Evropske zemlje se otimaju za vozače kamiona - može li nedostatak šofera ugroziti lanac snabdevanja u Srbiji
Komentari12/09/2021
-08:06
Velika Britanija suočava se zbog Bregzita i pandemije s nedostatkom vozača kamiona, što uzrokuje sve veće probleme u lancima snabdevanja. Nezvanične procene su da im je za normalizaciju stanja potrebno oko 90.000 vozača, a njih će pokušati da pronađu na Zapadnom Balkanu, u Srbiji i Makedoniji.
Stručnjaci iz oblasti saobraćaja za Euronews Srbija kažu da se ogromna potražnja za šoferima u Evropi već odrazila na domaće tržište rada, jer nam već nedostaje na hiljade vozača. Novi talas odlazaka u inostranstvo nije dobra vest ni za srpsku privredu, ni za građane, jer bismo se uskoro mogli naći u problemu da hranu i ostale proizvode nema ko da preveze od proizvođača do potrošača. To se već dogodilo poznatom lancu brze hrane u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, koji je ostao bez pojedinih flaširanih napitaka zbog problema u snabdevanju, a kao glavnog krivca označili su manjak vozača teretnjaka.
Razlozi ogromne potrebe za šoferima isti su u Srbiji kao i u drugim evropskim zemljama - obuka je skupa, pa mnogi zainteresovani kadidati ne mogu sebi da je priušte, a uslovi rada nisu dovoljno primamljivi da bi se mladi odlučili za ovu profesiju.
Na ovaj problem mesecima već ukazuju predstavnici transportnih udruženja. Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja Međunaradni transport napominje da je ovo zanimanje deficitarno u celoj Evropi i u Americi, a da problem sa nedostatkom kadra nije lako rešiti.
"Naši ljudi teže boljoj zaradi i idu tamo gde se više plaća, a to je Zapadna Evropa. Kompanije koje dobro posluju i kod nas vozačima kamiona plaćaju oko 1.500 evra mesečno, ali u državama u koje odlaze mogu da dobiju i više od 2.500 evra. U suštini, ovde su više plaćeni za manje rada, jer u Evropi prosečno pređu 12.000 do 15.000 kilometara, a kod nas između 6.000 i 10.000 kilometara. Ljudi ipak odlaze, jer im nije važno da manje rade, već da zarade više", objašnjava Mandić.
On ističe da biti vozač jednostavno više nije atraktivno zanimanje. Kao poseban problem navodi zadržavanje na granicama, zbog čega vozači gube vreme, pa ture koje bi trebalo da traju najduže tri dana, voze i po sedam dana.
"To je izuzetno naporno i nikom ne prija takav posao. To su ogromni gubici i za firme, jer kamioni duže stoje nego što se kreću. Ako država ništa ne preduzme neće nam trebati fabrike, strane kompanije će morati da odu iz Srbije, jer neće imati ko da preveze njihovu robu. Već se dešavalo da kamioni stoje, jer nema vozača. Privreda će stati, jer nema ko da vozi", upozorava predsednik udruženja Međunarodnog transporta.
Velika Britanija se već suočava sa problemom distribucije robe do trgovinskih lanaca, a ključni problem je odlazak velikog broja vozača iz istočne Evrope koji više ne pristaju na komplikovane uslove rada zbog pandemije i premalo slobodnog vremena. Posle Bregzita mnogim vozačima su čekanja na granicama i papirologija postali previše naporni. Jedan od raloga što napuštaju Britaniju je i činjenica da su postali sve više traženi i bolje plaćeni u zemljama porekla - u Rumuniji, Poljskoj i Mađarskoj.
Tri godine posle škole čekaju da sednu za volan
Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport Goran Aleksić podseća da su oni tražili snižavanje starosne granice za vozače u skladu sa evropskim propisima. On nampominje da radnika ovog profila nema na tržištu rada i da su zato neretko za volanom i penzioneri.
"Stalno ukazujemo na apsurdnu situaciju da učenik kada sa 18 godina završi saobraćajnu školu ne može da vozi kamion do 21. godine, a autobus do 24. rođendana. Dok ne ispuni taj starosni uslov, on ne može da čeka, već ode u neku drugu profesiju. S druge strane, autoprevoznici zapošljavaju penzionere da premoste taj nedostatak kadra, a za njih ne postoji starosna granica do koliko godina mogu da voze. Nema veze ni ako imaju 80 godina, ali ako prođu na lekarskom pregledu, mogu da sednu za volan", navodi Aleksić.
Problem sa nedostatkom radne snage ovog profila imaju i u Austriji, pa razmišljaju da dozvole za teretna vozila daju vozačima sa samo 17 godina. Austrijska privredna komora predložila je da Vlada smanji donju starosnu granicu za dobijanje vozačke dozvole C i D na sedamnaest godina.
Razlog za predlog je „što pre doći do mladih“. Program bi obezbedio sredstva za sticanje vozačke dozvole, ali će u početnoj fazi mladi vozači morati da rade zajedno sa iskusnim kolegom u kabini određeno vreme. I Italijanski privrednici nedavno su pozvali vladu da poveća kvotu radnih dozvola za strance kako bi se smanjio nedostatak vozača. Sektoru, prema pisanju italijanskih medija, nedostaje 17.000 vozača, a trenutno postoji hitna potreba za najmanje 5.000.
