Vlahović: Rast od šest odsto u 2021. optimističan, ne i nerealan
Komentari25/05/2021
-11:15
Srbija je tokom pandemijske krize ostvarila dobre rezulate u poređenju sa drugim zemljama u regionu i Evropi, a projektovani rast od šest odsto u ovoj godini deluje optimistično, ali ne i nerealno, rekao je danas predsednik Saveza ekonomiita Srbije Aleksandar Vlahović.
Na svečanom otvaranju 28. Kopaonik biznis foruma, Vlahovoć je naveo da je pandemijska kriza naglasila i ubrzala promene koje je incirala 4. industrijska revolucija i da promene načina na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednosti, kreiraju nove izvore rasta.
Smatra da to za Srbiju predstavlja šanšu za skokoviti rast i razvoj. Naglasio je da je prednost Srbije danas brzina i obuhvat vakcinisanja stanovništva, da je uspešna vakcinacija pretpostavka okončanja zdravstvene krize, kao i da je dobro što se posebna pažnja posvetila nabavci potrebnog kontingenta vakcina.
Govoreći o postignutim rezultatima u 2020. godini, Vlahović je naveo da su gotovo svi makroekonomski pokazatelji Srbije u 2020. godini bili bolji do očekivanih, da je veći pad BDP-a predupređen programom finansijske podrške, a da struktura srpske privrede jedna od osnovnih razloga zašto je Srbija imala bolje performanse u poređenju sa ostalim evropskim zemljama.
Kaže da su ključni doprinos BDP-u dale privredne grane koje su rezistentne u kriznim vremenima i koje nisu toliko zavisne od međunarodnog tržišta.
"Sektori poljoprivrede, industrije i građevinarstva, tri tradicionalna sektora, pokazala su visoku otpornost u pandemijskoj krizi prošle godine, te će i rasta BDP-a u ovoj godini zavisiti od njihovih performansi”, rekao je Vlahović.
"Potrebno razvijati razmenljive sektore privrede"
Smatra da je ta tradicionalna struktura privrede bila prednost u vremenu prekinutih globalnih lanaca snabdevanja, ali da ne može biti osnova na kojoj će se graditi kontinuirani, robusni rast.
Vlahović kaže da je zato Srbiji potrebna industrijska politika koja će fino dizajnirati strategiju razvoja.
"Potrebno je da se snažno razvijaju takozvani razmenjivi sektori privrede, koji su nosioci tehničkog progresa i visoke produktivnosti, naročito grane koje imaju veliku dodatu vrednost i koje su upućene na međunarodno tržište", rekao je Vlahović.
Da bi se takav scenario ostvario, smatra on, u fundament ekonomske politike mora biti ugrađen princip “trostruko I” - investicije, institucije, inovacije, odnosno obrazovanje.
Naveo je da se prema predviđanjima, tek u drugom kvartalu 2022. može očekivati kraj epidemiološke krize i da će do tada biti neophodna dodatna, pre svega, fiskalna podrška privredi u cilju rasta.
Neophodan reformski napredak
Vlahović je podsetio da je rast plata u javnom sketoru u 2020. bio 10 odsto i da je to u srednjem roku neodrživo, imajući u vidu ostvareni i projektovani tempo rasta BDP-a.
Smatra da je neophodan reformski napredak u obrazovanju i razvoju ljudskog kapitala sa akcentom na razvijanje kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotnog učenja, kao i unapređenje kvaliteta institucija i poslovnog ambijenta.
"Obrazovanje predstavlja ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Kvalitetan obrazovni sistem mora da odgovori potrebama tržišta rada. U 4. industrijskoj revoluciji mnoga zanimanja nestaju, rađaju se nova, a deo postojećih će pretrpeti značajne promene”, naveo je Vlahović.
On je naglasio da je Srbiji potreban poslovni ambijent u kome postoje jasna, jednaka i stabilna pravila igre, koja će podstaći preduzetnike da više štede, investiraju, uvode inovacije i prezumaju rizike, odnosno sve ono što generiše privredni rast i podiže nivo zaposlenosti.
"Najteži poslednji korak do investicionog rejtinga"
Poslednji korak za dostizanje investicionog rejtinga je u suštini najteži, podvukao je Vlahović, kojije i naglasio važnost napretka Srbije u reformi javnog sektora i unapređenja kvaliteta institucija.
Na pitanje kada očekuje da Srbija dobije investicioni rejting, po čemu bi bila svrstana u grupu razvijenih evropskih zemalja, Vlahović je novinarima rekao da je u tom smislu jako važno potpisivanje novog aranžmana sa MMF-om.
On kaže da je najavljeno da će Vlada Srbije već iduće nedelje usvojiti taj dokument i da je jako važno da se napravi progres u dve ključne oblasti, jedna je reforma javnog sektora ili javnih preduzeća, a druga unapređenje kvaliteta institucija i uopšte poslovnog ambijenta.
"Mislim da će to biti dve sfere gde će se gro aktivnosti koncentrisati da bi Srbija u jednom trenutku došla do dobijanja investicionog rejtinga", kaže Vlahović.
Inače, dobijanjem najvišeg investicionog kreditnog rejtinga (investment grade) bio bi dostupan veći broj izvora finansiranja sa nižim kamatama za zaduživanje i pod povoljnijim uslovima.
Za prelazak u zonu investicionog kreditnog rejtinga Srbiji je potreban kontinuitet politika, dalji rast izvoza i deviznih rezervi, nastavak priliva stranih direktnih investicija i održive javne finansije.
Komentari (0)