Igre 
Euronews Centar: U Srbiji se nastavlja rast AI startapa-kompanija koje koriste veštačku inteligenciju za razvoj
Komentari17/12/2024
-21:20
Veštačka inteligencija menja način na koji kompanije i organizacije rade. U Srbiji se nastavlja urbrzani rast broja startapova, a paralelno sa tim i rast tzv. AI startapa, odnosno kompanija koje koriste veštačku inteligenciju kao osnovu za razvoj.
Najpre da definišemo šta je to "startap". Startapi su novoosnovani, inovativni, privredni subjekti koji imaju potencijal brzog i velikog rasta i potencijal da u doglednoj budućnosti razviju novi proizvod ili uslugu.
Kada je reč o startapima iz oblasti veštačke inteligencije, to su mlade kompanije koje svoje poslovanje zasnivaju na veštačkoj inteligenciji i koriste alate veštačke inteligencije kako bi razvili svoje poslove uz pomoć mašinskog učenja, obrade prirodnog jezika ili uz pomoć drugih tehnologija veštačke inteligencije.
Prema podacima iz poslednjeg "Startap skenera", srpski inovacioni ekosistem nastavlja da raste sa preko 300 novih startapa u protekle dve, odnosno sada već tri godine.
Najveći izazovi za startape su pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje adekvatnog kadra, posebno u sektoru prodaje. A koliki je taj rast i koliki je potencijal, govori podatak da je u ovoj godini preko šest hiljada ljudi zaposleno u domaćem startap sektoru, a to je dve i po hiljade ljudi više nego pre dve godine.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Jedna od najvećih kompanija na svetu - OpenAI, koja stoji iza popularnog ChatGPT-a, jedna je od najvećih startapova. To je kompanija koja je uspela da prikupi do sada 6,6 milijardi dolara i to u samom jednom krugu finansiranja, a njihovi investitori su globalno najveće svetske kompanije, poput Majkrosofta.
Ovaj dogovor i nova ulaganja vredna su čak 157 milijardi dolara, a to je uporedivo sa nekim globalno poznatim i velikim kompanijama kao što su investiciona banka "Goldman Sachs" i to je jedna od najvrednijih kompanija na svetu.
Povezane vesti
Na sve to, naravno, utiče i to na koji način koristimo nove tehnologije, kako koristimo mobilne telefone i druge uređaje.
Nažalost, ne postoje podaci za Srbiju, ali prosečan korisnik u Americi mobilni telefon proveri 325 puta u toku dana, odnosno na svaka dva minuta i 43 sekunde, što je rast od četiri puta u odnosu na 2019. godinu.
Nema dileme da ovi podaci mogu da se reflektuju na Srbiji i da ako nisu slični, onda svakako i u Srbiji ljudi stotinama puta dnevno pogledaju svoje mobilne telefone i to je nešto što oni koji dizajniraju različita startap rešenja moraju svakako da uzmu u obzir.
Čime se sve bave srpski startapi?
Govoreći o svojoj kompaniji "Neural Factory", Nikola Milojević kaže za Euronews Srbija da njegova kompanija pomaže velikim kompanijama da podignu svoju produktivnost i automatizuju procese kroz razvoj internih asistenata i agenata koji su bazirani na internim podacima.
"Za to sama platforma koristi generativnu tehnologiju i velike jezičke modele", objašnjava Milojević.
Euronews Srbija
Kada je reč o "Tribal Camping"-u, Viktor Vujičić iz te kompanije kaže oni služe kao "pretraživač za prirodu", odnosno kompanija pomaže korisnicima da pronađu mesta za kampovanje i hajkovanje bilo gde u svetu.
"Kako nalazimo ta mesta, šta nas razlikuje od konkurencije? To je da ta mesta nalazimo preko geolokacijskih svetskih podataka koji su "opensource", mogu da se nađu na internetu, satelitskih slika i slika tih lokacija. Te sve podatke prolazimo kroz naše ML modele i na osnovu toga dajemo ocene tim mestima i stavljamo ih u našu bazu i činimo da su dostupni našim korisnicima. Na primer, ako neko živi u Beogradu, i želi da kampuje do 50 km od Beograda, pored jezera, u šumi, želi da tu takođe postoji vodopad, mi im damo ta mesta zajedno sa svim podacima koje idu uz to mesto. Životinje koje žive tu, slike i razni drugi sadržaji", objašnjava Vujičić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Naš treći sagovornici je Vladimir Jelić iz kompanije Benefiti koja pomaže kompanijama da ponude personalizovane benefite svojim zaposlenima.