Direktor Srbijatransporta kaže da je ovaj problem tokom prošle godine ublažila epidemija, jer je obim saobraćaja smanjen, pa nije bilo tako velike potražnje za vozačima, a u jednom trenutku su se vratili i naši ljudi iz Nemačke, jer su tamo firme masovno otpuštale šofere.
"Sada se situacija stabilizuje i potražnja je ponovo ogromna. Plate su porasle i ovde i u inostranstvu. Prosečna plata vozača kamiona u Srbiji je oko 100.000 dinara, dok vozači autobusa zarađuju od 60.000 dinara kod privatnika do 80.000 u gradskom prevozu", kaže Aleksić.
Obuka košta i do 450.000 dinara
On upozorava i da obavezna obuka koju vozači ovih kategorija moraju da polože dugo traje, kao i da je izuzetno skupa, jer profesionalni vozači kamiona za sve ispite, dozvole i takse moraju da izdvoje oko 290.000 dinara, a autobusa skoro 450.000 dinara.
"U Srbiji je tako loša struktura radne snage u ovoj profesiji da čak i oni koji rade loše, kradu poslodavca i ne ponašaju se pristojno, ne mogu da ostanu bez posla - kada dobiju na jednom mestu otkaz, zaposli ih neko drugi, jer svi traže vozače. A to, na kraju, utiče na uslugu koju dobija korisnik, jer nema selekcije. Problem sa transportom primetimo tek kada ga nema. Jer, dok sve funkcioniše ne pitamo se ni kako stiže hleb, ni mleko, kao što ni dok sedimo kod kuće ne marimo da li dobro radi prevoz", priča Goran Aleksić.
On napominje da godišnje iz srednjih škola sa 18 godina izlazi oko 1.000 vozača motornih vozila sa C kategorijom, a da u svakoj generaciji nedostaje bar još 2.000 profesionalnih vozača.
Predsednik Zajednice saobraćajnih škola Srbije Miroslav Macura i direktor Saobraćajno-tehničke škole Zemun ističe da je nedostatak vozača sa kojim se suočavaju domaći prevoznici deo globalnog problema koji pogađa i druge zemlje i koji se tiče ekonomskih migracija.
"Nama bi odgovaralo snižavanje starosne granice, jer bismo možda mogli da upišemo više odeljenja prvog razreda. Interesovanje za ovaj smer je dobro i sva mesta se popune u junu. Ali, niko ne može da utiče na to šta će đaci posle završene škole. Oni idu tamo gde im je bolje, kao i građani drugih zemalja. Evropa se prazni od juga ka severu, jer stanovništvo iz Hrvatske, Rumunije i Bugarske odlazi u razvijenije zemlje i onda je normalno da moraju da nadomeste taj broj ljudima iz Srbije i drugih država regiona", kaže Macura.
Posao sve manje privlačan, pa ni plata nije presudna
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Sobodan Aćimović za Euronews Srbija kaže da je uprkos rastu plata u ovom sektoru evidentan sve veći nedostatak kadra i to ne samo u Srbiji, već i na američkom tržištu, gde velike kompanije imaju hroničan problem da nađu radnike.
"Ova delatnost je vrlo osetljiva i nije lako izdržati po pet šest sati na putu. Ni plata više nije presudan faktor iako su u Sloveniji plaćeni oko 1.800 evra, a u Nemačkoj 2.500 sve je manje zainteresovanih, jer je to težak posao. Zahteva ogromna odricanja, čekanje na carini i na granici je nekad i duže od 24 sata. Sigurno da je zarada, uz dnevnice veća nego u drugim delatnostima, ali je posao težak i sve manje privlačan", kaže profesor.
Aćimović smatra da bi problem trebalo da se rešava promenom propisa i spuštanjem starosne granice za mlade koji počinju da se bave ovim poslom, jer je porasla tražnja za ovim kadrom.
"Moraćemo i brže da se usaglašavamo sa susednim državama da bi se prohodnost na granicama poboljšala i da se unaprede propisi u skladu sa EU. Ako dugo čekaju vozači krše propise o radnom vremenu i rizikuju kazne", napominje profesor Aćimović.
Komentari (1)
ssrki
12.09.2021 10:43
Ovaj problem gospodin Mandic može da reši trenutno tako što će mi platiti 2400 evra platu. Za taj novac ja cu voziti regularnu punu vožnju zakonom propisanu i napraviti 14000 km za mesec dana. Takodje mogu odmah da preporucim i sve kolege koje rade u inostranstvu da se vrate u Srbiju i da rade za ovaj novac. Za rad novac nije problem. Osim u slučaju kada radite za domaću firmu pa umesto tih 2400 evra zaradite 1100 evra. Evidentno je kako u profesiji koja se traži kod nas poslodavci još uvek ponašaju kao pre više godina kada je bilo radnika na izvolte, bahato, prijava na minimalac, bez bolovanja, regresa, prava na godišnji odmor itd . Stare navike se teško menjaju. Tako da su delimično u pravu, nije samo plata što je mala nego su i uslovi ogavni. Platićete i 2000 evra ali niko od mladih ljudi neće da radi pod tim uslovima.