pošto je nemačka privreda jedna od najuspešnijih, upitan šta je ključ uspeha i šta bi savetovao srpskim vlastima, Aleter je ukazao da se nemačka privreda oslanja snažno na mala i srednja preduzeća.

"Ta preduzeća su pretežno porodična ili ih vode ljudi koji u firmama ''žive'' određene vrednosti, kao što je posebna povezanost sa zaposlenima, određena kultura rada i slično. A u svemu tome važna tema je dualno obrazovanje“, kazao je on i dodao da je važna i izvozna orijentisanost firmi.

Prema njegovim rečima, dualnim obrazovanjem se obezbeđuje radna snaga privredi. Što se Srbije tiče ona je uvela dualno obrazovanje pre više godina, ali ima još neka poboljšanja koja su moguća, dodao je on.

Kaže da bi bilo dobro i da se razmišlja o proširenju tržišta sa sedam miliona potrošača na mnogo veće regionalno.

"S tim u vezi od strane Srbije pokrenuta je inicijativa na Zapadnom Balkanu, a to je sigurno ideja koju možemo i treba da podržimo", naglasio je Aleter.