Svetska nestašica mikročipova oseća se i u Srbiji - kupci novih automobila čekaju i više od pola godine

Kriza sa nedostatkom mikročipova na svetskom tržištu preliva se i na Srbiju, a najviše pogađa one koji su rešili da kupe nov automobil.

Ovaj "poduhvat" koji ni inače nije jednostavan, dodatno je otežan od kako vlada nestašica mikročipova koji se ugrađuju u vozila. Zbog toga neki kupci čekaju na nova kola i više od pola godine.

"Neki proizvođači automobila imaju možda dovoljan lager automobila, neki čekaju da im stignu iz proizvodnje, a nekima se proizvodnje pomeraju. Ne postoji neki recept za sve zajedno, to je samo stvar kupca, koji mora da dobro proveri sa svojim prodavcem šta ga čeka i kakve su najave", kaže za Euronews Srbija Milan Belin iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Dileri automobila, sa druge strane, kažu da isporuka u Srbiji ne zavisi od njih, nego od proizvođača koji odlučuje kada i gde će iz fabrike poslati vozilo.

Belin smatra da proizvođači vozila plasiraju na tržišta koja su profitabilnija od Srbije, a tu prvenstveno spada Zapadna Evropa.

"Perfektna oluja"

Nebojša Đurđević iz Inicijative digitalna Srbija kaže za Euronews Srbija da u proizvodnji čipova postoje tipični ciklusi.

"Smenjuju se ogroman rast i pad tražnje, ali i cena. Ovo sada je posledica 'perfektne oluje'. Nekoliko godina unazad se vrlo malo ulagalo u resurse industrije za proizvodnju čipova, i onda se desila pandemija. Zbog rada od kuće, odjednom je strahovito porasla potreba za čipovima zbog 'klaudova', ljudi su igrali video-igre, kupovali računare i tako dalje", kaže Đurđević.

Naglašava da postoje tri implikacije ove "perfektne oluje". Prvo, ulazi se ubrzano u proces nove proizvodnje čipova, odnosno dosta se ulaže u novu infrastrukturu. Drugo, došlo je do ogromnog porasta kupovine čipova od strane tehnoloških kompanija, pa proizvođači automobila više ne diktiraju uslove. Treća implikacija jeste to što i SAD i EU ovo počinju da posmatraju kao geopolitički problem, jer su fabrike čipova uglavnom u Aziji.

Mihajlo Gajić, ekonomista LIBEK-a, rekao je za Euronews Srbija da kriza sa mikročipovima može da utiče negativno posebno na ekonomiju SAD i EU, i da se čipovi koriste za mnogo više od  telefona i automobila - kao primer navodi pametne kućne aparate.

Geopolitički problem

Kao i obično, kada je neki proizvod u deficitu, skače mu cena. Gajić smatra da kompanije na različite načine pokušavaju da se izbore sa nestašicom.

"Neke kompanije su kupile velike količine čipova, i drže ih sa strane, tako da se i tome pribegava", navodi on.

Kao i Đurđević, i Gajić ističe važnost geopolitičke strane priče.

"Glavna stvar je da, u svetu gde se čipovi proizvode pre svega u Tajvanu i Južnoj Koreji, svet je povezan tako da ako je jednima loše danas, drugima će biti sutra. Evropa i SAD su shvatile da nemaju fabrike na svojim teritorijama, pa su odlučili da subvencijama privlače investitore koje bi otvarale fabrike mikročipova", ukazuje.

Čipovi "u oblaku"

Jedan novosadski startap na zanimljiv način pokušao je da reši problem svetske nestašice čipova.

"Mi smo fokusirani ka određenim problemima u automobilskoj industriji, gde ne morate da procesuirate podatke u automobilu ili prilikom vožnje, već to radite 'oflajn'. Vršimo primenu ovoga i u raznim drugim industrijama, od industrije igara do bio tehnologije i medicine", rekao je Jovan Stojanović iz startapa "Anari AI".

U prevodu, ovo omogućava dostupnost čipova u samo nekoliko klikova. Na "klaudu" preuzimate postojeće ili razvijate sopstvene čipove, čime se štede vreme, novac i prostor - praktično sve ono zbog čega je trenutna kriza sa mikročipovima i nastala.

Kraj krize nije blizu, jer se procenjuje da će nestašica potrajati još oko dve godine. Za one čekaju već plaćenu robu, to izgleda kao daleka budućnost.