Igre 
Od Pupinovog mosta preko Železare i RTB-a do brze pruge Beograd-Budimpešta: Kakva je privredna saradnja Srbije i Kine?
Komentari08/05/2024
-18:05
Kinesko prisustvo na srpskom tržištu se znatno uvećalo od proleća 2011. kada je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation započela izgradnju Pupinovog mosta koji povezuje Zemun i Borču preko Dunava. Pogotovo nakon posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Pekingu 2013. kada je Srbija postala deo kineske inicijative Pojas i put. U međuvremenu, Srbija i Kina su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini koji stupa na snagu od 1. jula.
Uoči zvanične posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu, iz Vlade Srbije je nagoveštena i jedna nova kineska investicija u jednoj perspektivnoj oblasti a više o tome biće, kako je najavljeno, poznato danas.
Postavlja se pitanje kakva je privredna saradnja Srbije i Kine.
Nakon decenije saradnje završeni su ili započeti infrastrukturni projekti poput brze pruge Beograd - Budimpešta, deonica auto-puta "Miloš Veliki", puteva Novi Sad - Ruma, Valjevo - Lajkovac, obilaznice oko Beograda i rekonstrukcije termoelektrana Kostolac i Pančevo.
Većina infrastrukturnih projekata finansira se kreditima kineskih banaka.
Početkom prošle godine, prema podacima Narodne banke Srbije, dug Srbije prema Kini iznosio je 3,7 milijardi evra. Od tada su ugovoreni još neki poslovi.
Među značajnim kineskim investicija ističe se kupovina Smederevske železare od strane kineske kompanije Hestil 2016. i kupovina RTB Bor od strane kompanije Ziđin 2018. godine.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
Upravo su ove dve firme, nekada veliki gubitaši, prošle godine bile najveći izvoznici iz Srbije.
Među većim investicijama je fabrika guma Linglong u Zrenjaninu, čija gradnja još uvek traje.
Trgovinska razmena
Kada je reč o trgovinskoj razmeni dve zemlje, prema podacima iz 2022. godine Srbija je iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara, dok je u Kinu izvezena roba u vrednosti od 1,17 milijardi dolara, odnosno četiri puta manje.
U okviru te razmene Srbija je najviše uvozila telefone, kotlove sa cevima, portabl mašine za automatsku obradu podataka, ali najviše novca, više od 800 miliona dolara, dato je za uvoz nerazvrstane robe.
S druge strane, Srbija je u Kinu izvezla najviše rude bakra, rafinisanog bakra, rezanog drveta bukve, centrifugalnih pumpi i junećeg mesa bez kostiju.
Na polju vojne saradnje Srbija je od Kine nabavila pvo sisteme FK-3 i borbene bespilotne letelice CH-92 i CH-95.
Time je Srbija postala prva strana država koja je nabavila ovaj kineski pvo sistem, što je naišlo na negativne reakcije Sjedinjenih Američkih Država, ali i Ruske Federacije.
Povezane vesti
"Dva stuba daljeg razvoja ekonomske saradnje"
Upitan koji su ekonomski aspekti posete kineskog predsednika i kineske delegacije Srbiji, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da o intenziviranju ekonomskih odnosa između Srbije i Kine, kada je reč o investicijama, govori podatak da se u poslednjih 10 godina od ukupnog priliva stranih direktnih investicija, gotovo 18 odsto odnosilo na kineske inevsticije, a da samo 2022. i 2023. zajedno učešće kineskih investicija ide do 30 odsto.
Stanić je za Euronews Srbija rekao da je Kina sada drugi najznačajniji spoljno trgovinski partner Srbije i da sada postoje dva stuba daljeg razvoja ekonomske saradnje.
"Prvo je, što se naravno očekuje u julu ove godine da krene sa funkcionisanjem taj Sporazum u slobnoj trgovini, kako da unapredimo našu strukturu izvoza prema Kini, s obzirom na to da je četiri puta manji izvoz iz Srbije u Kinu nego što je uvoz iz Kine u Srbiju. Sa druge strane, kada govorimo o infrastrukturnim projektima u kojima su kineske kompanije izvođači radova, a pre svega tu mislimo na EXPO 2027, potrebno je da što više naših domaćih kompanija sa našim srpskim kapitalom budu uključene kao podizvođači, kao što su to mikro, mala i srednja privredna društva, imajući u vidu da se na tako značajnom projektu stiču reference koje se kasnije mogu kao iskustvo koristiti na tenderima ne samo u Srbiji nego i u Evropi", rekao je Stanić.
On je dodao da uslovno rečeno, treći stub buduće saradnje dve države jesu kineske investicije više dodate vrednosti.
"Do sada su one uglavnom bile bazirane u sirovinsku bazu, ako naravno isključimo Linglong projekat koji je u razvoju", dodao je Stanić.
Stanić je istakao i značaj Srbije na pravcu inicijative Pojas i put, zajedno sa Grčkom i Mađarskom.
