Igre 
Koliko je ostvariv ambiciozan plan "Skok u budućnost": "Da bi dao gol, moraš pre toga pucati na gol"
Komentari22/01/2024
-22:28
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je 17,8 milijardi evra ulaganja u naredne četiri godine. Predstavljajući plan "Skok u budućnost 2027", Vučić je rekao da se ova ulaganja neće odraziti na rast javnog duga, koji je sada na oko 50 odsto bruto društvenog proizvoda. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da taj plan vrlo ambiciozan, ali i realan.
Vučić je rekao da će, ukoliko sve bude teklo po planu, ulaganja dovesti do privrednog rasta od oko 4 odsto i rasta plata i penzija. Tako će, kako kaže, 2027. prosečna plata biti 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, koliko će iznositi i minimalac.
Profesor Savić za Euronews Srbija kaže da te brojke zvuče nestvarne većini ljudi, pogotovo onima koji imaju niža primanja i koji imaju probleme sa poslom i stambenim prostorom. On je, međutim, rekao da je u ekonomiji sve moguće, samo je pitanje da li su dobro odmereni ciljeve, da li postoji neka ravnoteža među njima i da li to ozbiljno pristupa njihovom izvođenju, dok će se novac uvek naći.
"Veći deo sredstava predviđen je za infrastrukturu. Ona u političkom smislu ne mora ovoj vlasti sada da bude od koristi, čak može da pravi određene probleme. Moguće je da će doći do toga da se neki ciljevi ne realizuju u onom predviđenom roku. To je naravno razlog za političku buku - obećali ste, niste uradili. Moguće je čak i da neka druga primanja iz budžeta neće ići onom dinamikom koja je planirana. Pitanje je da li možemo sve da stignemo, dakle, politički u kratkom roku, onako se pomalo kockate, ali u dugom roku, to je siguran dobitak", smatra Savić.
On je dodao da je ovo jedan ambiciozan plan, čak i ako se neke od stvari ne ostvare onako kako je planirano, a što se dešava i uobičajno je za razvijenije zemlje nego Srbija.
"Kako ono kažu, da bi dao gol, moraš pre toga pucati na gol", naveo je Savić.
Kada će se vratiti ulaganja?
Vučić je rekao da je neophodno održati stopu nezaposlenosti između 7 i 9 odsto zbog sve veće primene veštačke inteligencije i opasnosti od viška radnika. Vučić je najavio i rekonstrukciju porodilišta, izgradnju škola i vrtića, 2.000 kilometara pruga, još 487 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica.
Povezane vesti
Na pitanje kako će biti obezbeđeno 17,8 milijardi evra za ulaganje u naredne četiri godine, uključujući i Ekspo i koliko će se vratiti ta ulaganja, Savić je rekao da se ulaganja neće vratiti u kratkom roku, ali i da se to ne može očekivati.
"Da nismo dobili svetsku izložbu, možda od ovoga, ne da ne bi bilo ništa, nego ne bi bilo ovako. U početku se samo govorilo o Ekspu, o Nacionalnom stadionu, o sajmu, objektima koji su vezani za Ekspo, pa smo onda videli kako to evoluira. Videli smo zapravo da će to biti jedna ozbiljna priča sa komercijalnim stanovima, sa raznim nekim drugim sadržajima. Tamo će biti neki novi Novi Beograd, jedan mnogo ambiciozniji cilj koji. Ako se ostvari veći deo toga, biće na korist građana Srbije", kaže Savić.
Ministarstvo finansija
Vučić je rekao da javni dug neće preći nivo Mastrihta, odnosno 60 odsto bruto društvenog proizvoda. Čak su iznete i realistične procene da će BDP do 2027. biti do 100 milijardi, a 2012. je bio 33 milijarde, tri puta više za 15 godina. Na pitanje da li je to realistično, Savić odgovara potvrdno, ali je ukazao na jednu, kako je naveo, metodološku činjenicu.
"Godinama imamo evro koji je na 117 (dinara). Kada gledate, na primer, BDP po stanovniku ili učešću u javnom dugu, dakle, vi stalno imate da vam brojilac, srpski rečeno, raste, on je u tekućim cenama, a imenilac vam stoji na 117. Dakle, taj rast nije samo posledica dobrih rezultata, koji su nesporni, ali je delimično posledica i ove činjenice, znači da evro, već godinama stoji tu gde jeste, pa kada iskazujete te vrednosti u evru, vi dobijete jednu veštačku sliku - da nam je malo bolje ili malo više bolje, nego što u suštini jeste. Ali nikako time ne želim da dovedemo u pitanje ove dobre rezultate. To je prosto jedna metodološka priča, samo bih očekivao od naših statističara da nam korektno to objasne, da se ne bi baš previše radovali. Da se radujemo, imamo razloga, ali da se ne radujemo, baš previše", rekao je Savić.
On je naveo da svaki dobronameran čovek može videti i u Srbiji i u Beogradu da se na dosta mesta gradi.
"Svako ima neki svoj utisak, koliko to košta, da li tu postoji korupcija, da li su naši radnici", kaže Savić.
