Predsednik Lombardije Atilio Fontana za Euronews: Srbija je okrenuta zapadnom svetu i želi da bude deo Evrope

Specijalno izdanje emisije Direktno sa Minjom Miletić snimljeno je u Milanu gde je ekskluzivno za Euronews Srbija govorio predsednik regije Lombardija Atilio Fontana. Fontana je otkrio koji su ključni izazovi sa kojima se ta regija suočava, planove za budućnost i šta misli o odnosima Srbije i Italije.

Rekao je da je digitalizacija najveći izazov za Lombardiju, jer svaki građanin regije, na bilo kom delu se nalazio, mora da ima iste prilike i mogućnosti.

Govorio je i o pismu koje je uputio predsednici Evropska Komisije, Ursuli fon der Lajen, sličnostima i razlikama između Silvija Berluskonija i Donalda Trampa i šta treba neko da uradi ako planira da se bavi politikom.

Lombardija ima najveću ekonomiju u Italiji i jednu od najvećih u Evropi. Šta je ključ tog uspeha, posebno u svetlu svih globalnih izazova?

"Pre svega, prva karakteristika koju moramo da izdvojimo je jedinstvenost naše populacije. Naše stanovništvo sastavljeno je od ljudi sa velikom odlučnošću, željom za rad i velikim kapacitetom za velike stvari i koji se ne boje da se ujedine u teškim trenucima, da bi te teškoće prebrodili. Drugi aspekt je takođe nešto tipično za naš region, a to je da ovde postoji veoma snažna saradnja između javnog i privatnog sektora. Kao region Lombardija, mi raznim merama podržavamo proizvodne delatnosti, stručne profile, radnike i sve one koji učestvuju na tržištu rada i sve one koji proizvode bogatstvo na našoj teritoriji. Mislim da je to jedna od prednosti o kojoj se u našoj zemlji puno govori, ali se malo sprovode u delo, ali to je kod nas nešto i te kako konkretno".

Lombardija je ujedno i lider u inovacijama. Kako podstičete inovacije i koje nove tehnologije mislite da bi mogle da budu ključne za budućnost vaše regije?

"Lombardija je ujedno i najrazvijenija regija kada je reč o istraživanju, inovacija i tehnologije. Mi smo italijanska regija koja najviše ulaže u istraživanje i razvoj i ubeđeni smo da u tome leži budućnost naše zemlje, ali i celog sveta. I mi u taj domen zbog toga puno ulažemo. Smatram da tu ovom izuzetno važnom trenutku moramo da savladamo različite tehnologije, na primer veštačku inteligenciju. I u tom domenu smo izvanredni, na primer što se tiče autonomnih vozila, autonomnih oblika prevoza, između ostalog i u nebeskom prostoru. Imamo razne poduhvate te vrste, a smatram da je tu najznačajnija veštačka inteligencija".

Euronews Srbija

Milanska nedelja mode je svetski fenomen, na primer. Kako Lombardija pomaže svojoj modnoj industriji?

"Ako pođemo od pretpostavke da je modna industrija u ovoj regiji izuzetno razvijena, a osim mode imamo i druge važne sektore - na primer dizajn. Mi podržavamo tu industriju kao i ostale produktivne delatnosti, posebnim merama i inicijativama kojima se pomažu inovacije, digitalizacija, energetska efikasnost, i istovremeno nastojimo da stvorimo uslove da bi smo sve to podsticali i ojačali".

Kakvu ulogu igra moda u kulturnom i ekonomskom rastu regije?

"Nedelja mode postalo je nešto što nije više samo predstavljanje velikih modnih kreatora, već i jedan događaj koji okuplja ceo grad. Mogu da kažem nedelja mode, baš kao i nedelja sajma nameštaja, su dva veoma važna događaja na kojima su prisutni ne samo Milano, već i cela Lombardija".

Fudbal takođe ima snažan efekat na imidž Lombardije i Italije. Milan i Inter su čuveni fudbalski klubovi i Milano ne bi bio Milano, bez Milana i Intera. Da li se slažete?

"Fudbal je deo istorije cele naše zemlje, pa i Milana, jer su u Milanu postignuti najbolji rezultati. Milan i Inter, a pre svega Milan, su dve ekipe koje se takmiče na međunarodnom nivou, koje su osvojili razna međunarodna takmičenja. Tako da i fudbal i ta dva velika kluba - ali ne zaboravimo da u Lombardiji imamo i druge važne fudbalske klubove poput Atalante, Breše ili Kremonezea koje su postigli izvanredne rezultate na međunarodnoj sceni. Svet fudbala je definitivno deo naše istorije i dobri rezultati pomogli su da se stvori entuzijazam oko dva pomenuta kluba".

