Igre 
Inflacija je mnogima postala izgovor, guraju je veliki apetiti i proizvođača i trgovaca: "Imamo cunami skoka cena"
Komentari19/08/2022
-21:55
Inflacija je poslednjih meseci postala opravdanje da proizvođači i trgovci dižu cene proizvoda. Dok se razmatra kolika je nužda, a kolika zloupotreba, potrošači su primorani da za namirnice izdvajaju sve više novca. Zbog talasa opšteg poskupljenja, svaki odlazak u prodavnicu donosi nam novo iznenađenje, ali ne prijatno, jer čini se da cene rastu na svakodnevnom nivou.
Narodna banka Srbije je objavila da je međugodišnja inflacija za jul 12,8 odsto, procene su da će za septembar biti 14 odsto. Građani, međutim, imaju utisak da je inflacija mnogo viša, a u udruženjima potrošača ukazuju da je ona često opravdanje da trgovci i proizvođači podižu cene svojih proizvoda.
"Mi prosto imamo jedan cunami skoka cena. Mislim da ne postoji ni jedan proizvod, ni jedna usluga u ovom periodu koja nije poskupela", kaže za Euronews Srbija Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
Zbog toga je ASNS nedavno uputila zahtev Vladi Srbije da usvoji nekoliko ekonomskih i socijalnih mera. Uz zahtev za povećanje minimalnih zarada o kojem se ovih dana pregovara, a čiju je vrednost potrošačka korpa, kažu, odavno prevazišla, predlažu i ograničenje trgovačkih marži na prehrambene proizvode i proizvode za ličnu i kućnu higijenu. Smatraju da bi to uticalo da se smanji pohlepa pojedinih trgovinskih lanaca i da se zaustavi dalji neopravdani rast cena.
"Pored toga tražili smo dodatno smanjenje akciza na naftu i naftne derivate, u visini od 20 odsto, kao i privremeno ukidanje PDV-a, za osnovne prehrambene proizvode", navodi Savić.
Minimalna potrošačka korpa za maj 2021. godine iznosila je 39.278, a za isti mesec ove godine 43.695 dinara, što znači da je veća za 11,2 odsto, dok je u odnosu na početak godine, poskupela za gotovo 2.000 dinara. Savić, međutim, smatra da je minimalna potrošačka korpa i znatno veća od tog iznosa.
Udruženje potrošača: Plodove krize ubiraju trgovci
Iz sindikata i udruženja za zaštitu potrošača veruju da porast cena energenata kao izgovor koriste proizvođači, ali da najviše plodova krize ubiraju trgovci.
Povezane vesti
"Poskupljenja te vrste sigurno nisu opravdana i ne treba da se primenjuje ta poslovna politika, ali s obzirom da je Srbija slobodno tržište za formiranje cena, trgovci koriste tu priliku i na taj način sve svoje gubitke pokušavaju da nadoknade tako što će podići cene", kaže Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača.
profimedia
Najosetniji je porast cena hrane. Dragić kao jedan od primera navodi čokoladu, čija pakovanja su umanjene gramaže, a njihova cena je viša nego ranije. S obzirom da se cene istih artikala razlikuju od prodavnice do prodavnice, iz Udruženja za zaštitu potrošača poručuju građanima da upoređuju cene, jer će na taj način svakako uštedeti. To je jedino preostalo na slobodnom tržištu.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da tržište reguliše sve, pa da i ovu pojavu može da dovede u red, jer ukoliko proizvođači i trgovci povećaju cenu više nego što su potrošači njihove robe spremni da plate - to znači da će im se smanjiti promet, a time i poslovni prihodi. Napominje da to nijednom koncernu nije u interesu.
"Svako preduzeće posmatra svoje cene u odnosu na to koju količinu mogu po toj ceni da prodaju, na taj način da mogu da maksimizuju profit. Ako cene budu visoke, ti proizvodi se jednostavno neće prodavati u količini kao što je to bilo ranije. Ako posmatramo da je pohlepa kapitalista kriva za rast cena, postavlja se pitanje zašto te iste korporacije nisu dizale cene prošle ili pretprošle godine. Očigledno da sada to rade, jer postoje stvarni razlozi za tako nešto, a ne samo zbog želje za većim profitom", smatra Gajić.
On napominje da inflacija nije linearni porast svih cena, već da neke rastu više, a neke manje.
"Stopa inflacije je prosek korpe dobara koju mi posmatramo, ali inflacija je problem i zbog toga što se menjaju relativne cene na primer koliko dezodoransa zapravo vredi jedan litar benzina ili neki drugi prozvod. Ukoliko inflacija menja te relativne cene tako će i preduzeća morati da menjaju svoje cene i taj rast onda neće zavisiti samo od toga da li su se njima povećali troškovi proizvodnje", objašnjava Gajić.
Urednik ekonomske rubrike Večernjih novosti Dušan Stojaković kaže za Euronews Srbija da postoje objektivni razlozi za poskupljenja s obzirom da je svet u velikoj krizi i da imamo jedan veliki rat na evropskom konitentu na koje se nadovezala i činjenica da je ekonomija traumatizovana i koronom i presečenim lancima snabdevanja.
Povezane vesti
"Na rafove naših prodavnica su se preselila i inflatorna očekivanja. To je kalkulacija budućih troškova koji su viši nego što su realni i ta inflatorna očekivanja u suštini u nekom realnom biznisu su humana ideja, ideja da se zaštiti posao i da jednostavno kad se jedan proizvodni ciklus završi da se obezbedi mogućnost da se nastavi proizvodnja i da se sačuvaju radna mesta", navodi Stojaković.
profimedia
On, međutim, ističe da je u ovoj krizi došlo i do velike pohlepe korporacija koje su iskoristile priliku da veoma podignu cene, a "nemaju nikakav problem da sa time stanu, jer su i građani u strahu da će da se desi nešto još gore i nastavljaju da kupuju čak i neprotebno".
"Bio bih slobodan da kažem da to što rade korporacije, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu jeste neka vrsta ratnog profiterstva. Bojim se da bi jedina varijanta koja bi mogla da reši ovakvu situaciju bila da države pokušaju da na neki način oporezuju ili sankcionišu bahato ponašanje velikih korporacija, ali se plašim da države nisu više ono što bi trebalo da budu - servis građana, nego da su više servis krupnog kapitala. Ukoliko ne bude nekog velikog opravdanja poput rata u Ukrajini i straha od nestašica, mislim da će Evropu zadesiti veliki talas socijalnih nemira", kaže Stojaković.
Povezane vesti
On napominje da ne može ni da se kaže da država nije učinila maksimalno ono što može da sačuva "divljanje cena". Podseća da su strateške namirnice već mesecima zaštićene i da su im propisane su cene. Kaže da je potreban ozbiljan dijalog države i krupnog kapitala, kao i predstavnika sindikata da se proba da se nađe neko rešenje.
Preporuka za vas
Komentari (0)