Igre 
Regulatorni institut RERI o planovima za smanjenje emisije gasova: Neambiciozno, sporo i netransparentno
Komentari11/10/2021
-19:00
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu uputio je poziv Ministarstvu rudarstva i energetike da uključi javnost u izradu integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu za period od 2021. do 2030. sa vizijom do 2050. godine. kao i u izradu izveštaja o strateškoj proceni uticaja tog plana.
Programski direktor RERI Mirko Popović je za Euronews rekao da se radi o jednom dokumentu javnih politika koji utvrđuje budućnost energetske politike i njene ciljeve precizno u narednih deset godina, a sa predikcijama u narednih 30 godina. Popović ističe da donošenje integrisanog plana u Srbiji kasni, jer je trebalo da bude završen još prošle godine i napominje da ni u regionuu nije bolja situacija.
"Rok je definisan smernicama Energetske zajednice, a po njima su u 2020. u martu države članice trebalo da predaju svoje nacrte, a u oktobru da imaju finalnu verziju. Još 2018. je trebalo da započnu razgovore sa zainteresovanim stranama i da uključe javnost. Već 2022. je trebalo predati prvi izveštaj", objašnjava Popović.
On napominje da je, na osnovu podatka koje je RERI dobio, u junu u Srbiji trebalo da bude izrašen osnovni koncept, a u avgustu kompletan.
"Mi smo dobili njegove delove u avgustu, a plan je da se on tek krajem januara, odnosno početkom februara sledeće godine završi. To je dakle neke dve godine nakon što je to predvidela Evropska zajednica", kaže programski direktor RERI.
On napominje da plan ima pet dimenzija i navodi da su tri najvažnije - energetska efikasnost, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i dekarbonizacija ekonomije, odnosno smanjenje emisija CO2, što u našem slučaju znači gašenje termoelektrana. Ostale dimenzije se odnose na stabilnost i na integraciju tržišta, inovacije i razvoj konkurentnosti.
"U svakoj od njih bi trebalo postaviti javno-političke ciljeve, a oni bi trebalo da budu plod društvenog konsenzusa i razgovora, a ovakav razgovor o energetskoj tranziciji u Srbiji nažalost ne postoji", ističe Popović.
Povezane vesti
On napominje da je Srbija pre nekoliko godina usvojila Nacionalni plan za smajenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i postavila cilj o 9,8 odsto smanjenja do 2030. u atmosferu u odnosu na 1990.
"Taj plan je zasnovan na uključivanju podataka iz emisija sa Kosova koje kasnije 2030. nisu uključene, pa smo jednom matematičkom i aritmetičkom igricom dobili nešto što zapravo nije realna slika. Srbija je sada pripremila druge nacionalne doprinose, koji bi terbalo da budu dostavljeni za konferenciju u Glazgovu početkom novembra ove godine", kaže sagovornik Euronewsa.
Popović navodi da ne zna da li je taj novi plan usvojen, a ako jeste tvrdi da je to bilo bez učešća javnosti.
"U ovom planu definisani su ciljevi od 33 odsto smanjenja do 2030. dakle povećane su ambicije budući da je kritika ovih planova na globalnom nivou bila da nisu dovoljno ambiciozni. Međutim, ako uporedimo podatke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte iz 2018. sa očekivanim smanjenjem iz 2030. videćemo da u narednih deset godina mi planiramo da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za svega tri procenta, što je ispod svake ambicije. Dakle, neambiciozno, sporo, i netransparentno", kaže Popović.
Potreban širi društveni dijalog
On podseća da se nalazimo u trenutku kada globalno, na EU nivou i lokalno iz ere u kojoj su dominirala fosilna goriva, ulazimo u novu eru na tržištu i u ekonomskim i društvenim odnosima u kojima bi, ispunjavajući ciljeve Pariskog sporazum trebalo da pređemo na ekonomiju koja je zasnovana na energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima i nultoj emisiji ugljendioksida.
"Zato je važno da ne samo država Srbija, već društvo postane deo jednog javnog dijaloga o budućnosti energetske tranzicije. Ona ne podrazumeva samo zamenu tehnologija i gašenje, termoelektrana i instaliranje obnovljivih izvora energije. Ona obuhvata i sveobuhvatnu transformaciju društva, načina na koji upravljamo sopstvenom imovinom, na koji se omogućava građanima da ostvare prava, pre svega na zdravu sredinu", smatra Popovvić.
On kaže da je izradu integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu za period od 2021. do 2030. uključeno devet predstavnika, što je prilično puno, ali da u njima nije bilo predstavnika civilnog društva ili akademske zajednice.
Povezane vesti
"Kasnije je krug proširen i otvoren je konkurs, ali je ograničen na dve organizacije. Dobro je što su uključene organizacije civilnog društva, ali nije dobro jer dve ne mogu biti reprezent različitih društvenih interesa. Pitanje budućnosti energetske politike i dostizanja ciljeva Pariskog sporazuma jeste pitanje koje u velikoj meri podrazumeva suprotstavljenost pre svega ekonomskih interesa, zatim interesa građana za zdravom životnom sredinom i čistim vazduhom. Srbija ima propise koji navode i sugerišu javnim vlastima da u takvim situacijama zapravo otvore jedan širok dijalog", priča Popović.
Komentari (0)