Kolika je nejednakost u bogatstvu u Evropi: Švedska na vrhu liste, Srbija u sredini, a koja zemlja najbolje stoji?

Nejednakost u bogatstvu je veoma očigledna širom sveta, a Evropa nije izuzetak. Tako najbogatijih 10 odsto na kontinentu poseduje neverovatnih 67 odsto bogatstva, dok donja polovina na ekonomskoj lestvici poseduje samo 1,2 odsto tog bogatstva, prenosi Euronews.

Stručnjaci sugerišu da poreski sistemi i stope vlasništva nad kućama igraju značajnu ulogu u disparitetima bogatstva između bogatih i siromašnih. 

Stepen do kojeg je bogatstvo neravnomerno raspoređeno takođe značajno varira od zemlje do zemlje, kao što pokazuju Credit Suisse i UBS Global Wealth Report 2023.

Kako se definiše bogatstvo

Neto vrednost ili "bogatstvo" se definiše kao vrednost finansijske imovine plus realna imovina (uglavnom stanovanje) koju domaćinstva poseduju, minus njihovi dugovi.

Njegova nejednaka distribucija se meri Ginijevim koeficijentom i udelom gornjih percentila: što je veći Gini koeficijent, to je veća nejednakost u bogatstvu, pri čemu "nula" predstavlja potpunu jednakost.

Među 36 proučavanih evropskih zemalja, nejednakost bogatstva 2022. godine kretala se od 50,8 u Slovačkoj do 87,4 u Švedskoj. Srbija se sa 69,6 nalazi u nekoj "zlatnoj sredini".

Global Wealth Databook 2023

Izuzimajući Island, nejednakost u bogatstvu bila je prilično visoka u nordijskim zemljama. Finska, Danska, Norveška i Švedska su sve ušle u gornju polovinu tabele, a Švedska je na vrhu liste.

Nemačka je imala najveći rezultat nejednakosti u bogatstvu (77,2) među ekonomskim silama "velike četvorke" EU, a slede Francuska (70,3), Španija (68,3) i Italija (67,8). 

Velika Britanija, bivša članica EU koja se i dalje smatra jednom od "velike četvorke" na evropskom kontinentu, imala je ocenu 70,2.

 

Global Wealth Databook 2023

Belgija (59,6), Malta (60,9) i Slovenija (64,4) su pratile Slovačku po najmanjoj nejednakosti u bogatstvu.

Ogromne razlike među najbogatijima

U 21 evropskoj zemlji sa dostupnim podacima, postoje značajne razlike u bogatstvu među najvišim percentilima, uključujući najbogatiji decil, prvih 5 odsto i najviših jedna odsto.

Gledajući najbogatiji decil u 2022. godini, Švedska je imala najveću nejednakost u bogatstvu, gde je 10 odsto najboljih posedovalo 74,4 odsto bogatstva. 

Belgija je imala najmanju vrednost nejednakosti od 43,5 odsto.

Global Wealth Databook 2023

U stvari, najbogatiji decil je posedovao više od polovine bogatstva u svakoj zemlji osim u Belgiji.

Među "velikom četvorkom" EU, Nemačka je imala najveću nejednakost u bogatstvu, gde je 10 odsto najbogatijih posedovalo 63 odsto bogatstva, a slede Francuska (54,9 odsto), Španija (53,8 odsto) i Italija (53,5 odsto). 

Velika Britanija je imala nižu cifru od sve ove četiri zemlje, odnosno 53,3 odsto.

Izuzimajući Nemačku, najbogatiji decil u četiri evropska ekonomska centra imao je relativno niže cifre nejednakosti među 21 zemljom.

Švedska raste, Belgija se bori protiv trenda

Rangiranje ostaje uglavnom nepromenjeno kada se uporedi udeo od pet odsto u bogatstvu sa prvih 10 odsto. 

Švedska je zadržala svoju najvišu poziciju, sa pet odsto najbogatijih koji su posedovali 60,3 odsto bogatstva, dok je Belgija imala najmanju nejednakost u bogatstvu, sa prvih pet odsto koji je držao 30,8 odsto bogatstva.

Global Wealth Databook 2023

Gledajući udeo prvih jedan odsto, Turska je imala najveći broj od 39,5 odsto, a slede Češka (37,8 odsto), Švedska (35,8 odsto) i Nemačka (30 odsto).

Udeo prvih jedan odsto u Belgiji bio je daleko niži od proseka, pri čemu je najbogatijih jedan odsto posedovao samo 13,5 odsto tamošnjeg bogatstva.

Sledeći najmanji broj bio je 19 odsto u Portugalu.

Zašto je Švedska na vrhu nejednakosti u bogatstvu?

Moglo bi biti iznenađenje to kako nordijske zemlje generalno imaju tako visoke rezultate za nejednakost u bogatstvu, posebno zato što se čini da imaju veoma dobre rezultate u drugim indeksima, kao što su blagostanje, raspoloživi prihod i demokratske vrednosti.

Poreski sistem je najznačajniji razlog zašto Švedska posebno ide protiv principa, prema dr Lizi Peling, šefu istraživačkog centra Arena Ide sa sedištem u Stokholmu.

"Tokom proteklih decenija ukinuli smo brojne poreze na bogatstvo. U Švedskoj trenutno nema poreza na bogatstvo. Takođe nema poreza na nasleđe, poklone i imovinu", rekla je ona za Euronews Business.

