Igre 
Polemika o Beogradskom metrou: Tri ključne zamerke o planiranim trasama
Komentari27/10/2021
-22:38
Jedan od najvažnijih i najskupljih projekata u državi kreće u realizaciju nakon više decenija, a deo stručne javnosti ipak upozorava da se aktuelnim planovima trasa budućeg metroa, neće rešiti neki ključni problemi grada. Saobraćajne gužve i čekanje na semaforu, mnogi građani mogli bi da zamene komotnijim prevozom pod zemljom, ali, sudeći po reakcijama nekih stručnjaka i udruženja, ovaj projekat već pokazuje greške, koje će uskoro biti nepopravljive.
Međutim, Urbanistički zavod je odbacio kao neosnocane sve primedbe Građevinskog fakulteta, a na sličan način ih je komentarisao i zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je naveo da su priimedbe zasnovane na osnovu studija od pre 40 godina i kaže da se grad od tada promenio.
Građevinska dozvola za metro moći će da bude izdata nakon sednice Skupštine Beograda 8. novembra, kada će tema biti predlog plana generalne regulacije šinskih sistema. Za to vreme aktivna je rasrpava u javnosti, a ovo su glavne tečke polemike o budućim trasama metroa.
1. Zašto se prvo ne gradi linija koja povezuje Novi Beograd sa centrom grada?
Za stručnjake sa Građavinskog fakulteta je neprihvatljivo to što prva linija ne povezuje Novi Beograd i Zemun sa centrom grada. Poznato je da su gužve na beogradskim mostovima naročito u saobraćajnim špicevima veoma velike i de je najopterećinij potez između starog i novog dela grada.
U primedbama Građevinskog fakulteta na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema se navodi da prva linija metroa mora rešiti probleme postojećih stanovnika Beograda, a da se bilo kakva razvojna trasa mora ostaviti za ostale faze.
2. Zašto prva metro povezuje dva naselja koja trenutno ne postoje?
Na to se nadovezuje i druga tačka debate, a to je što je prva linija metroa planirana na potezu od Makiša do Mirijeva (preko Žarkova, Belih voda, Trgovačke, Požeške, parka Banovo Brdo, mosta na Adi, Sajma, mosta Gazela, Savskog trga, Trga Republike, Bajlonijeve pijace, Poenkareove ulice, Višnjičke ulice i Mirijevskog Bulevara).
Deo struke je često isticao da bi prva linija metroa trebalo da poveže gusta naselja, koja se zaobilaze, a ne ona koja se tek planiraju. Isticali su da su preskočeni neki bitni delovi grada.
Povezane vesti
Inače, moguće je da će biti prihvaćen predlog udruženja "Po meri metro", da se u planove ipak unese trasa ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku, ali ne i da se u sistem prve dve linije uključi i sada glavna železnička stanica Prokop.
Stručnjaci sa građevinskog fakulteta ističu da se ne sme dozvoliti da uz ogromna ulaganja grad dobije metro koji neće rešiti probleme, a korist će biti zanemarljiva.
3. Da li metro linije povezuju ključne tačke u gradu?
Na mapi prvih faza beogradskog metroa ne nalazi se ni podzemna stanica Vukov spomenik, što je jedina verzija podzemne železnice koju su mnogi građani ikada videli. Nema ni Prokopa, ali ni Kliničkog centra.
"Tako će svi stanovnici Srbije koji recimo brzim vozom za pola sata stignu iz Novog Sada posle čekati autobus kojim će se gužvati još nekih 30 ili 40 minuta do centra grada. Umesto da, kao što je bilo planirano, za šta je građena ova stanica, siđu u metro stanicu i da za 5 do 10 minuta budu u centru grada", kaže Miloš Vučković iz Udruženja "Po meri metro".
Zanimljivo je i da sada dostupne mape pokazuju da će za osam godina, kada bi trebalo da budu izgrađene obe linije metroa od Trga republike ka Novom Beogradu, morati da se preseda na Savskom trgu.
"To nije kao linija gradskog prevoza, gde se može utvrditi posle tri meseca da imamo više putnika u nekoj drugoj ulici, pa hajde da promenimo trasu. Ovo ostaje zauvek i ako se naprave problemi pri izgradnji u pogledu saobraćaja, oni će ostati pod zemljom i neće moći ni lako ni jeftino da se reše", ukazuje Vučković.
