Igre 
"Na rafovima jako malo robe koja je poreklom sa Kosova": Da li su se srpski proizvodi vratili na tržište KiM?
Komentari12/03/2025
-16:03
Prema podacima Agencije za statistiku, spoljnotrgovinski bilans na Kosovu je u deficitu 29,6 odsto u januaru 2025. u odnosu na isti period 2024. godine i iznosi 414,1 milion evra. Ekipa Euronews Srbija proveravala je da li se i koliko srpska roba vratila na kosovsko tržište.
U predizbornoj kampanji, kosovski premijer Aljbin Kurti se najviše hvalio ekonomskim razvojem i smanjenjem trgovinskog deficita.
"Kosovo je postiglo impresivan napredak u poslednje četiri godine sa stalnim ekonomskim rastom u proseku od šest odsto BDP-a i nikada nije bilo ispod četiri odsto. Inflacija je u stalnom padu, prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je doprinelo stabilnom i održivom ekonomskom okruženju. Izvoz se udvostručio, a odnos izvoza i uvoza je poboljšan sa jedan prema devet na jedan prema šest", rekao je Kurti.
Podaci međunarodnih organizacija, međutim, pokazuju da je Kosovo najsiromašnije u regionu i Evropi, a prištinskog zavoda za statistiku da uvoz raste, a izvoz opada, što demantuje Kurtijeve navode.
"Prošle godine izvozili smo preko šest milijardi gotovih novčanica za kupovinu raznih proizvoda koje možemo imati na Kosovu", rekao je za Euronews Srbija Agim Šahini iz Biznis alijanse Kosova.
A posle ukidanja prvo stopostotnih taksi i reciprociteta na srpske proizvode, srpska roba se vratila na Kosovo.
Samo u januaru ove godine u Srbiji je kupljeno proizvoda vrednosti preko 15 miliona evra, što iznosi tri puta više nego za isti period prošle godine.
Povezane vesti
"Naročito možete videti i na rafovima da je tu jako malo robe koja je poreklom sa Kosova. Naročito na severu, ljudi su tradicionalnije opredeljeni za kupovinu srpskih proizvoda, ne samo zbog toga što su na neki način privrženi tim proizvodima, nego što su ti proizvodi i kvalitetniji i cena im je bolja", rekao je za Euronews Srbija ekonomski ekspert Stefan Kalaba.
Kosovo je potpisnik sporazuma i sa zemljama CEFTE i EFTE, ali to nije pomoglo da se smanji trgovinski deficit.
Na primer, uvoz iz zemalja CEFTA je ove godine povećan za skoro 45 odsto.
"Kosovo nema strategiju kako da razvije domaću proizvodnju. Kako da se bori protiv siromaštva, pa zato Kosovo u pravcu ekonomije je najslabija ekonomija u celom Balkanu", kaže Šahini.
Kosovski premijer je često izjavljivao da Kosovo trenutno proizvodi dovoljno hrane i da nije zavisno od drugih zemalja, posebno od Srbije.
Kolona kamiona na Merdaru, jedinog prelaza preko koga srpska roba može da uđe na Kosovo, a u kojima su uglavnom poljoprivredni prehrambeni proizvodi, navodi na potpuno suprotan zaključak.
profimedia
A da je Kosovo zavisno od uvoza, potvrđuju kolone kamiona natovarenih gotovim proizvodima i sirovinama, ne samo iz centralnog dela Srbije, već i iz Severne Makedonije, Albanije i zemalja Evropske unije.
Povezane vesti
Da li se srpska roba potpuno vratila?
Prema podacima kosovske carine, na Kosovo se iz okruženja uvozi maltene sve.
Uvoze se poljoprivredne mašine, građevinski materijal, konditorski proizvodi, bezalkoholna pića.
Iako se 60 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, na Kosovu se uvozi i voće i povrće kao i pšenica.
Nema dana da se na administrativnom prelazu ne vidi bar 15 kamiona koji voze pšenicu proizvedenu u centralnom delu Srbije.
Postavlja se pitanje da li se srpska roba koja je na Kosovu uvek bila najjeftinija prema podacima Zavoda za statistiku potpuno vratila na Kosovo, sudeći po gužvama na Merdaru.
Predsednica Avenije poslovnih žena Gordana Đorić kaže da gledajući po rafovima velikih marketa, nije baš primetila da ima srpske robe u onoj meri kao što je nekad bilo.
"A isto tako, gledajući gužvu na administrativnim prelazima, onda mi nije jasno šta to rade. Da li ih namerno zadržavaju tu ili ja ne znam stvarno šta rade sa tom robom", rekla je ona za Euronews Srbija.
Ona je navela da pitanje ko je uopšte imao koristi od sve te blokade i kome sada koristi što ljudi čekaju po tri, četiri dana na prelazima treba postaviti na prvom mestu Kurtiju i njegovim saradnicima.
"I meni nije jasno, građani najviše trpe. Svi građani, nije samo u pitanju roba široke potrošnje, nego su tu sirovine koje koriste određeni proizvođači ovde, ta sirovina im je neophodna i oni trpe štetu. Najverovatnije, to je neki politički interes koji ja ne mogu da razumem, a i mnogi ne mogu da razumeju to što radi Kurti, ali eto, mi smo tu i trpimo svi", rekla je Đorić.
Ona je navela da ekonomija ne trpi zatvaranje, nego traži široko tržište, a da je sama teritorija Kosovu mala i ne može se očekivati da tu ima nekih velikih poslova i nekih velikih mogućnosti.
"Jednostavno, ne znam šta on radi, ali statistike pokazuju u kom je stadijumu Kosovo kad je ekonomski razvoj u pitanju", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Šta je razlog ovolikog uvoza?
Statistike pokazuju da je izuzetno porastao uvoz, a opao izvoz sa Kosova.
Stručnjaci imaju različita mišljenja, a neki kažu da nema strategije, pa se postavlja pitanje šta je u stvari glavni razlog što je ovoliki uvoz na Kosovo.
Iako je Kurti rekao da Kosovo ima dovoljno svojih proizvoda i da nije zavisno od uvoza, situacija je potpuno drugačija.
Kao razlog što ovoliko raste uvoz i što je ovoliko veliki trgovinski deficit, Đorić vidi u potezima vlade u Prištini koje je preuzimala svih ovih godina.
"I to je razlog, jer ljudi nisu sigurni u svoje investicije. Na primer, razvoj jedne zemlje je razvoj ekonomije na prvom mesto i sad ako vi nemate proizvodnju nego uvozite i dajete keš novac za tu robu, a nemate svoju robu, proizvodnju koju možete da izvozite i da dopunite budžet, onda ste u velikom minusu. A to pokazuje i ostale stvari, gde su plate jako niže u odnosu na sve, cene su dosta visoke, da ne kažemo da ljudi odlaze, traže neko bolje mesto za rad i za ekonomski razvoj", rekla je ona.
Ekonomisti i predsednici privrednih komora Srbije i Kosova, Marko Čadež i Ljuljzim Rafuna, pozivali su da ekonomija bude izvan politike i da bilo kakve blokade uvoza robe, slobode kretanja robe, ljudi i kapitala nanose štetu svima, i onima u centralnom delu Srbije i onima na Kosovu, kako proizvođačima, tako i potrošačima.
Komentari (0)