Igre 
Slučaj Geoks otvorio debatu: Da li je država imala koristi od subvencija?
Komentari02/08/2021
-17:13
Odlazak kompanije "Geoks" iz Vranja pokrenuo je pitanje opravdanosti politike subvencionisanja investitora. Pojedini kritičari smatraju da bi država trebalo da preispita davanje podsticaja, a predstavnici vlasti smatraju da je to politika koja donosi rast i zapošljava ljude.
Prezicnih analiza o efektima subvencija još nema, ali je sigurno da je država prethodnih decenija za njima često posezala kako bi privukla nova ulaganja. Od 2006. do 2019. bilo je 296 investicija od kojih su 202 bile strane, a 94 domaće. Zahvaljujući državnim podsticajima koji su u proseku iznosili 7.348 evra po radniku, posao je dobilo 89.138 ljudi.
To su podaci do kojih su u svojoj analizi došli Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naučni saradnik Miroljub Nikolić. Ukupan iznos subvencija koje je država dala iznosio je 655 miliona evra, dok su strani investitori uložili 2,7 milijardi evra, a domaći 239 miliona evra.
Profesor Filipović navodi da su stranci dobili 6,5 puta više podsticaja po projektu u odnosu na domaće privrednike, iako je vrednost domaćih ulaganja u proseku pet puta manja u odnosu na strane projekte. On napominje da detaljne efekte datih subvencija još niko nije sistematično sagledao i analizirao, ali se nada da će do kraja godine biti realizovan jedan takav projekat.
Filipović ne vidi problem u toe što se Srbija u početnim fazama razvoja i tranzicije nakon 2001. godine oslanjala na inostrane izvore kapitala kako bi ubrzala sopstveni razvoj, jer su to činile i mnoge druge zemlje.
"Problem je što vremenom nisu jače aktivirane domaće investicije privatnog sektora, jer bi one dugoročno trebale da budu osnovica za finansiranje održivog razvoja", smatra profesor.
Kako kaže, poslednjih nekoliko godina privlači investicije viših tehnoloških nivoa uz angažovanje domaćih inženjera, IT eksperata, ali upozorava da su i dalje u našoj zemlji više zastupljena niskoakumulativna, niskoprofitna ulaganja u proizvodnju veša, čarapa, obuće....
Povezane vesti
Da li je država imala koristi od subvencija?
Iako se uglavnom priča o lošim stranama subvencija, profesor Filipović napominje da je nesporno da je od dolaska stranih ulagača, čak i pod tim uslovima, država ipak imala koristi.
"Srbija je dobila sveža ulaganja kada je bila na početku procesa ubrzanog rasta i razvoja i nije imala svoje akumulacije, dobila je pristup tržištima na koja nije mogla samostalno da izađe, a gde strani ulagači imaju ulaz, a dobila je delimično i nove tehnologije i načine organizacije i upravljanja", kaže Filipović.
Koristi od subvencionisanja investitora naročito ističu vlasti Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić poručuje da je to politika koja donosi rast.
"To je politika koja vam zapošljava ljude i koja vam donosi stabilnost. To je politika koja vam donosi razliku u odnosu na sve druge, upravo razliku u stopi rasta u napretku u odnosu na sve druge u izgradnji infrastrukture smo napravili zahvaljujući toj politici privlačenja investitora", poručio je Vučić.
VIDEO: Kakva će biti sudbina radnika Geoksa?
Slučaj Geoksa koji se povlači iz Srbije mnoge je zabrinuo. Ali profesorka Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta smatra da odlazak te firme nije razlog za dovođenje u pitanje politike podsticaja.
Povezane vesti
"Ključna reč kada govorimo o odlasku Geoksa je ekonomska kriza koja je izazvana pandemijom na svetskom nivu. Ako pogledamo njihove poslovne rezultate za 2020. i prvu polovinu ove godine, oni beleže pad prodaje od oko 30 odsto. Zatvorili su mnoge svoje male prodavnice i gledaju da na razne načine smanje troškove. Do toga su doveli njihovi loši poslovni rezultati, jer kada ljudi rade od kuće i slabije izlaze, kupovina cipela im nije prioritet", objašnjava Žarkovićeva.
Pitanje benefita subvencija je kompleksno
Geoks je privučen sa ukupno 11 miliona i 250 hiljada evra subvencija, na to treba dodati još 5 miliona koje je grad Vranje dao za infrastrukturu. Ipak, profesorka napominje da ne može samo da se prosto upoređuje koliko novca je država dala, a koliko je italijanska kompanija uplatila u budžet. Ona smatra da je pitanje koliki su benefiti od njihovog boravka u Srbiji kompleksno.
"Ovde je oko 1.200 ljudi imalo pet godina stabilan izvor prihoda, doprinosili su jačanju lokalne ekonomije, pa i šire. Možemo analizirati i šta bi bilo da njih nije bilo. Pre dolaska Geoksa je bilo više manjih firmi koje nisu isplaćivale redovno plate. Kada je došao Geoks, radnicima je ipak bilo bolje. Moramo sagledati i šta bi bila alternativa da ti ljudi nisu imali posao. Ipak, bih rekla da je njihovo poslovanje u Vranju imalo pozitivni efekat, jer su ljudi radeći tamo unapređivali svoje veštine, dok je druga mogućnost bila da sede kod kuće bez posla", kaže profesorka Žarković.
S druge strane, glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk smata da bi država trebalo da preispita politiku podsticaja. On kaže da odlazak Geoksa predstavlja veliki udarac za Vranje, jer ni ostale kompanije ne posluju sjajno, poput Jumka i Simpa, koji "nisu u dobroj kondiciji".
"Država je dala oko 200 evra mesečno za svakog radnika na teret poreskih obveznika. Mogli su toliko da dobijaju i da sede kod kuće. Mislim da se državi to ne isplati. Da je svaki radnik dobio na ruke oko 10.000 i da se deset ljudi udružilo, mogli su da pokrenu biznis", smatra Ćulibrk.
On napominje i da je trebalo davno prestati sa subvencijama po svaku cenu i da nema realnog opravdanja da država daje subvencije za poslove u kojima nema dodatne vrednosti.
Savić: Moramo da se naviknemo da je ovo doba surovog kapitalizma
Među onima koji smatraju da je država prethodnih godina darežljivo delila subvencije je profesor Ljubodrag Savić, koji predaje ekonomiku industrije na Ekonomskom fakultetu. Ali on napominje i da nije bilo velikog izbora.
"Lopta je bila na njiihovoj strani i druga opcija za Srbiju je bila da ne radi ništa, ali bi onda morala da računa na ogromnu nezaposlenost. Dolazak stranih kompanija košta. Isto kao i pojedinac, tako i država može da prihvati samo ono što joj se nudi. Druga priča je šta bismo mi hteli. Imamo i priču sa Fijatom, koji je doneo najsavremeniju tehologiju, ali nije pokrenuo srpsku privredu. Uglavnom sve te kompanije negde imaju maticu, a ove fabrike im služe za proizvodnju dodataka koje će jeftino ovde napraviti, a posle prodati za višestruko veći iznos", kaže profesor Savić.
On smatra da investitori teško mogu naći bolje uslove za poslovanje od onih koje imaju u Srbiji.
"Možda u nekom malom gradu u regionu mogu platiti radnike manje nego ovde, ali tamo onda nema ni puta ni ostale infrastrukture. Mi, s druge strane, moramo da se naviknemo da je ovo doba surovog kapitalizma i da svi gledaju samo svoj interes. Dok njega ima, biće i posla", ističe profesor Savić.
Komentari (0)