Igre 
Kada "Crni petak" i ove godine porani: Da li su popusti marketinški trik i iluzija o uštedama?
Komentari21/11/2024
-16:02
Trgovci pribegavaju različitim akcijama da bi privukli potencijalne kupce. Već godinama se i u Srbiji reklamiraju popusti na "Crni petak", dan kupoholičara koji je rezervisan za poslednji petak u novembru. Iako će "Crni petak" ove godine biti 29. novembra, u Srbiji su već počela sniženja i mnogi trgovci su na radnjama postavili obaveštenja o tome. Iako je "Crni petak" prediviđen da traje jedan dan, u Srbiji će u većini radnji trajati i duže. Na pojedinim sajtovima trgovaca tako se mogu naći i obaveštenja o mesecu popusta - "Crnom novembru", poput jednog koji prodaje tehničku robu.
Postavlja se pitanje da li su sniženja na "Crni petak" znatna ili je u pitanju marketinški trik trgovaca, kao i na šta bi trebalo potrošači da obrate pažnju.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da se "Crni petak" u Srbiji često doživljava kao prilika za povoljnu kupovinu, ali da sniženja nisu uvek onakva kakvima se prikazuju.
"Iako neki trgovci zaista nude značajne popuste na određene proizvode, česte su i marketinške manipulacije poput veštačkog povećanja cena neposredno pre sniženja ili ograničavanja popusta na manje atraktivne artikle i usluge", rekao je za Euronews Srbija dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Čini se da se "Crni petak" koji je vezan za kupovinu neke robe proširio i na druge delatnosti, s obzirom na to da se na društvenim mrežama mogu videti obaveštenja o popustima za hotele u vreme "Crnog petka".
Mijušković kaže da proširenje sniženja i na hotelske aranžmane i druge usluge dodatno skreće pažnju kupaca, ali često uz dodatne uslove koji umanjuju stvarnu vrednost ponude.
Tanjug/AP/Matt Rourke
"Ključ za izbegavanje razočaranja je pažljivo praćenje cena, poređenje ponuda i čitanje svih uslova kako bi se razlikovale stvarne prilike od marketinških trikova", naglasio je on.
Povezane vesti
Uticaj reklame na potrošače
Reklame povezane s velikim sniženjima, poput onih tokom "Crnog petka", imaju snažan psihološki uticaj na potrošače jer, kako navodi Mijušković, stvaraju osećaj hitnosti i ekskluzivnosti, podstičući impulsivnu kupovinu.
"Potrošači su često vođeni željom da iskoriste 'jedinstvenu priliku', što smanjuje njihovu kritičku procenu stvarne vrednosti proizvoda. Zamke se kriju u marketinškim manipulacijama, poput prikazivanja nerealno visokih popusta na proizvode koji su prethodno poskupeli, ograničenih
On naglašava da kupovina na "Crni petak" često vodi ka nepotrebnom trošenju novca, jer potrošači pod uticajem agresivnog marketinga i iluzije o velikim popustima kupuju proizvode koji im nisu zaista potrebni.
"Osećaj hitnosti i strah od propuštanja prilike dodatno podstiču impulsivne odluke, gde cena postaje važnija od stvarne korisnosti proizvoda. U takvoj situaciji, trgovci su najveći dobitnici jer povećavaju obim prodaje i često plasiraju artikle koji se inače ne bi prodali. Potrošači, s druge strane, neretko završe s manje novca i proizvodima koji im ne donose dugoročnu vrednost, što ih stavlja u poziciju gubitnika u ovom procesu", kaže Mijušković.
Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže za Euronews Srbija da je "Crni petak" ranijih godina u Srbiji uglavnom bio trgovački trik.
"Mi smo objavljivali dosta primera gde zapravo cena nekog proizvoda par meseci pre 'Crnog petka' je jedna, a onda uoči 'Crnog petka' oni to kao povećaju, pa onda snize i onda to zapravo bude ista cena koja je bila i prethodnih meseci. Bili su brojni primeri, mi smo to objavljivali, tako da iz nekog ugla Efektive 'Crni petak' uglavnom služi kao marketin[ki trik trgovcima da bi prodali nešto po istoj ceni, eventualno nešto malo niže ili eventualno da bi prodali nešto što im ne ide. Naravno, čast izucima ima i nekih dobrih popusta, ali celokopna priča je daleko od onoga što se smatra 'Crnim petkom' kakav je u Americi, kada za stvarno neke male pare možda se kupi tehnički uređaj ili nešto slično", rekao je Gavrilović.
