Premijer najavio novu akciju i više jeftinijih proizvoda: Šta potrošači mogu da očekuju?

Cene hrane u Srbiji rastu još od 2020. godine, a prema poslednjim podacima Eurostata one su na 96 odsto proseka Evropske unije, dok je kupovna moć stanovništva nešto manja. Naime, podaci dalje pokazuju da je prosečna plata u istom periodu u EU bila oko 1.367 evra, dok je u Srbiji ona tada iznosila 733 evra.

Međutim, premijer Miloš Vučević najavio je da će Vlada nije prestala da radi na poboljšanju životnog standarda u Srbiji. Naime, on je najavio da će vlada u narednih deset dana predstaviti nove mere za niže cene hrane, navodeći da se nada da je dogovor sa trgovinskim lancima ovim povodom izvestan.

Sagovornici Euronews Srbija navode da je teško je predvideti i komentarisati buduće poteze vladi, ali očekivani su vidljivi rezultati od najavljene akcije. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbija navodi da je dosadašnja praksa pokazala da je, kada je u pitanju akcija "Bolja cena", bilo rezultata i da je ona imala određen uticaj na smanjenje inflacije. Što se buduće akcije tiče, kaže, treba videti da se najpre vlada oglasi sa konkretnim vestima, pa tek onda prognozirati rezultate.

Inače, premijer Vučević je pre tri dana naveo da je već ovim povodom imao prvi sastanak sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca, kako domaćih tako i stranih, i naveo da je pričao i sa predstavnicima PKS i resornih ministarstava.

Tanjug/Jadranka Ilić

Dodao je i da Vlada Srbije ne može da se meša trgovcima u rad, jer samo devet kompanija, sa čijim se predstavnicima sastao, zapošljavaju više od 50.000 ljudi i da imaju pravo na profit.

"Da vidimo zasto je naš neki proizvod kod nas skuplji u odnosu na neke druge zemlje. Mislim da ćemo imati dobre mere", rekao je tada Vučević. On je tada naveo i da će gledati sa trgovinskim lancima da postignu dogovor oko cena.

Stanić: Važno optimalno rešenje koje ne opterećuje nikoga

Stanić u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da je tržište to koje diktira i da zapravo više učesnika utiče na formiranje cena - od proizvodnje, preko prerade do prodaje.

"Kada pogledate maloprodajne cene možete da vidite da su one rezultat jednog lanca vrednosti koji se formira od primarne poljoprivredne proizvodnje pa preko prerade, distribucije i na kraju, naravno, maloprodaje. Svi oni formiraju cenu", kaže. 

Komentarišući najavljenu meru, Stanić kaže da je ona važna i da je u ovom trenutku bitno da se zna  kako da se pregovara, a to znači, objašnjava dalje, da se izađe sa optimalnim rešenjem koje ne bi trebalo nikome da predstavlja teret. On ovde očekuje izbalanisran pristup kako od strane države, tako i sa strane privrede.

"Dakle, jedno su subvencije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Drugo je bolja organizacija kada je u pitanju otkup, onda pitanje poreskog opterećenja. Na kraju je svako i pitanje marže. Sve to zajedno čini jedinstvenu cenu", rekao je on.

"Akcija 'Bolja cena' uticala na smanjenje inflacije"

Upitan da prokomentariše nove mere za niže cene i kakve je efekte do sada imala akcija "Bolja cena", Stanić kaže da ona jeste uticala na smanjenje inflacije u zemlji. 

"Ono što je bitno je da postoji komunikacija između privrede i vlade posredstvom Privredne komore Srbije. Ne možemo govoriti konkretno o tim merama pošto je vlada u tome bila izričita navodeći da će ona izaći sa tim merama. Međutim, ono što bih hteo da kažem jeste da u zavisnosti od mera, ali i od njihovog trajanja, mogu biti i određene posledice po tržište, ne samo po cenu. Kakve, ostaje da vidimo", rekao je.

Što se marži tiče, objašnjava i da trgovci tu zarađuju na drugim, usputnim, proizvodima koji se kupuju u maloprodaji, a ne na osnovnim životnim namirnicama kao što su hleb, mleko, ulje, brašno ili šećer. 

"Ono što je činjenica, u ovom slučaju treba gledati i dažbine koje idu na porez i samim tim i tu može biti pregovora između vlade i prodajnih lanaca. Dakle, o maržama može da se pregovara, iako one nisu velike za ove proizvode. Može da se pregovara i o mnogim drugim stvarima", kaže.

Što se kontroli marže tiče i mogućeg dogovora oko visine cena i mogućeg rizika oko međusobnog dogovora samih lanaca, Stanić kaže da ovde postoji Komisija za zaštitu konkurencije i slične državne agencije koje prate tržište ovo i ukoliko se proceni, tu su da upozoravaju. 

"Tržište se menja. Međutim, ono što je činjenica je da samo tržište ne čini konkurenciju, pa i dogovor lanaca nije tako jednostavan i kada bi se želelo", objasnio je on. 

Sa druge strane, Stanić se ne slaže sa podacima Eurostata oko podatka da kupovna moć građana u proteklom periodu nije porasla, jer to, kako objašnjava demantuje rast plata koji je vidljiv.

"Tu ne bih mogla da se složim imajući u vidu značajan realni rast zarada. Dakle,  mislim na prosečnu zaradu na nivou Republike Srbije. Kada pogledate rast BDP-a u ovoj godini, to znači i oporavak kupovne moći i porast domaće potrošnje u zemlji. A što se tiče hrane i cena, one se formiraju u skladu sa mehanizmom na tržištu, a na njih dodatno utiče još i stanje sa energentima, vremenske prilike i slično", objasnio je on.

Bogosavljević: Problem je kompleksniji

"Mislim da je ovde prebacivanje loptice sa jedne na drugu stranu, proizvođače na trgovce, trgovce na proizvođače, a jedni i drugi povremeno na državne organe i Narodnu banku. Dakle, mora vlada, koja je odgovorna za ekonomsku politiku, da definiše mere kojima će obezbediti trajnu stabilnost cena, trajno snabdevanje, a ne da vodi politiku od danas do sutra. Ovako se administrativnim merama postižu trenutni rezultati", smatra Bogosavljević.

I on navodi da su zapravo brojni faktori ti koji zapravo utiču na tržište i promenu cena, pa je i problem oko nižih cena dosta zahtevniji.

"Očekujem da će Vlada Srbija da nastavi ono što je najavio predsednik Vučić. Da će biti tome naklonjena. Mislim da će ove mere uticati da se pre smanji psihološki pritisak na potrošače i da da prihvate ovaj odnos proizvođačke i prodajne cene", rekao je.