Igre 
Finansiranje projekata putem kredita: Šta kažu Fiskalni savet i ministarstvo, i kako to izgleda u očima ekonomista?
Komentari26/06/2024
-18:04
U nedavnoj objavljenoj analizi Fiskalnog saveta, navodi se da su javne investicije u Srbiji dostigle nivo od oko pet milijardi evra, odnosno oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najveći nivo javnog ulaganja u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Međutim, isto telo upozorava i na to da se država sve češće opredeljuje za finansiranje projekata preko kredita kojima se zaobilaze standardne procedure.
Za velike investicione projekte, Srbija se do sada zaduživala kod međunarodnih finansijskih kreditora i putem bilateralnih aranžmana. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su ti krediti uglavnom bili povoljni i da se kamatna stopa kretala između jedan i četiri odsto. Ipak, za potrebe finansiranja prvog dela projekta Ekspo sa nacionalnim stadionom, država se na otvorenom tržištu zadužila za oko 1,3 milijarde evra po kamatnoj stopi od sedam odsto.
"Problem sa tim zaduživanjem je što smo mi sada zapravo u svetski nepovoljnoj fazi kamatnih stopa i očigledno je ovaj nivo javnih investicija sada zahtevao i te skupe izvore finansiranja. Konkretno za Ekspo, pokazuje se. Pošto je to osmogodišnja obveznica, biće potrebno iz budžeta dati oko 700 miliona evra samo za kamate na taj kredit. Mi nemamo naravno pouzdane informacije koliko će biti ukupno zaduživanje za Ekspo", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.
U odgovoru za Euronews Srbija iz Ministarstva finansija navode da se zaduživanjem na otvorenom tržištu vodilo računa da sredstva budu obezbeđena u najkraćem mogućem roku, kako bi bili sigurni da su sredstva obezbeđena za ceo projekat, uključujući i sve prateće projekte koji su vezani za Ekspo.
"Emisijom obveznica finansirali smo ovaj nacionalni projekat iz domaćih izvora u domaćoj valuti i tako pospešili odnos unutrašnjeg duga u odnosu na ceo portfolio javnog duga sa fiksnom stopom ispod sedam procenata jer su obveznice emitovane po nižem prinosu koji je u tom trenutku bio ispod referentne stope kao i stope inflacije. Dodatno, unapredili smo i doprineli razvoju domaćeg tržišta jer je posle dužeg vremena emitovana obveznica sa rokom dospeća od osam godina", navodi se u odgovoru ministarstva.
Ministarstvo finansija
Iz Fiskalnog saveta za Euronews Srbija podsećaju da projekat Ekspo nije jedini koji se finansira zaduživanjem na otvorenom tržištu i da je isti model primenjen i kada je reč o izgradnji Dunavske magistrale ili obilaznice oko Kragujevca za koju će kamatne stope iznositi između osam i devet procenata. Zbog toga Fiskalni savet upozorava da pogoršanje uslova zaduživanja može da ima ozbiljne budžetske implikacije.
Profesor Savić: Treba se zadužiti ako je u pitanju infrastruktura
Poredeći situaciju iz 2015. kada je nivo javnih investicija iznosio manje od 3 odsto BDP-a, sa današnjom kada je oko sedam procenata, profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da bi za Srbiju verovatno najbolje bilo da je negde u sredini.
Povezane vesti
"Rekao bih da se Fiskalni savet izborio za jednu prilično dobru poziciju, da mi dobijemo jednu, dosta objektivnu informaciju, da se sagleda jedna i druga strana, ali pamtim i to vreme 2015. Tada je jedna od kritika od strane Fiskalnog saveta tadašnje države bila da smo mi, što se tiče javnih investicija, najslabiji u regionu centralne Evrope. Sada smo negde na vrhu. Verovatno negde treba biti na sredini, ali suštinski u ekonomiji nema ništa besplatno. Da li hoćemo da sledeću deceniju provedemo kukajući kako nemamo novca, pa da živimo kako živimo, ili ćemo uzeti na sebe neku vrstu rizika, a ekonomija je uglavnom rizična i nauka i funkcionisanje i delatnost i nije moguće sve sagledati u nekom budućem vremenskom periodu", objašnjava stručnjak u emisiji Euronews jutro.
Što se tiče šire slike sa investicijama u Srbiji, profesor kaže da se treba zadužiti ako je u pitanju izgradnja infrastrukture.
"Ja moram da priznam da ovako u celini posmatramo, ne samo Ekspo, ne samo pojedinačno objekte, mogao bih ponešto da kažem kritički. Verovatno ćemo se osvrnuti na to što je najveći problem. Ali, zaduživanje države Srbije za gradnje infrastrukture je za mene jako dobar potez. Ja smatram da ako treba uzeti dug, treba ga uzeti u najvećoj meri za to. Najgore je to na nivou građana posmatrati. Mi građani platimo letovanje, zadržimo se po visokim kamatnim stopama, provedemo 10-15 dana i onda onih sledećih godinu dana grcamo. I šta smo dobili? Zadovoljstvo 10 dana i 355 probleme. Ovde se država, rekao bih, malo drugačije ponaša", kaže Savić.
Na pitanje da li bi rast bio manji da je sistematičan i da je transparentan profesor odgovara da on to ne bi tako posmatrao i da po njemu nije problem što se gradi infrastruktura, već što se stiče utisak da manji broj ljudi odlučuje u ime svih građana šta će raditi sa njihovim novcem. On napominje da upravo građani vraćaju novac a ne Vlada Srbije, koja je tehnički mehanizam koji sklapa ugovore i planira
"To je u stvari najveća slabost cele ove priče u kojoj imamo ponekad utisak da nekoliko ili jedan čovek odlučuje u ime svih nas. I to je ozbiljna kritika od strane Fiskalnog saveta i ja se toj kritici pridružujem i ne mogu čudom da se načudim zašto je tolika žurba neko ne izađe sa dobrim informacijama, objektivnim informacijama o čemu se zapravo radi", kaže ekonomista i dodaje da je moguće da je najveći deo svega toga zapravo sasvim regularan.
Kompletno gostovanje profesora Savića pogledajte u video prilogu:
Preporuka za vas
Komentari (0)