Kada je reč o izložbi EXPO, trebalo bi da svi radovi budu završeni do decembra 2026. Na pitanje da li u Srbiji ima dovoljno radnika i građevinske operatove za to, Savić je rekao da Srbija i sada nema nema dovoljno radnika, ali da ne sumnja da će se obezbediti dovoljno radnika.
Povezane vesti
On dodaje da je povećanje broja stranih radnika u Srbiji očekivana situacija koja se dešava i u svetu.
"To je u nekom smislu loša vest, nemamo naše ljude. Dobro je što imamo strance, ali treba razmišljati o veštačkoj inteligenciji. Videli smo u Davosu upozorenje da će veštačka inteligencija menjati veliki broj radnika. Kao što je to bilo ranije, tekuća traka na početku onog veka, gde su se potpuno promenile neke okolnosti u industriji, da su neka zanimanja propala, pa su nedavno, pre 3-4 decenije, takođe neka zanimanja postala neupotrebljiva", rekao je Savić.
Tanjug/Marko Đoković
Povodom najave o povećanju prosečne plate u narade četiri godine na 1.400 evra, prosečne penzije i minimalca na 650 evra, Savić je naveo da impresivno deluje kada neko kaže 1.400 evra, ali da je pitanje šta je moglo da se kupi pre deset godina za taj iznos evra pretvoren u dinare.
"Ljudi upravo tu stvar primećaju, samo ne razumeju zapravo o čemu se radi. Primećuju da imaju sve više evra u džepu, a ne žive bolje nego što su živeli ranije. Eto, to je razlog. Prosto da znamo tu činjenicu, ali to ne umanjuju rezultate. Samo prosto tako treba konstruisati", dodao je on.
Kako je najavljeno, biće značajno povećeni iznosi za novorođenu decu, za prvo dete, pola miliona dinara, za drugo 600.000, mnogo više i za treće i za četvrto, biće rekonstruisana porodilišta i otvoreni novi vrtići. Savić kaže da će to uticati na rast nataliteta, ali ne možda brzo.
"Znate koliko ima ljudi koji žive na minimalcu? Takvih ljudi je jako mnogo. Zamislite da vi tom čoveku dati 500.000. To je za njega veliki novac", naveo je Savić i ocenio da će takve najave za neke ljude biti veliko ohrabrenje.
Nikolić: Zacrtani ciljevi će biti ostvareni
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je plan "Skok u budućnost" izvodljiv i da će zacrtani ciljevi biti ostvareni na dugi rok, ali da problem može da predstavlja ova godina.
"Sve je moguće u suštini na dugi rok. Ovde, ako govorimo konkretno o ovom planu, najkritičnija je upravo 2024. godina. Ova godina u kojoj smo zakoračili. Evo sad je januar, februar će uskoro, nemamo još vladu, dok se vlada konstituiše, dok sve to krene, dok se naprave prioriteti, sa svim ograničenjima koje imamo i vezano za geopolitiku", rekao je Nikolić u emisiji Euronews Centar.
On je dodao da je ključni problem ekonomska aktivnost u Evropi, u Evrozoni, jer je, kako kaže, tamo trenutno užasno stanje.
"To je drastičan pad industrijske proizvodnje, koja je u suštini eksterna tražnja našem izvozu. To je užasno. Trenutno je pad međugodišnji u Evrozoni između 6 i 7 odsto. Nemačka je smanjila u novembru proizvodnju međugodišnje 4,9%. To će se odraziti vrlo brzo i odražava se poslednjih meseci na nas i naš izvoz, to će usporiti rast u narednim mesecima", rekao je Nikolić.
Ekomomista Vladimir Vučković, sa druge strane, smatra da naše iskustvo s takvom vrstom ambicioznih planova nije dobro i ne veruje da će sve moći da se ostvari.
"Teško je reći šta će biti, šta neće, ne ulazeći u to šta je bolje, šta je gore, verovatno EXPO će se izvesno ostvariti, jer je to poznat datum, poznat događaj i ta osnovna infrastruktura će morati da bude završena. A šta neće biti završeno, videćemo, ima tu mnogo delova za koje je jasno i samog izlaganja da ni predstavnici ekonomske vlasti nisu načisto kako će izgledati. Da li će ovaj ili onaj muzej, da li će biti na ovom ili onom mestu, a znajući to naše tradicionalno kašnjenje oko projekata, može se pretpostaviti da takve neke stvari neće biti tu. Važnije je da se poklopi da ono što je važno za državu, da zaista bude i započeto i ostvareno prema planu", reka je Vučković.
Na pitanje šta mogu da budu izvori finansiranja za ovaj projekat, Vučković kaže da nas očekuje novo zaduživanje.
"Mi svake godine imamo budžetski deficit od dve milijarde evra, on nije visok, ali mora da se vodi računa da ne bismo došli u situaciju iz 2015. godine kada smo imali krizu javnog duga. Moramo da se zadužujemo jer nemao svoj novac u budžetu. Te projekcije sad sa ovim planom postaju prenapregnute jer ovih 15-ak milijardi evra ne obuhvata sve, koliko sam razumeo predsednika na ovaj novac treba dodati još nešto što se planira za investiranje za sektor bezbednosti", rekao je Vučković.
Komentari (0)