Stojčić: Cilj je sprečiti porast automobila; Radovanac: Ljudi će se i dalje voziti autobusom
U emisiji Euronews veče gostovali su Marko Stojčić, glavni gradski urbanista i Mirko Radovanac, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i raspravljali o svim prednostima i manama plana linije metroa.
Povezane vesti
Stojčić je najavio da radovi počinju za oko mesec dana u Makiškom polju gde će se izgraditi depo za metro sistem, a do 2028. se očekuje završetak radova prve linije, dve godine nakon toga i druge, a potom i treće.
"Pre toga će profunkcionisati prva linija. Naravno da će građani Beograda moći da osete boljitak tek kada obe linije budu u funkciji"
Prof. Radovanac ističe da je njegov fakultet 2015. godine radio analizu svih linija u gradu i potreba za prevozom. Od tada je prošlo šest godina, a trend nije optimističan.
Povezane vesti
"Videli smo da su najjači koridori Banovo Brdo, Bulevar revolucije i koridor Zemuna. Prva linija će kretati od Makiša, kroz prazan prostor, pa preko Sajma, prelazak preko centra grada, pa opet neki prazni prostori. Mi malo sumnjamo u to da će izgradnja naselja pratiti ovu liniju po nekim analizama", rekao je on.
Stojčić pak, kaže da je Makiško polje odnosno deo između depoa i Čukaričke padine namenjen za pet i po miliona kvadrata različitih namena i da je u pitanju prostor koji ima perspektivu.
"Beograd danas ima stepen urbanizacije najveći u Evropi po glavi stanovnika, a ovaj grad trenutno živi od toga. Vidite da je potražnja za stanovima ogromna, ali ono što nedostaje tržištu Beograda su jeftiniji stanovi. Jedina teritorija logična za tako nešto je to naselje i u tom smislu je i logično da će se razvijati", kaže i dodaje da je cilj da u Beogradu broj od 1.350.000 stanovnika ostane isti budući da su demografske prognoze takve da bismo u bliskoj budućnosti imali 45.000 manje stanovnika.
"Cilj je da sa prvom linijom kojom se kreće metro idu i migracije, ali samo u okviru grada. Na primer, samo je tokom korone iz SAD-a došlo 1.200 ljudi da živi u Beograd i to je fanstatična vest. Kada pričamo o dugoročnom planu treba da obezbedimo da se u Beograd doseli 50 hiljada ljudi, ne iz Srbije nego iz inostranstva"
Euronews/Printscreen
Profesor Radovanac podestio je na studiju Instituta društvenih studija koja predviđa da će se nastaviti trend smanjivanja broja stanovnika i broja aktivnih stanovnika, a metro zadovoljava svoju potrebu tek onda kada preveze 20 hiljada putnika na sat.
"Sa takvim sumornim prognozama mi planiramo jedan sistem koji može imati svoju punu opravdanost tek za 20-30 godina, ako budemo imali taj broj putnika. Prognozirani broj putnika za 2033. godinu na jednoj liniji je 10.900, na drugoj devet hiljada. To su cifre koje ne opravdavaju izgradnju metroa uopšte", rekao je.
On smatra da će autobus ostati primarno prevozno sredstvo Beograđana.
"Moramo da vodimo računa o tome da se neće svi voziti vozom, već autobusom koji je trentuno glavni nosilac 77 odsto putnika u Beogradu. Metro će biti noseći samo u određenom intervalu dana"
Stojčić pak, podseća da metro, BG voz i tramvaj treba da čine integralni sistem koji mora da preizme glavnu ulogu prevozu putnika.
"Imamo problem u porastu broja automobila. Vidim da treba da zadržimo ovih 50 odsto onih koji se voze javnim prevozom. Cilj je i smanjiti broj autobusa kako bi se rasteretio prostor i smanjiti broj automobila, a ponajviše i po svaku cenu zaustaviti porast broja automobila jer će to za tri-četiri godine dovesti do nemogućnosti kretanja po Beogradu", rekao je on i podsetio da se svake godine beleži porast od 11.500 novih automobila.
"Moramo da izgradimo takav sistem koji će biti dovoljno prijemčiv da se ostavi automobil i sedne u šinski sistem. To je nešto što žeimo da ostvarimo", zaključio je.
Preporuka za vas
Komentari (0)