Igre 
Uloga Srbije u kineskim planovima za Evropu: Poseta Si Đinpinga usred velikih ekonomskih i geopolitičkih previranja
Komentari07/05/2024
-15:30
Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping stiže u dvodnevnu posetu u Srbiji na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kineski predsednik započeo je evropsku turneju posetom u Francuskoj, gde se juče sastao sa francuskim predsednikom Emmanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen. Nakon Pariza, Si Đinping dolazi u Beograd, a potom ide u posetu u Mađarskoj.
Prema analizi glavnog i odgovornog urednika Euronews Srbija Bojana Brkića, Francuska je dobro mesto da se raspravlja o trgovinskim i političkim problemima između Kine i Evropske Unije jer ta zemlja postaje najjači motor razvoja Evrope, nakon što je Nemačka izgubila pristup jeftinim ruskim energentima. Pored toga, Brkić podseća da je u pitanju neka vrsta uzvratne posete jer je Makron nedavno bio u Kini.
"Oni su tamo razgovarali o dva goruća pitanja između Kine i Evropske unije. Jedno je političko pitanje podrške Kine Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine, i tu nije, koliko vidim, bilo nekih velikih pomaka. Niko ih nije očekivao. Evropska unija je tražila od Kine da prestane da pomaže Rusiji, pogotovo u vojnim pitanjima, da im ne dostavlja komponente za naoružanje, itd. Međutim, kineski predsednik je odgovorio da se između Rusije i Kine odvija uobičajena trgovina, a da je on, Si Đinping, od početka pokušavao da stvori uslove za mirovne pregovore između Moskve i Kijeva", kaže Brkić.
Kao drugo važno pitanje, on je istakao trgovinu, a pre svega problem koji EU ima sa kineskim subvencionisanjem domaćih proizvođača u oblasti zelene energije.
"Evropska unija se sad prebacuje na zelenu energiju, znači potrebni su im solarni paneli, električna vozila, vetroturbine i sve od ovog pomenutog je za sve evropske kompanije, gradove, opštine itd., duplo jeftinije da se kupi iz Kine nego od domaćih evropskih proizvođača. Sad Evropska unija kaže da je to zbog toga što Kina subvencioniše svoje proizvođače, dakle daje im veoma povoljne, jeftine, gotovo besplatne kredite, državne subvencije, državnu pomoć, koja je u Evropskoj uniji gotovo zabranjena, i da su zbog toga kineski proizvođači konkurentni i da ubijaju evropsku proizvodnju. Traže od Kine da prestane sa subvencionisanjem ili će u protivnom Evropska unija uvesti tarife, odnosno kaznene carine za tu kinesku robu. Ursula von der Lejen, odlazeća predsednica Evropske komisije, se pridružila tim razgovorima Si Đinpinga i Emanuela Makrona i posle razgovora je bila prilično oštra i rekla je da je Evropa vrlo spremna da primeni sve svoje, kako je rekla, ekonomske i carinske instrumente, da ne dozvoli iskrivljavanja tržišta i da zaštiti svoju domaću proizvodnju", kazao je glavni urednik Euronews Srbija.
Tanjug AP/Stephane de Sakutin, Pool via AP
Da je trgovinski sukob EU i Kine već u toku govori i činjenica da su obe strane počele sa uvođenjem tarifa.
"Jedan sitan trgovinski rat već je počeo između Evropske unije i Kine kada su na neke carine koje su uvedene u Evropi Kinezi uzvratili carinama na vinjak, što je najviše pogodilo baš Francusku, koja je najveći izvoznik vinjaka u Kinu. Dakle, to su neke stvari koje su oni pokušavali juče da regulišu, da ne dođe do trgovinskog rata između Kine i Evropske unije, jer to nikome ne odgovara. Kina ima veliki trgovinski suficit sa Evropskom unijom, to je veoma bogato i jako tržište", rekao je Brkić.
