Igre 
Srpske firme na "korona skeneru": Ko je na rubu opstanka, a ko je u "debelom" plusu
Komentari25/05/2021
-16:44
Epidemija virusa korona sve biznise je stavila na test tokom prošle godine. Novi uslovi poslovanja, vanredno stanje, ali i nove navike građana na većinu sektora uticali su negativno. Dok prevoznici, turističke agencije i hotelijeri, imaju mnogo razloga da kukaju na krizu, po rezultatima poslovanja privrede, ispada da su se u njoj dobro snašle trgovine, građevinske firme, kompanije koje se bave snabdevanjem električnom energijom i preduzeća u oblasti prerađivačke industrije.
Dok su jedni knjižili gubitke i nadali se pomoći države kao slamci spasa, drugima je profit značajno uvećan, čak i mnogo više nego u godinama pre krize. Sveobuhvatnost tog uticaja i njegova jačina, prema mišljenju velikog broja svetskih ekonomista, je bez presedana u novijoj istoriji, pa stručnjaci smatraju da će biti zanimljivo posmatrati kretanje vodećih ekonomija nakon završetka pandemije, ali i globalne privrede uopšte
Dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu napominje da je veoma važno analizirati i rezultate pojedinih delova privrede tokom njenog trajanja, jer pandemija nije imala jednoobrazan uticaj na pojedine segmente globalne ekonomije.
Unsplash
Ističe da se u ključne "gubitnike" ubrajaju industrija turizma i ugostiteljstva, avio-industrija, automobilska industrija, proizvodna industrija neesencijalnih dobara, kao i deo međunarodne logističke industrije, zbog otežanog globalnog transporta i snabdevanja, usložnjavanja administrativnih procedura i probijanja vremenskih rokova isporuke.
"S druge strane, kao prepoznati 'dobitnici' izdiferencirali su se farmacetuska industrija, maloprodaja hrane i ostalih esencijalnih životnih namirnica, industrija video igara, on-lajn prodaja, ali i logistički provajderi, usko vezani za obezbeđivanje isporuka do svakog pojedinačnog potrošača poput Glovo, Wolt, Donesi.com i slično. Uzimajući u obzir znatno uvećanje globalnih aktivnosti prometa lekovima i suplementima, santiranim materijalima, hranom, različitim on-linajn sadržajima, video igrama, pa čak i cvećem i baštenskim materijalom, očigledno je da se globalni trend odslikao i na naše prilike“, smatra dr Mijušković.
Na listi dobitnika 6 sektora
Prema podacima iz izveštaja za statističke potrebe za 2020. godinu, koje je tokom ove godine primila i obradila Agencija za privredne registre, najveći pozitivan neto rezultat od 134,9 milijardi dinara ostvario je sektor trgovine na veliko i malo, koji je čak 81,4 odsto uvećao svoj neto rezultat u odnosu na 2019. godinu. U ovom sektoru je povećan i broj zaposlenih za 4.502 radnika, pa je zapošljavao ukupno 227.618 radnika.
E-Stock/Dimitrije Goll
Trendu rasta posebno su doprinele specifične okolnosti pandemije koja nas je zadesila. Na početku je došlo do ozbiljnog porasta potrošnje u oblasti farmaceutske industrije, naročito u segmentu suplemenata i porasta tražnje za sredstvima za ličnu i higijenu pokućstva, što je u prvim nedeljama pandemije u Srbiji dovelo do pojave nestašice alkohola za dezinfekciju. U kategoriji trgovine, 'dobitnici' su maloprodajni formati robe široke potrošnje, apoteke, knjižare, restorani sa razvijenom on-lajn dostavom i slično. Glavni "gubitnici" su klasične prodavnice obuće i odeće, auto saloni, tržni centri, uslužne delatnosti i slično.
Povezane vesti
Smanjili dobitak, ali su ipak u plusu
Ima i nekoliko sektora koji nisu potpuno poklekli pod krizom, ali su značajno smanjili dobitak u 2020. godini.
