Igre 
Čadež: Savet za jedinstveno tržište Zapadnog Balkana unapredio bi regionalnu saradnju
Komentari03/03/2025
-18:28
Formiranje saveta za jedinstveno tržište Zapadnog Balkana unapredilo bi regionalnu saradnju i omogućio bi brži napredak svih ekonomija regiona i pristup jedinstvenom tržištu EU, izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
On je na panelu “Zapadni Balkan: Održiva regionalna saradnja” istakao da je problem regionalne saradnje političko-administrativne prirode i da je za prevazilaženje tog problema potrebna politička volja i u regionu i u Briselu.
“Savet za jedinstveno tržište Zapadnog Balkana bi formirale države regiona. Savet bi predlagao sporazume, koji bi po ubrzanoj proceduri išli u skupštinsku proceduru svake zemlje i dalje na usvajanje, radi što brže i efikasnije implementacije. Savet bi dao i Briselu jasan plan za naredne dve godine, što je dovoljan period da se Zapadni Balkan uključi na jedinstveno tržište EU, pre punopravnog članstva. Ako postoji politička volja za to. Ukoliko to ne postoji, teško ćemo ići napred”, istakao je Čadež.
Govoreći o dosadašnjoj ekonomskoj saradnji u regionu, Čadež ističe da, uz sve izazove, ona ima pozitivnu dinamiku, što se ogleda u znatno kraćem čekanju kamiona na granicama, priznavanju fitosanitarnih sertifikata, kao i izdavanju radnih dozvola u okviru inicijative ''Zapadni Balkan''.
“Nama se tri puta uvećala razmena trgovine sa svim zemljama u okviru Zapadnog Balkana u poslednjih 10 godina. Samo smo sa Albanijom od 2019. godine uvećali razmenu za 83%. Uvoz iz Severne Makedonije je 93% uvećan nego pre pet godina. Brojke govore da je privreda itekako zainteresovana, ali ako hoćemo da napredujemo potrebna je zajednička struktura koju ćemo zajedno da napravimo, koja će biti jasna sa svojim ciljevima, kako se sporazumi definišu i kako se primenjuju ”, kaže predsednik PKS-a.
"Odobreno 11 hiljada zajedničkih radnih dozvola"
U martu je startovalo zajedničko tržište rada za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, a predsednik PKS-a ističe da je do sad odobreno 11 hiljada zajedničkih radnih dozvola.
“Vi nemate veliku nezaposlenost u te tri ekonomije, tako da je to logično. Ne očekujete više od toga, to su uglavnom sezonski radnici. Vi kada imate jedinstveno tržište, vi onda sve gledate jednako”, ocenio je on.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
Poslanik u Skupštini Severne Makedonije Bitići Fatmir smatra da, kada je u pitanju regionalna saradnja, postoji jaz između aspiracije i realizacije.
“Imali smo fasilitaciju trgovine kroz okvire CEFTE. Imamo inicijativu Otvoreni Balkan, tako da sada radnici mogu lakše da se kreću preko granica. To čini prekograničnu trgovinu dosta lakšom. EU je posvećena razvijanju saradnje u regionu, podržava je kroz IPA fondove, ali i dalje se suočavamo sa izazovima. Postoje nedoslednosti u primeni. Mnogi sporazumi postoje samo na papiru”, kaže Bitići.
Izazovi regionalne saradnje
On tvrdi da saradnju na Zapadnom Balkanu sputava ksenofobija i nepoverenje između naroda u regionu.
“Kada govorimo o stvaranju kohezivnog privrednog bloka na Balkanu, treba iskoristiti prilike koje nam se nude, zaobilaziti probeleme nacionalog identita, inače ćemo zaostajati sve više. Zapadni Balkan ostaje u riziku da se frangmentira umesto da se integriše u jedan prostor. Zapadni Balkan ima potencijal da bude rastuće tržište, ali samo ako se preduzmu konkretni koraci'', smatra poslanik Sobranja Severne Makedonije.
Iz Evropske investicione banke poručuju da i u regionalnoj saradnji postoje izazovi kao svuda u svetu.
“Mi pokušavamo da koliko možemo finansiramo prekogranične projekte, jer su sve ove zemlje kandidati za EU i nadamo se da će uskoro postati članice. Izgradili smo poverenje. Istina je da ima regionalnih inicjativa koje nisu mnogo odmakle i jasno je da to nije dobro. Region ima zdrav rast, to je sjajno, ali treba da vidimo taj rast i kroz zeleni spektar i to je oblast gde može da se učini mnogo”, rekao je Damjan Sorel, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan.
Sorel tvrdi da su odnosi u regionu dobri, da se vidi dobra volja, ali da EIB mora da podržava velike infrastrukturne projekte i privatni sektor.
Povezane vesti
Komentari (0)