"Umesto da svim zaposlenima daju unificiran set benefita, našoj platformi dodeljuju budžet, a onda svaki zaposleni za sebe kreira neki savršeni paket benefita i može menjati svoj izbor iz meseca u mesec. Primetili smo da se potrebe zaposlenih menjaju tokom godine, tako da unificirani benefit i praktično kompanija plaća za nešto što ljudima u tom trenutku nije potrebno", ukazuje Jelić.
Govoreći o benefitima koje zaposleni mogu da modifikuju u odnosu na sopstvene potrebe, Jelić ističe da ta kompanija trenutno ima preko 15 kategorija benefita, među kojima su one koje se tiču edukacije, sporta i rekreacije, zdravlja, porodice, a tu su i neke, kako navodi, zabavne stvari.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Tu spadaju perionice automobila, saloni lepote, kuglane, streljane, paintball, escape room-ovi i slično. Knjižare, kupovine knjiga, pokloni za decu itd. Obzirom na to da trenutno imamo preko 300 različitih ponuda na platformi, javlja se taj paradoks izbora gde korisnik dođe i ne zna tačno šta bi odabrao. Planiramo da uvedemo taj AI model, odnosno recommendation AI, koji pomaže ljudima da suze taj svoj izbor", dodaje Jelić.
Da li država dovoljno pomaže startapima?
Kada je reč o pomoći države startapima, Milojević kaže da je njegova kompanija imala priliku da bude uključena u programe koje je obezbedio i sprovodio Fond za inovacije i delatnost.
"Konkretno, prošli smo kroz dva programa. To su programi koji su namenjeni kompanijama koje su na samom početku i služe da se jednostavno validiraju te neke inicijalne hipoteze. Iz naše perspektive nama je to dobro došlo, jer smo mogli više da budemo fokusirani. Znači, imali smo neki određeni budžet, koji smo iskoristili da ili uključimo više osoba u sam proces, ili mi da budemo apsolutno okrenuti ka pravljenju vrednosti", navodi on.
Država preko "Venture Capital Fonda" ulaže oko pet miliona evra za razvoj startapa iz oblasti veštačke inteligencije , ali Vujičić smatra da je ta pomoć nedovoljna, jer raj novac mora da se rasporedi na mnogo kompanija.
"Kada kažete pet miliona zvuči kao ogromna cifra, ali pet miliona za jednu kompaniju i pet miliona raspoređeno na, da kažemo, 100-200 startapova neuporediva je razlika. Zato što treba plaćati te ljude, treba plaćati cloud servise, pogotovo u oblasti veštačke inteligencije. Cloud servisi koji treniraju te modele koje mi koristimo su enormno skupi. Što znači da tih pet miliona bi značilo, naravno, što veća količina kapitala uvek znači, ali, po mom mišljenju, dosta nedovoljno za neki ozbiljan razvoj da bismo mogli da nastupimo kao pravi igrač na svetskoj sceni", objašnjava Vujičić.
Euronews Srbija
S druge strane, Vladimir Jelić smatra da je danas situacija daleko bolja nego pre pet-deset godina kada, kako kaže, nije bilo pristupa finansijama.
"Sada imamo inovacioni fond, razne poreske olakšice koje je država uvela i slično. Ali sve to treba gledati sa dve strane. Relativno skoro imali smo jednog investitora koji nije baš blagonaklono gledao ka tim grantovima. Prema njegovom mišljenju, smatra da se startap prebacuje više u neku administrativu. Znači, izveštavanje, polaganje računa, da kažem. Umesto u operativu da na najbolji način taj novac iskoristi kao potencijal da što više razvije svoj startap. S druge strane, ako nemamo finansije, onda ne postoji mogućnost da taj startap pokrenemo ili da ga održimo živim. Tako da treba samo negde naći sredinu", dodaje Jelić.
Da li je Data centar u Kragujevcu dovoljan?
Govreći od Data centru Kragujevcu, Milojević kaže da njegova kompanija koristi prostor Data centra, te da je njihovo iskustvo da mora da se skalira, te da se novim kompanijama omoguće resursi za rad.
"Kapaciteti su konačni, potrebno je da se kapaciteti prošire u budućnosti. Imamo recimo primere nekih razvijenijih evropskih zemalja koji ulažu stotine i stotine miliona evra da naprave državne data centre koji su specijalizovani samo za domen veštačke inteligencije. Mislim da je to nešto što nama, kao ekosistemu i kao startapima, može puno da znači", kaže Milojević.
Kada je reč o troškovima on pojašnjava da cloud servisi uvek koštaju.
"Recimo, pričamo o troškovima da jedan sat nekog servera, koji može da se iskoristi za treniranje modela, košta 10-15 dolara. Tako da, ako to stavimo na neku vremensku osu i to bude mesec dana, to može da bude po par hiljada dolara troškova samo za jedan startap da bi se razvijao. To je za jedan startap u razvoju previše", zaključuje Milojević.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)