Igre 
"Tržište se stabilizovalo, postepeno se obnavlja kupovna moć": Hoće li cene hrane pratiti pad inflacije?
Komentari07/04/2024
-18:01
U Srbiji se početkom 2024. godine nastavlja trend usporavanja inflacije, koja je u februaru, na međugodišnjem nivou, spuštena na 5,6 odsto. Postavlja se pitanje da li to znači da će cene, pre svega hrane koja je i najviše poskupela u protekle dve godine, sada samo sporije rasti ili može doći i do njihovog pada u ovoj godini.
Poslednja statistika pokazuje da su cene poljoprivrednih i ribarskih prizvoda u januaru bile veće za 1,9 odsto u odnosu na decembar prošle godine.
Cene su najviše rasle u grupi stoka i živina od 4,6 odsto.
Građani kažu da godinama unazad primećuju rast cena hane, zbog čega su primorani da prilagođavaju svoj budžet.
Oni navode da primećuju da se nekada identična kupovina jedne velike korpe u prodavnici sada pretvorila u jednu kesu, da se kućni budžet znatno smanjio i da su se odrekli nekih proizvoda koje su ranije kupovali, poput mesa, jogurta i mleka.
Tanjug AP/Wilfredo Lee, File
Pojedini ekonomisti ukazuju na to da je inflacija, kad je reč o cenama hrane u prethodne dve godine premašivala i 40 odsto.
Osim ukrajinske krize, na rast ovih cena utiču, smatraju, i unutrašnji problemi.
Povezane vesti
U prilog tome kažu da je u određenim segmentima, hrana iz uvoza bila jeftinija od domaće.
Usporavanje rasta cena
Svetske cene hrane u februaru su pale na najniži nivo u poslednje tri godine, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.
Bilo bi iznenađujuće da cene hrane ove godine počnu da padaju, ali ono što se očekuje jeste usporavanje njihovog rasta.
Iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije u drugom kvartalu ove godine očekuju međugodišnji rast potrošačkih cena od 4,7 odsto.
Zamenik direktora "Nove ekonomije" Aleksandar Milošević kaže da u Srbiji postoji problem sa stočarstvom čiji fond opada, a postoji problem i u mlečnoj industriji.
"Mi ne možemo sada ni očekivati promenu dok se nešto sistemski u našoj poljoprivredi ne promeni i uopšte u perhrambenoj industriji, dok se ne pojača konkurencija. Imamo tu i problem marži, imamo nerešeno pitanje odakle zapravo dolaze finalne visoke cene, da li dolaze iz supermarketa, iz trgovine ili je problem u maržama na nižem nivou, kada se radi o proizvodnji hrane", rekao je Milošević za Euronews Srbija.
Printskrin/Euronews Srbija
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da nisu marže jedine koje određuju tu višu cenu hrane, navodeći da je jedan od glavnih pokretača inflacije koja sada polako prolazi upravo bila hrana i pre nje energenti.
Povezane vesti
On kaže da je sada inflacija oko 5,6 odsto, da se očekuje da ona padne negde do četiri odsto do kraja godine i da sada polako i postepeno počinje da se obnavlja kupovna moć stanovništva, imajući u vidu da se i ove godine očekuje realan rast zarada.
Stabilizovanje tržišta
Stanić je rekao da je i prošle godine bio realan rast zarada, ali da oko 70 odsto stanovništva u Srbiji ima ispod prosečne zarade, što znači da se kod njih taj pad kupovne moći najviše i osetio i dodao da je to isto bio slučaj i u razvijenijim privredama, gde su i oni koji imaju ispod prosečna primanja najviše osetili posledice inflacije.
"Sada kada pogledate prosečnu stopu inflacije, vidite da u određenim kategorijama cena hrane raste po nižoj stopi inflacije, tako da u tom smislu jednostavno tržište se stabilizovalo", dodaje on.
Na pitanje kako vidi ulogu države u regulisanju cena hrane i obezbeđivanju pravednih uslova za potrošače, s jedne strane, ali sa druge strane i za proizvođače i za distributere, Stanić navodi da je jedna od osnovnih funkcija države da obezbedi stabilizaciju tržišta i da je to i radila relativno dugo preduzimanjem određenih mera u smislu ograničenja cene osnovnih životnih namirnica i kontrole izvoza osnovnih ratarskih kultura.
"Kada su normalni uslovi, onda država ne bi trebalo previše da utiče na tržišni mehanizam, imajući u vidu da to dovodi do određenih poremećaja koji mogu imati dugoročne posledice, ali ono što se dešavalo u periodu naglog rasta cena hrane, zahtevalo je određene mere države, to je ona i radila. Sada te mere države ne treba da budu tog karaktera, nego jednostavno usmerene na sistemsku podršku poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega kako bi se očuvala konkurentnost naše proizvodnje", zaključio je Stanić.
Komentari (0)