"U delu jugoistočne Evrope to su najznačajnije tačke i ne samo da to znači transport robe, dakle funkcionisanje tih pružnih pravaca, luka, drumskog saobraća, nego činjenica i određenih pratećih proizvodnih aktivnosti kako bi se u smislu da određeni proizvodi koji proizvode kompanije u većinskom kineskom vlasništvu mogli lakše dopremiti na tržište EU. Takođe, vrlo značajno je istaći kada govorimo o toj nerazvrstanoj robi koju uvozimo iz Kine, to su uglavnom razni finalni proizvodi koje koristimo u svakodnevnoj potrošnji, što kupujemo u marketima i prodavnicama", rekao je Stanić.
Povodom tvrdnji dela opozicije da poseta Si Đinpinga Srbiji donosi samo nove kredite i nove poslove za kineske kompanije i dalju rasprodaju najvrednijih srpskih resursa, Stanić je naveo da Srbija mora da se zadužuje da bi se finansirali infrastrukturni projekti.
"Trenutno je vrlo nepovoljno zaduživanje na tržištu, dakle kada govorimo da se zadužimo kroz euroobveznice. Sa druge strane, kineski krediti se jednostavnije, uslovno rečeno, dogovaraju i povlače imajući vidu da oni nisu često politički uslovljeni", rekao je Stanić.
Kada je reč o dugu Srbije prema Kini od 3,7 milijardi evra, Stanić je napomenuo dva izveštaja, od kojih je prvi izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda koji govori o stabilnosti javnih finansija u Srbiji i o tome da nema rizika od krize javnog duga.
"I druga stvar je izveštaj Agencije za ocenu kreditnog rejtinga 'Standard & Poor's' koji je nedavno poboljšao izgled Srbije za unapređenje rejtinga. To je jednostavno ta ekonomska kategorija koja govori da postoje pozitivni izgledi, odnosno očekivanja da se taj kreditni rejting Srbije unapredi, što upravo govori o makroekonomskoj stabilnosti i da nema rizika od tih kineskih kredita", rekao je Stanić.
Kakve su šanse za proboj na kinesko tržište
Povodom Sporazuma o slobodnoj trgovini koji stupa na snagu od 1. jula, postavlja se pitanje gde Srbija vidi svoju šansu za proboj na kinesko tržište i kako će država zaštititi srpske proizvođače.
Kada je reč o proboju na kinseko tržište, Stanić je naveo da Srbija izvozi u Kinu uglavnom sirovinsku bazu kao što je bakar, čelik i drvna građa.
"Ideja je da tamo gde imamo određene komparativne prednosti, kao što je na primer prehrambena industrija, pokušavamo da dođemo do kineskog ogromnog tržišta, to je naravno kada je u pitanju proizvodnja hrane kao finalnih proizvoda, a sa druge strane, bezalkoholnih, alkoholnih pića i vina. Naravno, to ne može da bude značajan zamajac našoj privredi kada govorimo o vinima, što se često ističe, ali ono što je bitno istaći i mnogi investitori koji bi dolazili ovde da investiraju, koji već tu jesu, mogli bi da se koriste tim sporazumom kako bi plasirali svoje proizvode na kinesko tržište po tim beneficijama", rekao je Stanić.
Tanjug/Sava Radovanović
On je podsetio da su pre nego što je počeo rat u Ukrajini, najznačajni izvoznici robe na tržište Ruske Federacije i Srbije bile kompaniji u većinskom vlasništvu zapadnog kapitala i da se to promenilo zbog političke situacije.
"S obzirom na to da je Evropska unija zavisna, gotovo u ekonomskom smislu podjednako i od saradnje sa SAD i sa Kinom, moguće je da će mnogi koristiti ovaj sporazum i da će u okviru tih lanaca snabdevanja tako velikih igrača koji ovde proizvode i plasiraju robu naše male i srednje kompanije moći indirektno da nađu put do kineskog tržišta", kaže Stanić.
Sagovornik Euronews Srbija je rekao da u samom sporazumu postoje mehanizmi zaštite domaće privrede.
"Ukoliko se tržište Srbije preplavi određenim proizvodima i krene da guši jednostavno domaću proizvodnju u Srbiji, onda postoji mogućnost vraćanja carina kakve su bile pre uspostavljanja tog Sporazuma o slobodnoj trgovini. Ono što je bitno, dakle, postoje mehanizmi kako bi se domaća privreda zaštitila ukoliko, naravno, krene da se primena sporazuma negativno odražava na neke delove naše proizvodnje", rekao je Stanić.
On je naveo da je Kina praktično finansijski i tehnološki džin i da ima i transferiše znanje, takozvani "know-how", po celom svetu.
Naravno, sa druge strane, to izaziva određene političke bojazni druge, da kažemo, ekonomske i političke supersile i onda dolazi do tih tenzija. Ali svakako da je jedan od planova današnjih susreta i potpisivanja sporazuma, upravo saradnja i razmena iskustava u univerzitetskim aspektima, svakako i sa druge strane kada je u pitanje proizvodnja i primena visoke tehnologije", naveo je Stanić.
Komentari (0)