Tanjug/AP/Bebeto Matthews
Komentarišući ponude hotela na "Crni petak", Gavrilović kaže da svi koriste taj period kako bi privukli potencijalnog kupca, potrošača, da od njih kupe neštoi, bez obzira da li je reč o usluzi ili proizvodu.
Povezane vesti
"U stvari, to su cene koje su manje više standardne, nego se eto koristi ta prilika. Dobar deo njih razmišlja da idu na to da sad u novembru nešto prodaju, jer u decembru su novogodišnji praznici, posle toga i Božić, tad se ljudi više troše, pa daj bolje da im uzmu sad, nego posle kad je konkurencija i veća", rekao je Gavrilović.
Koliko online prodaja doprinosi "groznici Crnog petka"?
Mijušković je rekao da je online prodaja značajno doprinela intenziviranju "groznice Crnog petka"” jer je omogućila lakši pristup velikom broju ponuda i povećala konkurenciju među trgovcima na globalnom nivou.
Prema njegovim rečima, digitalne platforme i aplikacije ubrzale su proces kupovine, smanjile fizičke prepreke i omogućile potrošačima da iz udobnosti doma prate akcije, često uz dodatne pogodnosti poput besplatne dostave ili ekskluzivnih online popusta.
"Ova dostupnost dodatno je podstakla impulsivnu kupovinu, jer potrošači uz samo nekoliko klikova mogu obaviti kupovinu, a istovremeno su trgovci kroz personalizovano oglašavanje i algoritme još uspešnije ciljali potencijalne kupce. Na taj način, online prodaja ne samo da je proširila domet 'Crnog petka', već je i produbila njegov psihološki uticaj na potrošače širom sveta", navodi Mijušković.
Gavrilović kaže da potrošači treba da obrate pažnju da li su to stvarno popusti ili ne.
"Ljudi su naviknuti već da se 'Crni petak' dešava u novembru. Postoje ljudi koji prate cenu određenog proizvoda tokom septembra, oktobra i planiraju kupovinu u novembru, onda oni znaju da li je to stvarno na akciji ili nije. Ako je nešto koštalo 10.000 dinara, a sad može da se kupi za 3.000, to jeste onda, moglo bi se reći 'Crni petak'. Ako je nešto koštalo 10.000, a sad se prodaje za 9.500, to baš i nije neki 'Crni petak'. Ili je naravno čak i skuplje, imali smo i te primere", rekao je Gavrilović.
On dodaje da je bilo i primera da je nešto sve vreme koštalo na primer 500 dinara, a na "Crni petak" košta 700.
Ista stvar je, kaže, i sa online prodajom.
"Bez obzira na to da li se uđe u radnju ili online, najviše toga mi primećujemo u tim online ponudama. Najviše tih stvari, tu imaju često i grešaka i svašta tu ima. Čak se pre fizički možda može naći nešto za 'Black Friday', kad se prošeta malo po radnjama, nego online, zato što online i kad ima neku povoljniju ponudu, brzo se rasproda, reklama nastavi da se vrti i onda to zbunjuje potošače i pravi problem. Ljudi naručuju, ovi im kažu da više nemaju na stanju", kaže Gavrilović.
Postoje li granice konzumerizma?
Mijušković smatra da je granice konzumerizma u globalnom svetu teško jasno definisati, jer one zavise od ekonomskih, kulturnih i ekoloških faktora, ali i od individualne svesti potrošača.
On objašnjava da je u savremenom društvu, konzumerizam podstaknut neprestanim marketinškim kampanjama, tehnološkim inovacijama i globalnom dostupnošću robe, čime se granice potražnje i potrošnje neprestano pomeraju.
"Ipak, te granice počinju da se prepoznaju kroz rastuće ekološke izazove, poput prekomerne eksploatacije resursa i generisanja otpada, kao i kroz društvene pokrete koji promovišu održivost, minimalizam i odgovornu potrošnju. Iako apsolutne granice možda ne postoje, svesni potrošači i regulative usmerene na održiv razvoj mogu postati ključni faktori u oblikovanju odgovornijeg pristupa konzumerizmu", rekao je Mijušković.
Komentari (0)