Šta se trenutno dešava sa stadionom San Siro, bila je informacija da će biti zamenjen?

"Mislim da je zamena San Sira novim stadionom imperativ, jer sve ekipe visokog nivoa moraju da imaju novi stadion da bi ponudile bolji spektakl i bolje usluge navijačima. Ali i zbog toga što je stadion postao sredstvo pomoću kog fudbalski klubovi pune svoj budžet. Razne opcije su u igri - da li da se ruši, pitanje mesta gradnje se takođe postavlja, i tako dalje. U ovom trenutku, ideja koja je prevagnula je da se sačuva barem istorijski deo stadiona, i da se pored sagradi novi stadion koji će ispunjavati savremene standarde".

Digitalizacija kao najveći izazov Lombardije

Predsedniče Fontana, koji su najveći izazovi za Lombardiju danas i kako ih rešavate?

"Najveći izazovi su definitivno digitalizacija, da bi se postiglo sve ono što sam malopre pomenuo, pa zatim i održivost, a mi verujemo da je neophodno da se sve zemlje pridržavaju tog principa. Opet, to se mora raditi uz poštovanje određene ravnoteže, ne može se temi održivosti prilaziti na ideološki način, kako to poslednji godina radi Evropa. Ja, kao i mnogi drugi, smatramo da održivost mora biti ekološka, ali da se mora poštovati i ekonomska i socijalna održivost. Moramo izbegnuti štetne efekte, kao na primer u Nemačkoj gde postoji rizik od nastanka velikih socijalnih problema, jer je predviđeno zatvaranje hiljada radnih mesta automobilskom sektoru, što naravno nije dobro". 

"Još jedan izazov za nas je pokušaj da se na teritoriji Lombardije napravi jedna 'pametna zemlja', da celokupna Lombardija bude povezana, da ne budu povezani samo veliki i srednji gradovi već i teritorije koje su udaljenije, da ne budu zanemarene. Smatramo da svaki građanin Lombardije, ma na kom njenom delu se nalazio, mora da ima iste prilike i mogućnosti. Zato realizujemo investicije sa ciljem unapređenja infrastrukture, materijalne i nematerijalne, tako da usluge budu bliže građanima i da svi delovi teritorije budu cenjeni na isti način".

Šta je vaš prioritet za vašu regiju i kakvu zaostavštinu želite da ostavite?

"Najbolja zaostavština koju možemo da ostavimo je region koji nastavlja da funkcioniše kao danas. Regija koja nije samo lokomotiva ekonomije ove zemlje, već koja postaje lokomotiva cele Evrope. Lombardija u kojoj nijedan građanin nije zaboravljen ili ostavljen. Lombardija u kojoj postoji mogućnost da naši mladi imaju budućnost, koja je okrenuta budućnosti sveta. Mi želimo Lombardiju koja će biti usklađena sa velikim principima razvoja u ovom trenutku, a to znači da je u stanju da prihvati sve ono dobro što se dešava u svetu. Jednom rečju - Lombardija koja će biti glavni protagonista sopstvene budućnosti na svetskoj sceni".

Pismo Ursuli fon der Lajen

Napisali ste pismo predsednici Evropska Komisije, Ursuli fon der Lajen, i zamolili je za više razumevanja za probleme nerazvijenih regiona. Da li ste joj uputili neki predlog za rešavanje tih problema?

"Nije to samo stav Lombardije, već i svih regiona Italije. Moramo da imamo direktniji odnos sa Evropskom komisijom. Mi smo ubeđeni da teritorije moraju biti bolje zastupljene u centralnim organima Evropske Unije, u smislu potreba i posebnosti svake teritorije. Na primer, ako govorimo o automobilskoj industriji i tranziciji na električne motore. Od januara mi ćemo predsedavati Asocijaciji evropskih regija u kojoj postoje industrije iz automobilskog sektora, kako bismo imali direktnije kontakte sa Evropom. Zahvaljujući tom pristupu već smo od Evrope dobili odgovore koji ublažavaju politike i predloge koji su izneti poslednjih meseci. Mi verujemo u veliki značaj odnosa između teritorija i Evropske Unije".

Kako ostvariti ravnotežu između potreba razvijenih i manje razvijenih regija, posebno u oblasti digitalne i zelene tranzicije?

