Igre 
Eksplozivni rast javnih investicija: Šta su preporuke Fiskalnog saveta i kako na sve to gledaju ekonomisti?
Komentari29/07/2024
-18:39
Prema izveštaju Fiskalnog saveta na javne investicije u Srbiji odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno više od 15 odsto ukupnih javnih prihoda. To je treći najveći budžetski izdatak posle penzija i plata u javnom sektoru, zbog čega Fiskalni savet vladi predlaže određene preporuke na razmatranje zarad boljeg i efikasnijeg vođenja ekonomske politike.
I dok građani Srbije gotovo svakodnevno slušaju na koje infrastrukturne projekte će vlast trošiti novac, ono što najčešće izostaje u tim obaveštenjima, kako upozoravaju iz Fiskalnog saveta, jesu detalji.
Ti detalji se odnose na to zbog čega su izabrani baš ti, a ne neki drugi projekti, ili zašto su odabrani baš ti izvođači radova ili kreditori.
Marko Milanović iz Fiskalnog saveta kaže za Euronews Srbija da postoji jedna velika suma investicija koja ulazi u budžet za realizaciju, a da nije prošla čitav niz provera kvaliteta i opravdanosti tog projekta, kako bi inače bilo propisano zakonom.
"Ali problem nastaje onda kada vama to više nije izuzetak, nego kad postaje pravilo. Kada svi, ili skoro pa svi projekti, a svakako svi veliki državni projekti, ulaze praktično u tu neku mrežu ekskluziviteta i na taj način zaobilaze te dobre procedure koje su s jedne strane spore, ali vam osiguravaju čvrstu i dobru kontrolu i monitoring u realnom vremenu", rekao je Milanović.
Poslednju sveobuhvatnu studiju o javnim investicijama Fiskalni savet je sproveo 2015. godine kada su one bile na nivou ispod tri odsto BDP-a, a kao glavni krivci za neodrživo nizak nivo navedeni su neefikasnost i sporost javne uprave u sprovođenju projekata.
Devet godina kasnije drugačija ocena. Srbija za javne investicije sada izdvaja najviše od zemalja centralne i istočne Evrope, kažu u Fiskalnom savetu, ali upozoravaju da, po ulaganju u neke važne oblasti, znatno zaostaje za njima.
Euronews
Povezane vesti
"Imate investicije u oblasti zaštite životne sredine koje su i dalje kritično loše, dosta manje nego u centralnoj i istočnoj Evropi, takođe nedopustivo niske investicije u oblasti obrazovanja. Međutim, u ovakvom jednom sistemu gde vi nemate jednoobrazan način opredeljivanja sredstava i kontrole projekata, ti važni projekti i dalje ostaju na dnu liste prioriteta dok se auto-putevi, odbrana i slično drže na vrhu", rekao je Milanović.
Koje su preporuke
Fiskalni savet konstatuje da je od 2018. došlo do eksplozivnog rasta javnih investicija i ubrzanja sprovođenja projekata, ali uz zaobilaženje standardnih procedura i manjak transparentnosti.
Zbog toga preporučuju objavljivanje studija izvodljivosti za sve velike projekte, dugoročno planiranje i redovno praćenje realizacije javnih investicija, rigoroznije procedure za dodelu statusa projekta od posebnog značaja, kao i veću transparentnost u trošenju javnog novca.
Da treba saslušati mišljenje struke, smatra i predsednik države.
"Ja sam ponosan na nivo naših investicija i na to što se radi, ali treba pažljivo sagledati svaku primedbu fiskalnog saveta. To da li uvek može da bude nešto bolje ili ne može, ponekad je to pitanje da li bismo uradili nešto brzo ili bismo morali da gubimo još godinu ili dve" rekao je Aleksandar Vučić.
Ali pre nego što se uopšte donese odluka da se nešto gradi, propisi nalažu da se za svaki projekat skuplji od 25 miliona evra uradi studija izvodljivosti koja pokazuje opravdanost, profitabilnost, održivost i rizik investicije, a u Fiskalnom savetu upozoravaju da te studije nisu javno dostupne za gotovo sve aktuelne projekte.