"Iako su zadržali pozitivno poslovanje, lošije rezultate u poređenju sa prethodnom godinom iskazali su sektor poslovanja nekretninama i sektor rudarstva, koji beleže dobitak od 4.156 miliona dinara odnosno 1.164 miliona dinara, što je svega 17,5 odsto, odnosno 7 odsto prošlogodišnjeg pozitivnog neto rezultata. Znatno je manji dobitak i u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije, gde iznosi 1.370 miliona dinara, što je u nivou od 21,1 odsto dobitka prethodne godine“, navode u APR.
Drugi na listi dobitnika u godini epidemije, je sektor prerađivačke industrije, koji je osim dobitka od 130,9 milijardi dinara zabeležio i rast zapošljavanja, jer je u fabrikama koje se bave ovom delatnošću lane posao dobilo 17.015 radnika. Preduzeća iz ovog sektora inače zapošljavaju najveći broj radnika, 391.855.
U sektoru građevinarstva je iskazan visok pozitivan neto rezultat od 58.484 miliona dinara, što je za 72,6 odsto više nego 2019. godine, a istovremeno i broj zaposlenih je porastao za 3.543 radnika, pa ih sada ukupno u građevinskim preduzećima ima 81.546.
Unsplash
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić napominje da su na rast ovog sektora najveći uticaj imali državni infrastrukturni projekti.
"Građevina je lokomotiva koja za sobom vuče još 50 privrednih grana i zato je ona od izuzetnog značaja za svaku ekonomiju, a naročito za srpsku prvredu. Ona jedina, uz poljoprivredu, može dugoročno da doprinese izlasku iz krize. Svi državni projekti, poput izgradnje stanova za bezbednjake i puteva su doprineli rastu građevine, jer sa ovim sektorom rastu i građevinska hemija, drvna industrija, energetika, proizvodnja nameštaja i sve druge delatnosti koje se na nju oslanjaju", rekao je Rodić.
Značajan rast profitabilnosti od 19,6 odsto prisutan je u okviru sektora informisanja i komunikacija, u kome pozitivan neto rezultat iznosi 44.921 milion dinara, a taj sektor se ističe i prema povećanju broja zaposlenih za 11.729 radnika ukupno 62.769.
Povezane vesti
"Sa najintenzivnijim rastom pozitivnog neto rezultata je sektor snabdevanja električnom energijom, čiji je dobitak povećan 6,6 puta i iznosi 26.166 miliona dinara, a broj zaposlenih je sa 38.392 u tom sektoru smanjen za 571 radnika. Uspešnije je poslovao i sektor poljoprivrede, koji je prešao u zonu pozitivnog rezultata sa ostvarenih 9.713 miliona dinara dobitka, nakon gubitka u prethodnoj godini od 4.652 miliona dinara“, navode u Agenciji za privredne registre.
Najveći minus za saobraćaj i ugostiteljstvo
Među onima koji su poneli najveći teret krize je sektor saobraćaja i skladištenja sa gubitkom od 11,5 milijardi dinara, dok je na drugom mestu sektor smeštaja i usluga sa 9,2 milijarde dinara, u kojem je lane bez posla ostalo 458 manje ljudi.
U sektoru saobraćaja i skladištenja bilo je zaposleno 101.935 radnika, a u 2020. godini zabeleženo je povećanje broja za 2.023 vozača i magacionera.
E-Stock/Dušan Milenković
Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" Goran Aleksić objašnjava kako se dogodilo da se u sektoru koji je gubitnik poveća broj radnika:
"Prevoz tereta je odlično funkcionisao, jer su bili uvedeni zeleni koridori, kojima su kamioni nesmetano prolazili između država. Oni su odlično poslovali, jer su ubrzani tokovi roba i skladištenje. U tom segmentu je angažovan i veći broj radnika. S druge strane, javni prevoz putnika je najviše nastradao. Prevoznici su zabeležili ogromne gubitke, jer nije bilo odlaska na more, stopirane su ekskurzije, a na sva putovanja po Srbiji ljudi su uglavnom odlazili svojim automobilima. Da država nije prepoznala problem i dala sektorske subvencije, mnogima bi posao potpuno propao“, smatra Aleksić.
Komentari (0)