Povezane vesti
Na pitanje zašto Si kaže da je EU prioritet kineske spoljne politike, Brkić napominje važnost ogromnog izvoza na Stari kontinent, kao i želju Kineza da se SAD ne udruže sa Evropljanima protiv njih.
"Naravno, kad dolazite kod nekoga u goste, kažete mu uvek da je on veoma važan. Evropska unija jeste veoma važna za Kinu, prvo zbog te trgovine, jer je trgovinski deficit Evrope u odnosu sa Kinom preko 300 milijardi evra, dakle, Kina mnogo izvozi na evropsko tržište. Ali osim toga, ono što Kina pokušava da postigne jeste da ne dođe do složnog nastupa Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država prema kineskoj privredi. Sa Amerikancima je dosta teško išlo i u nedavnoj prošlosti. Sećamo se praktično trgovinskog rata koji je izbio za vreme Donalda Trampa. Sad se polako i zvecka oružjem između Kine i Sjedinjenih država u Pacifiku. Evropska unija se i u prošlom trgovinskom ratu držala uzdržano, sačuvala je svoje veze sa Kinom i svakako je nastojanje Kine da obezbedi da tako bude i u nekom eventualnom budućem sukobu.
Uloga Srbije u kineskom projektu "Pojas i put"
Još jedan izuzetno bitan aspekt kineske spoljne politike je projekat "Pojas i put", koji teži da Aziju sa Evropom po uzoru na stari Put svile. Međutim, rat u Ukrajini je pokvario planove Pekinga, zbog čega se on sada fokusira na pomorski krak te veze, koji ide od Pireja, preko Srbije i Mađarske do Zapadne Evrope.
"Ukrajinski rat je presekao najvažniji put svile u toj inicijativi "Pojas i put" između Azije i Evrope, a to je železnički put kojim su Kinezi i Evropljani uspeli neposredno pre ovog rata, da protiraju prve vozove za šest do sedam dana od kineskih gradova, industrijskih centara, do Evrope, čak do Hamburga i tako dalje. To je bilo nešto sa čim je Kina veoma računala, mnogo se uložilo i u Transsibirsku železnicu. To je sada stopirano na neizvesno dug period i deo ove posete, pogotovo ovaj deo posete Srbiji i Mađarskoj, treba da govori o tome da ta inicijativa nije u potpunosti mrtva. Dakle, ona će iskoristiti svoj drugi krak, pošto "Pojas i put", odnosno taj novi Put svile ima pomorski deo, i kopneni deo. Kopneni je za sad blokiran, a ovaj pomorski do luke Pirej, pa preko naše zemlje do Mađarske kinesku robu vozi do Evrope. Dakle, još jedna reafirmacija toga je da Kina nije odustala od tog projekta i da će probati samo da žarište koje ga je prekinulo zaobiđe", kaže Brkić.
AP Photo/Darko Vojinovic
Upravo zbog toga glavni urednik Euronews Srbija smatra da možemo očekivati od kineske delegacije da najavi dalja ulaganja i podršku infrastrukturi u našoj zemlji.
"Znamo da je bio problematičan ovaj deo pruge od naše granice sa Mađarskom do Budimpešte, koje je trebalo da finansiraju i grade Kinezi. Čekamo sad rasplet. Ja očekujem da će oni podržati nastavak tog projekta", kazao je Brkić.
Ostatak razgovora o ekonomskim i političkim implikacijama ove posete po Srbiju možete pogledati u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Kantone: Kina ugrožava inicijativu evropskog Zelenog dogovora
Olimpijsko primirje je veoma bitno za francusku diplomatiju i to bi potvrdilo ulogu Francuske na globalnom nivou, izjavio je Serđo Kantone, urednik Euronews-a u Briselu. Primirje tokom velikog događaja, kao što je Olimpijada u Parizu može imati pozitivne političke posledice, ocenio je Kantone.