Ona kaže da uspešne međunarodne švedske kompanije, koje su imale koristi od investicija koje su napravljene novcem poreskih obveznika, ne vraćaju ta sredstva.

"Takođe imamo veoma niske poreze na kompanije. To znači da postoji mnogo mogućnosti da se bogati ljudi još više obogate", dodala je Peling.

Ona je istakla da je Švedska i dalje jedna od najravnopravnijih zemalja u svetu u drugim aspektima, posebno kada je reč o prihodima.

"To je uglavnom zbog činjenice da imamo dobro razvijen sistem socijalne zaštite gde se ljudi osećaju bezbedno u vezi sa javnim zdravstvenim sistemom i ljudi se osećaju relativno udobno sa svojim penzijama, sa svojim osiguranjem kada su u pitanju bolovanja i nezaposlenost", rekla je ona. 

Kao takvi, ljudi imaju manje podsticaja da stave novac na stranu za ove stvari.

U poređenju sa drugim nordijskim zemljama sa efikasnim sistemima blagostanja, Peling je primetila da ključna razlika leži u poreskom sistemu.

U Finskoj su škole u ​​državnom vlasništvu i njima upravljaju, dok u Švedskoj trećina srednjoškolaca pohađa privatne škole. Ove škole, koje su uglavnom profitne, dobijaju puna državna sredstva bez ograničenja na profitnu maržu, rekla je ona.

Isto važi i za zdravstveni sistem. 

"Primarna zaštita je u velikoj meri privatizovana i veoma je profitabilna. Privatizovane socijalne kompanije koje se finansiraju iz poreza čine svoje vlasnike veoma bogatim", rekao je Peling.

Faktori iza nejednakosti bogatstva u Evropi

Gledajući Evropu šire, jedan od najvažnijih faktora nejednakosti u bogatstvu je sastav imovine, prema Eszter Sandor i Dr Carlos Vacas-Soriano, menadžerima istraživanja u Evropskoj fondaciji za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound).

Stope posedovanja kuća posebno između zemalja su jedan od glavnih faktora koji doprinose razlikama u raspodeli bogatstva.

"Zemlje sa višim nivoom vlasništva nad kućama obično imaju niži nivo nejednakosti u bogatstvu, dok zemlje u kojima je pristup drugim finansijskim sredstvima preovlađujući, imaju tendenciju da imaju veću nejednakost u bogatstvu", rekli su istraživači za Euronews Business.

Sandor i Vakas-Soriano su takođe rekli da dobrovoljne penzije i životno osiguranje igraju važnu ulogu u nejednakostima u bogatstvu.

"U zapadnoevropskim zemljama je veća verovatnoća da će ljudi moći da štede za penziju, kako zato što imaju veći prihod, tako i zato što imaju bolji pristup dobrovoljnim instrumentima za prihod nakon penzionisanja nego građani istočne i južne Evrope", kažu oni.

U Nemačkoj malo vlasnika kuća, bez poreza na bogatstvo

Osvrćući se na činjenicu da je Nemačka, zemlja sa dobrim ekonomskim iskustvom, imala visoke rezultate u nejednakosti u bogatstvu, Sandor i Vakas-Soriano su istakli da tamo nema poreza na bogatstvo.

"Nemačka ima visok udeo podstanara, ali oni imaju veoma niske stope truda (troškovi stanovanja podeljeni sa prihodom) u poređenju sa drugim zapadnoevropskim zemljama zbog strogo regulisanih tržišta iznajmljivanja i relativno veće ponude stambenih objekata", rekli su oni.

Nemačka je 2022. imala najniži udeo vlasništva nad kućama, gde je samo 46,5 odsto stanovništva živelo u domaćinstvu koje poseduje njihov dom, prema Evrostatu. 

Prosek u EU bio je 69,1 odsto. Ovaj udeo je takođe bio niži od proseka EU u Švedskoj (64,2 odsto) i Turskoj (57,5 odsto)

Gde se smanjila nejednakost u bogatstvu?

Među glavnim evropskim zemljama, odnosno "velikom četvorkom" EU i Velikom Britanijom, nejednakost bogatstva, kako se ogleda u Ginijevom koeficijentu, zapravo je pala u Nemačkoj (-4,3) između 2000. i 2022.

Međutim, i dalje je imala najviši rezultat nejednakosti bogatstva od tih pet zemalja 2022. godine.

U Velkoj Britaniji je takođe zabeležen pad nejednakosti u istom periodu, iako manje značajan (-0,4).

Global Wealth Databook 2023

Italija je u međuvremenu zabeležila najveći rast od 7,4 poena, dok je u Španiji porasla za 2,8 i u Francuskoj za 0,6.

Između 2000. i 2022. Francuska je doživela najuočljivije poboljšanje udela u bogatstvu prvih jedan odsto među ovih pet zemalja, uz smanjenje od 4,3 poena. 

Global Wealth Databook 2023

Španija i Velika Britanija su takođe zabeležile pad, koji je iznosio 1,7 odnosno 1,4 poena.

U Nemačkoj i Italiji, jedan odsto najbogatijih je povećalo svoj udeo u bogatstvu za oko jedan  poen.

Brojke sugerišu da nije bilo većeg poboljšanja u nejednakoj raspodeli bogatstva u glavnim evropskim zemljama u poslednje dve decenije.