"Postoje zahtevi i potrebe koje svaki region mora da ispostavi. Digitalizacija je faktor od suštinskog značaja. Na našoj teritoriji, mislim da celu Italiju, mora se više uložiti na unapređenje digitalizacije. Jasno je da svaki region ima sopstvene potrebe i specifičnosti, na osnovu koji treba da istakne sopstvene potrebe, bilo vlastima sopstvene države, ili Evropskoj Uniji".

"U politici bi svi trebalo da krenu od nule"

Diplomirali ste na univerzitetu u Milanu, magistrirali u Varezeu. Kako vam je to iskustvo pomoglo na vašoj funkciji predsednika Lombardije?

"Ja sam neko ko je prvo radio u, tako da kažem, "normalnom" svetu, pre nego što sam počeo da se bavim politikom. Radio sam 40 godina kao advokat, pa sam u jednom trenutku rešio da se u potpunosti posvetim politici. Zato verujem da neko ko želi da se bavi politikom mora da ima određeno iskustvo iz normalnog života, iz privrede, iz društvenog života. To je veoma važno. Zatim, mislim da iskustva u politici čovek mora da postepeno stiče iskustvo. Ne može se odmah postati predsednik regije poput Lombardije. Ja sam prvo bio gradonačelnik gradića Induno Olona, zatim predsednik regionalnog saveta ovde u Lombardiji, pa gradonačelnik Varezea i na kraju sam stupio na ovu najzahtevniju dužnost u mojoj karijeri. Mislim da bi u politici svi trebalo da krenu od nule, da stiču iskustvo, razvijaju se i krenu prema vrhu".

Euronews Srbija

Posetili ste Srbiju u decembru 2023. i učestvovali na forumu inovacija Srbija-Italija. Kakve utiske nosite iz Srbije? Poznato je da Italija i Srbija imaju izvanredne političke i ekonomske odnose, da li ste to osetili na razgovorima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem?

"Stekao sam izuzetno pozitivnu sliku o jednoj mladoj zemlji koja želi da gleda u budućnost, koja nastoji da investira u bolji kvalitet života svojih građana. Koja ima ideje - što je veoma važno - o vrsti razvoja koju želi za sebe i za svoju budućnost. Stekao sam utisak da je Srbija okrenuta zapadnom svetu i da želi da bude deo Evrope. Mi to podržavamo i uvek smo imali pozitivne odnose sa vašom zemljom, a meni je lično čast da sam prijatelj Jovana Palalić, poslanikom sa kojim sam imao susrete i sa kojim razgovaram o tim odnosima".

Da li mislite da može doći do saradnje Lombardije i Srbije, posebno u oblastima poput trgovine, investicija i kulturne razmene?

"Smatram da u svim tim oblastima možemo da imamo dobre odnose, jer postoje stvari koje nas spajaju i koje nam omogućavaju da razvijamo te odnose, konkretno sa Lombardijom".

Sličnosti i razlike Berluskonija i Trampa

Imajući u vidu vaše lično poznanstvo sa Silvijom Berluskonijem, možete li da napravite paralelu između njega i američkog predsednika Donalda Trampa. Obojica su bili uspešni poslovni ljudi, ušli su u politiku, imaju direktan i provokativan stil komunikacije. Šta mislite o tome i da li mislite da takva strategija može da približi političare narodu?

"Berluskoni i Tramp definitivno imaju nešto zajedničko. Pre svega, bili su prvi veliki biznismeni, pa su postali veliki političari i sjajni komunikatori. Silvio Berluskoni imao jedinstvene ljudske osobine, a pošto ne poznajem predsednika Trampa lično ne mogu da kažem kakav je kao čovek. Berluskoni je bio neko ko je bio u stanju da formira tim, da sačuva većinu i bio je verovatno jedini političar u Italiji koji je odustao od ličnih privilegija zarad uspeha svoje političke stranke. Bio je jedinstvena osoba koji je ujedno bio veliki komunikator, ali manje agresivan od Trampa. Berluskoni je umeo da se obrati ljudima, razumeo je njihove potrebe i brige. Bio je izuzetna osoba i jako dobar čovek".

 Za kraj ovog intervjua, da li možda planirate da posetite Beograd i našu zemlju?

"Rado bih došao u Srbiju, lepo sam se osećao tokom kratke posete prošle godine. Ako se projekti o kojima smo tada razgovarali budu konkretizovali, zašto da ne? Pričaću sa Jovanom o tome".