"Ukoliko makar privremeno razreši pitanje Ukrajine sa prvim primirjem u skoro tri godine i makar privremeno razrešenje situacije u Gazi, to bi bila velika pobeda za francusku diplomatiju i to je jako bitno za njih. Predsednik Kine Si je rekao da je spreman da sarađuje po ovom pitanju i to je makar ono što je rečeno javno. Tako da to može biti smatrano relativnim korakom napred na političkom planu", kazao je on i dodao da je drugi deo anganžmana sa Kinom to da ne izvoze oružje Rusiji, što Kinezi tvrde da ne rade.
Tanjug AP/Ng Han Guan, Pool, File
Sa procenom da je srž spora Evrope i Kine upravo rivalstvo na polju zelenih tehnologija slaže se i Kantone.
Povezane vesti
"Pre svega, kineska konkurentna industrija suštinski ugrožava čuvenu inicijativu evropskog Zelenog dogovora. Sada se govori o baterijama, električnim vozilima i solarnim panelima. Svi ovi proizvodi koji su povezani sa čistom energijom iz Kine su mnogo konkurentniji, navodno, od onih koji su proizvedeni u Evropi. Jako je bitno podsetiti da je inicijativa Zelenog dogovora, naravno, bila pitanje borbe protiv problema klimatskih promena, ali i način da se evropska ekonomija ponovo pokrene. Tu se pozivalo na onaj stari američki "New Deal" ili "Novi dogovor" iz 1930-ih u Sjedinjenim Državama, posle ekonomske krize 1929. godine. Evropska unija je htela to da ponovi, da tako kažem, ovom novom inicijativom Zelenog dogovora, ali zatim su došli Kinezi sa njihovom industrijskom proizvodnjom, njihovim kompanijama sa njihovim proizvodima, koji su ugrozili aktivnost evropskih potencijalnih izvoznika i proizvođača. Dakle, ovo je suština problema", objašnjava Kantone.
On smatra da neka vrsta trgovinskog rata Evrope sa Kinom, makar na retoričkom nivou, traje već godinama, ali da se po tom pitanju ne slažu sve evropske zemlje.
"Primera radi, izgleda da Nemci imaju više interesa da imaju dobre odnose sa Kinom, jer se njihovi proizvodi u velikoj meri izvoze i prodaju u Kini, na kineskom tržištu. To je manji slučaj kod drugih industrijskih sila u Evropi poput Francuza, Italijana, Španaca i drugih", kaže Kantone ii dodaje da ne postoji neka velika sloga među EU članicama po pitanju odnosa sa Kinom.
Ostatak razbogova sa Serđom Kantoneom možete pogledati u videu ispod.
Gao: Prednost Kine u tehnologiji električnih vozila ne treba da je odvaja od Evrope
Po mišljenju Viktora Gaoa, potrpedsednika pekinškog Centra za Kinu i globalizaciju najvažnija poruka iza posete Sija Parizu je poboljšanje razumevanja izmešu Kine, Francuske i drugih evropskih zemalja kako bi se podstakli mir i razvoj. Međutim, on se ne slaže sa procenom da Kina plasira "preterani" broj električnih vozila na svetsko tržiše i tako remeti fer trgovinu jer, po njemu, ni ne postoji prekomeran broj takvih vozila u svetu.
"Fer trgovina je vrlo bitna, kao i sama trgovina koja služi kao faktor koji povezuje različite zemlje u različitim delovima sveta. Pravična trgovina je imperativ. Pomenuli ste električna vozila. 2023. Kina je proizvela više od 30 miliona vozila. Tek nešto manje od trećine tih vozila bila su električna. Do danas Kina je već najveći izvoznik automobila i najveći izvoznik električnih vozila. Na domaćem planu za Kinu je cilj da se poveća proizvodnja električnih vozila sa jedne trećine ukupnog broja vozila do negde 50 odsto i na kraju sve do 100 odsto. Ako govorimo o forsiranju proizvodnje, to nema smisla. Nema preteranog broja električnih vozila u svetu. Ta revolucija električnih vozila, znači da se pređe sa vozila na gorivo, na električni pogon se dešava. Za Evropu, posebno za zemlje kao što je Nemačka, ili kao što je Francuska, i za druge poput Amerike i Japana, automobilska industrija je izuzetno važna", rako je Gao za Euronews Srbija.