"Diskusija iza zavese u stručnim krugovima"
Ekonomista Božo Drašković kaže za Euronews Srbija da su investicije u infrastrukturu dugotrajni investicioni projekti koji podrazumevaju da se prethodno pažljivo isplaniraju i da bi pre odluke o projektu trebalo da se diskutuje iza zavese u stručnim krugovima, van politike.
Povezane vesti
"Doneće odluku oni ljudi koji su u poziciji da politički odlučuju. Ali na čemu? Na podlozi koja je prethodno izdiskutovana van javnosti o studijama razvoja. Mislim da mi to nemamo i da je to jako loše. Mi kritičke refleksije o nekom projektu ili nečemu doživljavamo kao neprijateljski čin. Moramo shvatiti, svaka dobronamerna kritika je dobra za društvo, bez obzira kako je ko doživljava", rekao je Drašković.
Naveo je da dok se projekat planira, treba prikupiti sve relevantne informacije koje su neophodne da bi se donela odluka, biti vrlo pažljiv kod raspisivanja javnih tendera na vreme i proveriti učesnike na tenderu.
"To su veliki, vrednosno i radno zahtevni projekti u kojima morate voditi računa koga možete pustiti da realizuje i da li taj ima moć, ekonomsku, organizaciju, tehničku snagu da to izvede. Prethodno iskustvo jeste da su projekti 'zaglavili' zbog toga što ili kasne, ili kasnili su oni koji su dobili da izvode radove na infrastrukturnim objektima, po dve, tri i više godina. To su ogromni troškovi", naveo je Drašković.
Da bi se to rešilo, dodaje on, vlast je donela drugu poziciju, da sve to skrati kroz leks specijalis zakone za koje smatra da nisu dobri.
"Oni su rešili jedan problem, ali su otvorili i drugi problem. To je pitanje konkurencije kod takvih projekata, da li je konkurenciju moguće obezbediti, da vas nešto manje košta nego što vas košta, ali ste dobili poziciju da možete brzo i efikasno da sprovodite neke projekte", rekao je Drašković.
Euronews
On dodaje da se i u izveštaju Fiskalnog saveta pokazuje da i drugi model koji je primenjen, leks specijalis, takođe pokazuje neke sklonosti koje su postojale ranije.
Naglašavajući da netransparentnost kod takvih investiranja nije dobra i navodi da je najbolji primer za to Moravski koridor koji je bio planiran za oko 700-800 miliona evra, a korigovan je na 1,6 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, prostor gde je planiran Moravski koroidor je ravnica pored Morave, nema tu velikih planina, savladavanja velikih prepreka i mogao je da se isplanira ozbiljno svaki segment tog procesa.
"To je Fiskalni savet takođe rekao, da se dođe do probijanja (troškova) zbog nekih drugih faktora, nepredviđenih radova, zbog povećanja nekih cena jer projekat dugo traje", rekao je Drašković i dodao da se planiraju neka pomeranja za 20 odsto ili nešto više od toga, a da je u slučaju Moravskog koridora u pitanju dupliranje.
To, dodaje, znači da ili nije dobro projektovano, ili nije dobro ugovoreno.
On kaže da su investicije i javne investicije u Srbiji u prošlosti bile jako male, a sada su dosta velike, da se dobrim delom temelje na pozajmicama i da to uvek mnogo više košta u smislu kamata.
"Tu nastaje taj problem izvora investicija. Ako se izvor investicija temelji na zaduživanju, vi morate dodatno da povećate odgovornost u trošenju tog novca. Pošto je ekonomija jedna celina, vi imate sada još jednu stvar - efekat na zaposlenost i na bruto domaći proizvod. To utiče na potrošnju, na tražnju, znači te investicije guraju matematički ekonomiju na gore", rekao je Drašković.
On je, međutim, naveo da mora da se računa kada će doći vreme da se plati pozajmica, a da će onda to imati obrnuti uticaj, odnosno uticaće na smanjenje BDP-a.
Drašković dodaje da će investicije dati neki efekat, pa se očekuje da će doći do rasta bruto domaćeg proizvoda zbog toga u budućnosti, ali da istovremeno ima i vrlo nerentabilnih investicija.
Komentari (0)