Igre 
Novi zakon donosi promene za sezonske radnike - sprečavanje ili podsticanje rada na crno
Komentari23/09/2021
-21:03
Posle tri godine od početka primene zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, Vlada je odlučila da novim zakonom proširi mogućnost radnog angažovanja bez zasnivanja radnog odnosa i na druge sektore. To su, pre svega, građevinarstvo, ugostititeljstvo, turizam i pomoć u kući.
Ukoliko poslodavac u određenom periodu ima povećan obim posla po Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima moći će da angažuje i pomoćne radnike na građevini, animatore, bebisiterke i kućne pomoćnice.
Status radnika na sezonskim poslovima dobiće i šankeri, barmeni, konobari, kuvari, sobarice, perači sudova, dostavljači hrane i hostese, a po ovom zakonu će poslodavac moći da angažuje i
Javna rasprava o nacrtu ovog zakona je završena, a sindikati i deo nevladinog sektora smatraju da su predlagači više vodili računa o interesima poslodavaca, nego o pravima radnika.
Šta se menja za sezonske radnike?
Sezonskim radnicima ubuduće poslodavci bi trebalo da uplaćuju za svaki dan rada penzijsko i invalidsko osiguranje, a u slučaju da su nezaposleni, neće biti izbrisani iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se prekinuti isplata novčane naknade. Radnici će imati pravo i na zdravstveno osiguranje, ali samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.
Profesor radnog prava Mario Reljanović za Euronews Srbija kaže da postoje dva sukobljenja mišljenja u javnosti, od kojih je jedno da je postojeće zakonodavstvo sasvim dovoljno, ali da se ne primenjuje i da država snosi jedan veliki teret odgovornosti zbog toga. Drugo mišljenje je, kako objašnjava, da treba podsticati poslodavce koji angažuju radnike na crno da ih prijave uvođenjem nekih posebnih oblika radnog angažovanja.
"Ovo drugo rešenje nema mnogo šanse za uspeh, jer nesavesni poslodavci koji to rade, neće preći u sistem legalnog angažovanja radnika zato što im država obeća nešto niže troškove. Najjeftiniji radnik i dalje ostaje radnik na crno, a ovaj zakon ne predviđa nijedan mehanizam prevencije i sankcionisanja i povećanje efikasnosti kontrole poslodavaca koji angažuju radnike na crno", napominje Reljanović.
Povezane vesti
Sindikati se protive unošenju novih delatnosti u Nacrt zakona u koji su, kako ističu, sada stavljeni čitavi sektori i osnovna zanimanja. Oni smatraju da se ne radi samo o pomoćnim i povremenim radnicima, već i čitavim sektorima kao što su turizam gde su stavljeni i administrativni poslovi.
"Na ovaj način se čitavi sektori prevlače u poslove "povremenog karaktera" umesto već postojećih ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu. Predviđa se da poslodavac može da angažuje povremene radnike najduže 180 dana, dok je po Zakonu o radu dozvoljeno da na prvredmenim i povremenim poslovima ljudi mogu da rade najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini", kaže Saša Torlaković iz Samostalnog sindikata građevinarstva.
On ukazuje i da novi propis dozvoljava da "povremeni poslovi" traju i po šest meseci.
"Kada 180 dana podelimo sa 15 radnih dana dobijemo 12 meseci, što predstavlja čitavu godinu, tako da je nejasno o kojim povremenim poslovima se radi kada oni traju godinu dana", ističe Torlaković.
On napominje i da su članovi Radne grupe SSSS nadležnima ukazali da bi trebalo obavezno definisati ograničenje da poslodavac ne može radno da angažuje po osnovu ovog zakona više od tri odsto radnika od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno i određeno vreme i zaposlenih preko agencija za zapošljavanje. To je, kako objašnjavaju, neophodno da bi se sprečile zloupotrebe, jer bi posodavci mogli i radnike koji su angažovani na osnovu drugih ugovora da prevedu na ovaj sistem koji je za njih isplativiji.
Na to upozorava i profesor Reljanović i dodaje da bi bi nadležnima, trebalo bar tri puta više inspektora rada da bi mogi da pokriju poslove iz svoje nadležnosti i da kontrolišu poslodavce.
"Više od 100.000 zaposlenih koji su u radnom odnosu u ovom trenutku ima u delatnostima koje su obuhvaćene zakonom, a taj propis ne sadrži garancije da oni neće biti otpušteni, pa prevedeni u ovaj jeftiniji režim. Možemo dobiti možda malo manje radnika na crno, ali ćemo dobiti drastično manje zaposlenih i dobićemo mnogo više onih koji su angažovani u takozvanim nesigurnim oblicima rada", smatra profesor Reljanović.
Povezane vesti
On kaže i da u ovim poslovima nema ničeg privremenog i da ih ti ljudi uglavnom obavljaju tokom cele godine.
"To odavno nije sezonski rad i ne vidi se svrha da se ono što je već definisano redefiniše kroz novi zakon. Po Zakonu o radu imate pravo na slobodne dane ako vam se porađa supruga, a ovde nemate. Ne postoji ni pravo da se sindikano udružite. Ako radite prekovremeno neće vam biti plaćen prekovremeni sat. Ti ljudi će raditi 12 sati i maksimalno će ih eksploatisati, jer će biti jeftiniji od zaposlenih", smatra profesor.
Neke od primedbi sindikata su da predlog otvara vrata 12-časovnom radnom vremenu, bez obaveze plaćanja prekovremenih sati, ali i da daje mogućnost poslodavcima da češće angažuju radnike bez zasnivanja radnog odnosa. I dok iz resornog ministarstva tvrde da je reč o sprečavanju rada na crno, iz sindikata navode da za to nije potreban novi zakon, već primena postojećih propisa.
Povezane vesti
"Ovaj zakon je već doprineo promeni načina angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi, sa ciljem da se poslodavcima olakša angažovanje radnika na sezonskim poslovima, a sezonskim radnicima da se omogući da za svoj rad dobiju sva prava, koja iz ove vrste angažovanja prozilaze", rekla je tokom javne rasprave Sandra Grujičić iz Ministarstva rada.
Iz Nacionalnde alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističu da će ove izmene obuhvatitit i one radnike koji su bili marginalizovani.
"Očigledno je da postojeći zakonski okvir iz 2014. nije adekvatan, jer se ne primenjuje već godinama. Iz tog razloga smo i krenuli 2017. u prvu izradu Zakona o sezonskim radovima u poljoprivredi, koji je počeo sa primenom u januaru 2019. godine, a zahvaljujući kojem se svake godine kroz taj sistem prijavi 30.000 radnika. Pre njegovog usvajanja, bilo je tek 3.500 radnika koji su bili zvanično angažovani po nekoj vrsti ugovora na psolovima u poljoprivredi", navela je Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u.
Iz Inspekcije rada kažu da će se efekti ovog zakona videti tek nakon godinu ili dve, pa će tada biti moguće dati ocenu da li su pozitivni ili negativni.
Komentari (0)