Igre 
Fiskalni savet: Planirano povećanje fiskalnog deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje
Komentari05/11/2024
-23:28
Revidirana Fiskalna strategija za 2025. sa projekcijama za 2026- 2027. godinu donosi povećanje deficita države u srednjem roku na tri odsto BDP-a, objavio je danas Fiskalni savet i ocenio da planirano povećanje fiskalnog deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje.
"Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine (i posledično manje zaduži zemlja), činjenica je da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije. Javni dug će i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP", navodi se u Oceni Revidirane Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026- 2027. godinu.
Izmenama u odnosu na Nacrt Strategije javni rashodi dodatno su i snažno povećani u narednim godinama, preko rasta javnih prihoda, što je rezultiralo posledičnim povećanjem planiranog fiskalnog deficita u periodu 2025-2027. na tri odsto BDP-a godišnje, navedeno je.
Fiskalni savet ocenjuje da je nakon izbijanja zdravstvene krize u 2020. godini i rekordno visokog fiskalnog deficita od 7,7 odsto BDP-a (s revidiranim BDP-om) fiskalna politika u naredne tri godine vođena u smeru stabilizacije budžeta, to jest umanjenja deficita.
"Do zaokreta, međutim, dolazi tokom 2024. godine. Prvi korak u smeru povećanja ekspanzivnosti fiskalne politike Vlada je napravila sredinom godine, Nacrtom Fiskalne strategije za 2025. s projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Tim Nacrtom odustalo se od prvobitnog plana da se deficit države u 2025. spusti na 1,5 odsto BDP-a i stabilizuje na tom nivou u narednim godinama, tj. odložena je primena fiskalnog pravila koje je zakonski propisivalo toliki maksimalni deficit", navodi Fiskalni Savet u dokumentu.
Umesto toga, bilo je predviđeno da će fiskalni deficit u periodu 2025-2027. da iznosi nešto više od dva odsto BDP-a.
profimedia
Sledeću izmenu fiskalne politike doneo je rebalans budžeta za 2024. kojim je budžetski deficit povećan u toj godini na 2,7 odsto BDP-a.
Povezane vesti
Kako je navedeno, treći korak u smeru daljeg povećavanja ekspanzivnosti fiskalne politike napravljen je sad, revidiranom Fiskalnom strategijom.
"Dve značajne promene"
Uz pomenuto povećanje fiskalnog deficita, još su dve značajne promene za javne finansije Srbije iz revidirane Strategije, kažu u Fiskalnom savetu.
"Prva se odnosi na znatnu promenu svih fiskalnih agregata koji se mere u odnosu na BDP (javni dug, fiskalni deficit, izdaci za penzije i plate u javnom sektoru i drugo). Razlog za to je velika revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), a kojom je BDP Srbije primetno povećan. Tako sad, usled uvećanja BDP-a, zvaničan podatak o javnom dugu Srbije u 2023. više ne iznosi 52,3 odsto BDP-a već 48,4 odsto BDP-a", navodi se u dokumentu.
Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine, pa je javni dug u čitavom periodu trajanja Strategije ispod 50 odsto BDP-a, što u prethodnom Nacrtu nije bio slučaj.
"Druga važna novina u revidiranoj Strategiji jeste objavljivanje liste najvećih investicionih projekata Republike, s njihovim dosadašnjim i očekivanim troškovima. Ova tabela omogućava bolje praćenje javnih investicija za koje su trenutno u Srbiji izdvaja veoma mnogo sredstava, tj. donosi važno unapređenje (još uvek nedovoljne) transparentnosti javnih finansija", navodi se u saopštenju.
Takođe, iza povećanja fiskalnog deficita u narednim godinama stoji prilično snažno uvećanje javnih rashoda.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. u proseku su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a (što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 na tri odsto BDP).
profimedia
Povezane vesti
Fiskalni savet ocenjuje da dodatno povećanje fiskalnog deficita u naredne tri godine nije bilo neophodno, kako je navedeno, tim pre što iza njega uglavnom stoji povećanje tekuće budžetske potrošnje.
"Kad se posmatraju pojedinačni razlozi rasta javnih rashoda Srbije u naredne tri godine, vidi se da su neka povećanja bila neizbežna. Ovde se pre svega misli na rashode za penzije. Sprovedena revizija BDP-a naviše automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto, kažu u Fiskalnom savetu.
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da nema mnogo rizika da će javni prihodi podbaciti u odnosu na plan iz revidirane Strategije, kao što nema izraženih rizika ni da će dosta široko postavljeni javni rashodi premašiti srednjoročni plan.
Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 miliona evra (izuzev ulaganja iz oblasti odbrane i bezbednosti).
Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
Jedna od važnijih novih mera je to što je najavljeno je da će od januara 2025. biti pokrenuta kampanja zapošljavanja u Poreskoj upravi, da će doći do izmena u sistematizaciji radnih mesta i da će postupak zapošljavanja u ovoj instituciji biti olakšan.
Takođe, od značaja je i najavljena revizija cena pristupa distributivnom sistemu koju EPS plaća EDS-u, kao i cena po kojoj EDS nadoknađuje EPS-u gubitke električne energije nastale na mreži.
To bi trebalo da doprinese pravednijim odnosima između dve kompanije i poboljšanju poslovanja EDS-a koji sistematski beleži gubitke, navodi Fiskalni savet.
Kako je navedeno, važan iskorak u energetskom sektoru je i to što se za 2025. najavljuje revizija plana prioritetnih investicija u energetici, koji bi trebalo da sadrži procenu vrednosti projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja itd.
Ipak, uzimajući sve u obzir, reformski planovi iz Strategije ne mogu se oceniti kao zadovoljavajući.
Što se tiče sveobuhvatne reforme sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, koja se više od decenije naizmenično najavljuje i odlaže, Strategija implicitno sugeriše da ona neće početi pre 2027. godine kad se očekuje kompletiranje obuhvata svih delova države u informacioni sistem Iskra.
Komentari (0)