Tanjug AP/Ng Han Guan, Pool, File
Stručnjak, međutim, kaže da taj skok unapred prvo mora da se napravi, to jest da se primete novi veliki trendovi i da se pređe sa motora sa unutrašnjim sagorenjem koji zagađuju atmosferu na čistije i efikasnije izvore energije za pogon vozila.
"U tom pogledu, Kina i Evropa i druge zemlje mogu da sarađuju, jer istina je da Kina ima vodeći položaj u proizvodnji električnih vozila i, recimo, tehnologiji za električne baterije, ali to ne treba da deli Kinu i Evropu, već i da ih spaja. Kina će biti veoma zadovoljna da sarađuje sa evropskim zemljama na pravljenju njihovih kapaciteta u Evropi za električna vozila kako bi automobilska industrija u samoj Evropi bila održiva na duži rok", kaže Gao.
Kompletan razgovor sa kineskim ekspertom možete pogledati u videu ispod.
Godišnjica "slučajnog" napada na kinesku ambasadu
Na mestu Kineskog kulturnog centra na Novom Beogradu, pre 25 godina nalazila se ambasada Narodne Republike Kine. Tog 7. maja 1999. godine, pet projektila NATO avijacije pogodilo je zgradu ambasade u kasnim večernim časovima. Poginulo je troje kineskih novinara, a ranjeno je najmanje 20 ljudi. Iste noći, bombardovan je i hotel "Jugoslavija".
Napad izazvao žestoke reakcije u međunarodnoj javnosti. Ispred američkih diplomatskih misija širom sveta, održani su protesti.
"Ja sam krenuo da vozim unazad u rikverc, okrenuo sam glavu i tog časa ispred nas je eksplodiralo na nekoliko metara. Tako da je nekakav kamen veliki uleteo u šoferšajbnu i meni je to spasilo život zapravo, jer mi je samo staklo uletelo u šoferršajbnu", rekao je neposredno posle napada tadašnji predsednik JUL-a Ljubiša Ristić.
"Već mesec i po dana bombe ubijaju ljude. Sada je na udaru bila i kineska ambasada. Ne može se smatrati greškom ako se objekat pogodi sa više bombi", izjavio je tadašnji savezni ministar bez portfelja Goran Matić.
NATO je izrazio žaljenje uz obrazloženje da je do napada došlo slučajno usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA, što je potvrdio i tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Džordž Tenet. On je rekao da je cilj bila zgrada SDPR-a, državne agencije za uvoz i izvoz oružja, koja se nalazila na oko 500 metara od ambasade.
"Neki od naših zaposlenih znali su gde se nalazi Kineska ambasada, ali imajte na umu da to nije bila meta. Nijedan od ovih pojedinaca nije konsultovan dok je cilj biran i pregledan. I kao rezultat toga, propustili smo priliku da saznamo da ciljana zgrada nije sedište SDPR-a. Pronašli smo i jedan izveštaj iz 1997. godine koji je dao tačnu adresu Kineske ambasade, ali nažalost adresa nije uneta u bazu podataka", rekao je on tada povodom napada.
Ipak, istraživački tekst Gardijana iz oktobra 1999. navodi da je NATO namerno bombardovao Kinesku ambasadu, jer su, navodno, Kinezi iz njene zgrade pratili kretanje krstarećih projektila NATO-a i slali signale vojsci Jugoslavije.
U međuvremenu, Kina je od Sjedinjenih država dobila 28 miliona dolara obeštećenja. U narednim decenijama, razvila se u svetsku silu na ravnoj nozi sa Sjedinjenim Državama, ali 25 godina kasnije nijedan kineski zvaničnik nije poverovao verziju da je bombardovanje Kineske ambasade u Beogradu bila greška.
Preporuka za vas
Komentari (0)